Surduličanka tvrdi da joj dete 2 godine trpi vršnjačko nasilje

Dvogodišnje maltretiranje, od nazivanja i smicalica, do šamaranja i na kraju ozbiljnijih udaraca, kulminiralo je padom 10-godišnjaka kome su polomljena 2 zuba, tvrdi njegova majka. Od razgovora sa roditeljima dve godine starijeg dečaka, preko institucija, problem, kaže, još nije uspela da reši. Na slučaju rade Centar za socijalni rad i Tužilaštvo, a psiholozi objašnjavaju da je najvažnije uključivanje i racionalno sagledavanje slučaja od strane roditelja.

Već 2 godine njeno dete trpi vršnjačko nasilje, tvrdi Surduličanka, a razgovori sa roditeljima drugog deteta ne daju nikakve rezultate.

Počelo je od psihičkog maltretiranja, gurkanja, smicalica, nazivanja pogrdnim imenima, a onda je dobijao šamare. Jednom su ga čak sa još jednim dečakom polili vodom. Njegovi roditelji rekli su svaki put da neće više, ali se na tome završilo. On se i sa drugom decom ponaša tako, ali niko nije reagovao. Čak sam i silazila ispred zgrade da ja opomenem da ga ostavi na miru i opet ništa - priča majka povređenog deteta.

Koškanja i udarci ispred zgrade; Ilustracija; Foto: arhiva JV Nakon poslednjeg incidenta, kada je i doktorka surduličkog Doma zdravlja utvrdila da je u pitanju nasilje među vršnjacima, obratila se policiji, Centru za socijalni rad i školi.

U policiji su me uputili na Centar za socijalni rad jer to, kažu, nije u njihovoj nadležnosti. Rekli su mi da čak nema osnova za postupkom jer nije “ništa strašno”. U Centru su mi rekli da ne znaju koliko mogu da utiču jer je otac problematičnog dečaka “poznat” - priča Surduličanka.

Majka drugog dečaka smatra da nema problema i da je sve “previše teatralno”.

Neću da komentarišem slučaj. Po meni sa njene strane previše teatralnosti, previše drame ni oko čega. Mi smo obavili razgovor sa njom i neću se više baviti tim mimo zakonskih okvira. Ne vidim ni problem, ni krivicu - rekla je majka drugog deteta.

Slučaj prijavljen policiji, predmet u Tužilaštvu

Da je 15. septembra ove godine ispred zgrade u Surdulici jedan dečak udario drugog dečaka loptom koji je pritom pao i polomio zube, potvrđuju u policiji. Izveštaj su poslali Višem tužilaštvu, gde su rekli da ne mogu da daju izjave o maloletnim osobama.

U policiji objašnjavaju da po svakoj prijavi reaguju, a ukoliko se radi o maloletnicima, obaveštava se Više javno tužilaštvo, po čijem nalogu policija preduzima dalje mere.

Ukoliko postoji krivična prijava, tužilac sudiji za maloletnike Višeg suda dostavlja krivičnu prijavu sa predlogom za pokretanje istražnog postupka, nakon koga se predmet opet vraća tužiocu koji odlučuje o tome da li ima potrebe za izricanjem vaspitne mere koja, u krajnjem slučaju, može biti zatvor, u zavisnosti od težine dela.

Centar za socijalni rad: Postupak u toku

Socijalna radnica surduličkog Centra za socijalni rad Maja Vuković kratko je potvrdila da su ih o svemu obavestili i da rade na rešavanju problema.

Ja ne želim zaista da iznosim bilo koji detalj jer je postupak još u toku - kratko je rekla Vukovićeva.

U slučaju kada roditelji ne žele da regauju ili nisu otvoreni za saradnju, Vukovićeva kaže da se utvrđuju postupci da li su roditelji sposobni da se staraju o detetu ili ne.

Direktor: Deca se nisu sukobila u školi

Iako su pojačali nadzor učenika i formirali tim za bezbednost, Danilo Bulatović, direktor Osnovne škole "Vuk Karadžić" koju dečaci pohađaju za Južne vesti kaže da sukob nije eskalirao u školi. On potvrđuje da su informacije o sukobu dobili od Zdravstvenog centra. Nasilje nije eskaliralo u školi, tvrdi direktor, foto: osnovneskole.edukacija.rs

Nastavnici u mojoj školi već 3 godine duplo dežuraju ispred škole i u školi i ovo se nikada ne dešava u ovoj školi. Pojačani nadzor podrazumeva savetovanje sa psihologom, da se deci preko tima ili radionica ukaže šta treba da rade ako dođe do sukoba, sugestije i predloge razrednih starešina ako roditelji dozvole - kaže Bulatović.

Dodaje da su roditelji oba dečaka uvek bili otvoreni za saradnju i rešavanje problema.

Ja nemam poteškoće u saradnji ni sa kim od roditelja na nivou škole i ne postoji taj koji ne izađe u susret u rešavanju problema koji se javi. Nemam utisak da roditelji drugog dečaka nisu otvoreni za saradnju - kaže Bulatović.

"Najveća odgovornost je na roditeljima"

Iz iskustva sa roditeljima i prosvetnim radnicima psiholog Stevan Stanojević kaže da roditelji često ne gledaju racionalno na ponašanje svog deteta jer su emotivno vezani za njega.

Dodaje da ponašanje deteta roditelji opravdavaju raznim izgovorima poput toga da je hiperaktivno, da se kod kuće ne ponaša nasilno, tako da problem mora da je u školi i vršnjacima i da ga oni izazivaju.

Time šalju poruku nasilniku da može da računa na njihovu podršku i održavaju dalje problem. Tako poriču i sopstvenu odgovornost za detetovo neprimerno vladanje, porodica je primarni izvor socijalizacije deteta, te je njihova odgovornost najveća, a izbor da veruju u ono što žele je pogrešan - kaže Stanojević.

I ova školska godina počela časovima od 30 minuta; foto: A. K. Kako kaže, protokol ima jasno definisane smernice za reagovanje i u nekim situacijama je potrebno uključiti policiju i Centar za socijalni rad, jer onda roditelji ne mogu da izbegnu saradnju.

Naravno da ovakve situacije ostavljaju psihološke posledice po žrtvu, pogotovo ako se ne radi o izolovanom incidentu, već o konstantnom ugrožavanju detetove bezbednosti i dostojanstva - objašnjava psiholog.

Stanojević smatra da je, pre svega, potrebno da psiholog nađe uzrok nasilnog ponašanja, ali da i to ide teže ako roditelji ne sarađuju, a dete ne vidi ništa loše u tome što radi.

Inače, prema istraživanju UNICEF-a, u Srbiji oko 65 odsto učenika i učenica je bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. Čak 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica (od 6. do 8. razreda) doživelo rodno zasnovano nasilje u školi.