Aleksandra Đorđević: “Volim punu salu i aplauze”

Aleksandra Đorđević, studentkinja treće godine Fakulteta umetnosti u Nišu u klasi Anđele Bratić, svira flautu i ove godine dobitnik je stipendije “Jamaha” fondacije.

Rođena je 17. septembra 1990. godine u Leskovcu, gde je završila osnovnu i srednju muzičku školu u klasi prof. Jelene Tričković. Tokom školovanja osvojila je brojne nagrade od kojih su najznačajnije I nagrada na Međunarodnom takmičenju "Petar Konjović", I nagrada na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, I nagrada i zvanje laureat na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije, I nagrada na otvorenom takmičenju duvača Srbije "Davorin Jenko", I nagrada na Festivalu flautista u Valjevu.

Nastupala je na Kolarcu kao najbolji učesnik Međunarodnog takmičenja "Petar Konjović", pohađala je kurseve: Janoša Balinta, Dejana Gavrića, Karoline Santl Zupan, Mišela Belavansa, Miomira Simonovića, Laure Levai Aksin, Ljubiše Jovanovića...

Početkom maja ove godine dobila je stipendiju “Jamaha” fondacije čiji je predstavnik “Mitros mjuzik”.

- Bila je audicija, imali smo 2-3 minuta da se predstavi. Stipendiju ću da iskoristim za dalje školovanje - rekla je Aleksandra.

Devojčice koje imaju muzički talenat najčešće žele da sviraju klavir ili violinu, a takav je slučaj bio i sa Aleksandrom.

- Prvi instrument mi je bila violina, ali levoruka sam i zato nisam mogla da nastavim sa sviranjem. Onda se sam se prebacila na klavir, ali sam jednom prilikom imala nekih zdravstvenih problema i utvrdili su da sam asmatičar. Tada sam na neko vreme prestala sa sviram - seća se Aleksandra.

Ljubav prema muzici pobedila je bolest, a instrument u kom se “pronašla” je flauta, instrument koji svira i njena majka.

- Bilo mi je bitno samo da se bavim muzikom. Sećam se, kada sam imala 3-4 godine, majka je meni i sestri dala njenu flautu da duvamo, sestru nije zanimalo, a ja kada sam dunula izašao je zvuk. Tada mi je majka rekla da će flauta biti moj instrument i eto, bila u pravu - ističe Aleksandra.

Njena majka Jelena Tričković bila joj je profesor u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi u Leskovcu, a od malena ju je vodila na seminare, časove, koncerte i takmičenja.

- Ona mi je najveći kritičar. Uvek mi kaže da je dobro, ali da može bolje. Sada je više mama, a manje profesor. Malo se mimoilazimo u muzičkim tokovima, njoj više odgovara barok, meni klasicizam, ali sve ide odlično - rekla je Aleksandra.

Aleksandra je trenutno treća godina na Fakultetu umetnosti u Nišu u klasi profesorke Anđele Bratić. Posle osnovnih studija, želja joj je da završi masters u Nišu, a dalje studije u inostranstvu.

- Profesorka Anđela Bratić je odlična, ume da pokaže, da objasni. Često ostaje posle časa da mi da potrebne odgovore. Mogu da joj iznesem svoje ideje, a često nam se mišljenje poklopi - hvali svoju profesorku Aleksandra.

Omladinska filharmonija

Sada je na mestu prve flaute Omladinske filharmonije "Naissus", a nastupa i u orkestru Fakulteta umetnosti. Brojni koncerti su iza nje, a još više je čeka u budućnosti što nju posebno raduje.

- Volim kada imam nekom da posvetim ono što sviram. Takođe, mnogo volim kada je puna sala, kada ljudi moraju da stoje sa strane jer nema dovoljno mesta. Aplauze obožavam, jedva čekam da izađem na scenu. To mi je nešto najlepše, nemam tremu, samo pozitivnu energiju koju prenosim na publiku - priča uz osmeh Aleksandra.

Počela je na maminoj flauti i na njoj završila osnovnu i srednju školu, a svirala na njoj do prošle godine kada joj je majka kupila “Jamahinu” flautu.

- Na toj flauti je mama završila srednju muzičku i diplomirala, ja sam na njoj završila osnovnu i srednju muzičku, dve godine fakuleteta. Sada je flauta u zasluženoj penziji - kaže Aleksandra.

Stipendija će joj pomoći u daljem radu, ali i biti motiv za veći napredak.

- Treba još da radim, to što sam dobila stipendiju je odlična stvar, ali me još mnogo posla čeka - rekla je Aleksandra.

Sada ide redovno na predavanja, na probe i marljivo vežba. Do kraja maja je čekaju dva solistička koncerta, 25. maja u Leskovcu i 29. maja u velikoj sali Fakulteta umetnosti.

Slobodnog vremena u poslednje vreme nema mnogo, a kada ga nađe provodi ga u društvu dečka koji takođe studira na Fakultetu umetnosti, iz istog je grada, a svira violončelo.

- Ljubav cveta, živimo zajedno. Andrija ima mnogo razumevanja za mene, moje obaveze. On je odličan instrumentalista, mnogo volim da ga slušam i gledam kako svira. Želja mi je da mu pomognem da kupi novi intsrument jer ovaj što sada koristi je mnogo star - rekla je Aleksandra uz obavezan osmeh kada se pomene njen momak.

Puna samopouzdanja, vere u svoj rad i ljubavi prema muzici. Ono što joj je najvažnije, ima veliku podršku porodice i najbližih koju često pominje u razgovoru.

- Zahvalila bih se porodici, prijateljima i kolegama što su uvek bili uz mene. Takođe, profesorki Anđeli Bratić i svima koji su mi pomogli i pomažu u mom radu - kaže Aleksandra.

Ozbiljna na sceni i probama, dete u duši. Aleksandra spoj te dve osobine zna da iskoristi kao svoju prednost. Svejedno da li je na koncertu, na predavanju, u društvu najmilijih, kada ide u pozorište ili jednostavno sedi kod kuće i uživa u crtanim filmovima koje obožava...