“Tužilaštvo je instrument u rukama vlasti”

Komentarišući što su za zloupotrebu milijarde iz budžeta za 2010. godinu niški funkcioneri odgovarali samo prekršajno, Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da “tužilaštvo ništa ne sprečava da podiže optužnice za krivična dela, ali to ne radi”.

Državna revizorska institucija je od 2012. godine podnela dvadesetak prekršajnih prijava protiv niških funkcionera za koje je utvrdila da su zloupotrebili ukupno oko milijardu dinara iz budžeta.

Međutim, dok se trećina procesa i dalje vodi, trećina je zastarela po Zakonu o prekršajima pa niko nije snosio odgovornost, a oni koji su osuđeni, osuđeni su prekršajno. Za zloupotrebu 15 miliona, njih sedmoro je u budžet vratilo svega 750.000 dinara.

I dok iz DRI kažu da uglavnom podnose prekršajne prijave, jer su takve zakonske mogućnosti, pravnik i predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović kaže da to nije dovoljno, i da i u ovom i u sličnim slučajevima postoji i osnov za krivično gonjenje.

Zakon ne brani da se podnose krivične prijave gde god postoji sumnja, čak se i obavezuju nadležne državne institucije da za ona krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko 5 godina, podnesu krivične prijave ako imaju saznanja. Nepodnošenje krivične prijave je takođe krivično delo - navodi Dobrašinović.

Ipak, u praksi je, kaže on, Državnoj revizorskoj instituciji je mnogo lakše da ima “defanzivni pristup” - nakon što utvrde nepravilnost, podnesu prekršajnu prijavu i "umire svoju savest jer su uradili ono što je po njihovom mišljenju trebalo”.

Ali to nije dovoljno, jer dela za koja oni podnose prekršajnu prijavu, jesu po Zakonu o budžetskom sistemu prekrršaj, ali su istovremeno po Krivičnom zakonu Republike Srbije krivična dela tako da nema nikakvog razloga da se ne podnese krivična prijava - objašnjava on.

Dragan Dobrašinović; foto: Media centar BeogradMeđutim, prema rečima ovog stručnjaka, kada bi se pravila hijerarhija krivice, DRI bi najmanje bio kriv što se funkcioneri “provlače” sa malim, prekršajnim kaznama.

Revizori, kako kaže, odrade svoj deo posla - obave kontrolu, utvrde nepravilnosti, napišu izveštaje i objave ih. Međutim, tu bi onda trebalo da “uskoči” tužilac i odradi ono što mu je službena dužnost, ali se to ne dešava. 

Treba da postoji ekipa u tužilaštvu koja bi čitala izveštaje DRI i direktno podizala optužnice. Mogli bi da ih podignu na desetine, jer ih ništa ne sprečava da iščitaju sve izveštaje DRI za tu godinu, da se fokusiraju na nepravilnosti i neposredno podignu optužnicu. Oni to ne rade. To je mnogo veći problem nego što DRI podnosi prekršajne prijave umesto krivičnih - kaže Dobrašinović.

On objašnjava i da i u ovom i u sličnim slučajevima, kada revizori utvrde nepravilnosti u budžetu, ima osnova za krivično gonjenje. Najčešća krivična dela za koja bi se funkcioneri mogli teretiti su zloupotreba službenog položaja, nenamensko trošenje budžetskih sredstava i zloupotreba u javnim nabavkama.

To su tri najčešća krivična dela za koja bi mogle da se podnesu prijave. Međutim, tužilac to ne radi, ne radi svoj posao jer je u našem slučaju nažalost samo instrument u rukama izvršne vlasti - zaključuje Dobrašinović.