Građani sve češće traže informacije
U 2011. godini kabinetu gradonačelnika Niša poslato je 96 Zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
To je 20 puta više u odnosu na prethodnu godinu kada je poslato svega 5, rečeno je Južnim vestima u kabinetu Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića.
- Generalno, imajući u vidu i nasleđene i realne okolnosti na relaciji vlast–javnost, mislim da povećanje broja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja uvek zaslužuje pozitivnu ocenu, jer govori o porastu svesti, odnosno porastu broja onih građana koji ne žele da se mire s tim da prava utvrđena Ustavom i zakonom budu samo „kozmetička“, koji svoje pravo da znaju šta vlast radi doživljavaju kao realno pravo i na njemu insistiraju - kaže Šabić.
Ipak, Šabić podseća da sve češće od građana dobija žalbe jer državni organi ne odgovaraju na njihove zahteve.
- To ukazuje da su problemi u ostvarivanju prava javnosti da zna još uvek prisutni, što svakako nije dobro - kaže Šabić u izjavi za Južne vesti.
Rodoljub Šabić, arhivska fotografijaKao poseban problem Šabić izdvaja to što građani ulažu žalbe i zbog uskraćivanja informacija za koje bi, kako kaže, moralo biti jasno da treba da budu dostupne najširoj javnosti. Tačnije, "da vlast treba da ih čini javnim na proaktivnoj osnovi, ne čekajući da to neko konkretno zatraži, objavljujući ih u svojim Informatorima o radu".
- Uskraćivanje takvih informacija, posebno onih koje se tiču raspolaganja javnim novcem i javnim dobrima, po pravilu, bez obzira da li za to zaista postoje razlozi, izaziva sumnju u postojanje nepravilnog ili nezakonitog raspolaganja tim sredstvima, odnosno korupciju - kaže Šabić.
Broj poslatih Zahteva kabinetu gradonačelnika Niša | |||
2008. | 2009. | 2010. | 2011. |
nije dostavljeno | 4 | 5 | 96 |
Prvi na svetu, 1766- godineZakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Srbija je prvi put usvojila 2004. godine, kao jedna od poslednjih zemalja na Balkanu. Pre nas zakon su 1999. godine dobili Albanija, Bosna 2000, a Hrvatska i Slovenija 2003, dok je nešto kasnije usvojen u parlamentima Crne Gore (2005) i Makedonije 2006. godine.
Primera radi, prva zemlja na svetu koja je građanima dala ova prava je Švedska i to još 1766. godine. Danas je to sastavni deo Ustava ove skandinavske zemlje, poznat kao "Offentlighetsprincipen", što u prevodu znači "Otvorena Vlada".
Kako koristiti prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja možete pogledati u rubrici Južnih vesti "Imaš pravo da znaš".
Komentari
Poslednji komentari
Novaković S.
05:09 // 12. 3. 2012.
Dobro je da se tvari ipak menjaju.Dobro je što novinari i građani sve više pitaju vlast šta i kako radi a još bolje što imaju i mogućnost da se ako ne dobiju tražene informacije žale Povereniku za informacije.A poverenik,g-din Šabić je rešavajući te žalbe već dobro uzstalaso ustajalu političku žabokrečinu bare u kojoj živimo.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.