Kad klavir smenjuje funkcionere

Afera koja je uzburkala nišku javnost nakon što se ispostavilo da je Grad 2002. godine za velike pare kupio loš klavir, bila je jedna od retkih zbog koje su nadležni zapravo smenjeni sa dotadašnjih funkcija, snoseći makar i simboličnu odgovornost.

Klavir “Steinway & Sons” je odlukom tadašnje gradske Vlade, koju je potpisala potpredsednica Marina Stanković (DS), kupljen na jesen 2002. godine za niški Simfonijski orkestar, čiji je direktor bila Milena Injac.

Međutim, kako instrument nije pregledan pre kupovine, već tek nakon što je plaćen i dopremljen u Niš, tadašnja predsednica Upravnog odbora Simfonijskog Svetlana Dejanović Avramović je uočila da zvuk klavira “nije adekvatan”.

Ubrzo je Upravni odbor i zvanično zaključio da je klavir preplaćen i da treba da se vrati, pa je ceo slučaj završio na sudu, koji je presudio na štetu Grada, odnosno građana Niša. 

"Smenjena sam jer sam izazvala aferu"

Svetlana Dejanović Avramović; foto: JVSvetlana Dejanović Avramović je pokrenula ovu aferu jer je prva posumnjala u vrednost klavira. Ona i danas, posle 14 godina, i dalje tvrdi da "i laik kada čuje taj klavir, a onda i kvalitetni "Stenvej", odmah može da uoči razliku".

Zašto ga, međutim, niko nije poslušao pre toga, Dejanović Avramovićeva nije mogla da precizira. Kaže da odgovornost za nabavku imaju Marina Stanković i Milena Injac, a da ona nije ni bila obaveštena da se klavir kupuje, već je to čula “iz priča po gradu”.

O tome nije ni odlučivao Upravni odbor nego Grad, zato ništa nismo znali. Niko od stručnjaka nije pogledao klavir. Zašto je neko žurio da plati robu koju nije video? - pita Dejanović Avramović.

Iako je ona ukazala na to da je klavir loš i da je preplaćen, Dejanović Avramovićeva je smenjena sa mesta predsednice Upravnog odbora Simfonijskog. Kako kaže, zvanično obrazloženje je bilo da je izazvala aferu.

Potpredsednica gradske vlade "dala ostavku"

Marina Stanković, intervju u "Narodnim novinama" iz septembra 2003. godineIako kaže da se mnogih stvari ne seća posle 14 godina, Marina Stanković, koja je kao potpredsednica Izvršnog odbora Grada potpisala odluku o kupovini spornog klavira, kaže da se ne oseća odgovornom za to što su građani oštećeni spornom nabavkom.

Nisam učestvovala u nabavci, mi smo samo doneli odluku o plaćanju. Ne osećam se odgovorno, osim što sam potpisala odluku koju je donelo tadašnje gradsko veće, ali ne lično, nego u ime gradske vlade. Nismo učestvovali u odabiru ponuđača, to je radio Simfonijski, a Grad je samo dao novac - kaže ona.

Nakon toga je, kako navodi, sa mesta potpredsednika sama otišla podnevši ostavku koja je bila njen “moralni čin”, ali je ostala u gradskoj vladi kao “običan” član.

Za razliku od ovog što se danas dešava, neka odgovornost je morala da se preuzme, s obzirom na to da je gradsko veće donelo odluku o nabavci koju sam potpisala - navodi ona.

Stankovićeva smatra da nije odgovorna ni za to što niko pre kupovine nije pregledao klavir, jer “nije ni bilo na gradskim vlastima da ocenjuju instrument”, već je to trebalo da rade stručnjaci iz Simfonijskog.

Kako kaže, njihovo je bilo samo da isplate novac, a odgovornost za "praćenje postupka" prebacuje na tadašnji Sekretarijat za javne službe, deo tadašnje gradske uprave.

Na njenom čelu tada je bio Nebojša Stevanović, koji je od juna 2014. godine načelnik gradske Uprave za kulturu.

Dao ostavku, povukao je, pa smenjen Nebojša Stevanović; foto: arhiva JV, NTV

Uprkos tvrdnjama Stankovićeve, Nebojša Stevanović tvrdi da nije odgovoran ni za šta, jer je njegov Sekretarijat “bio zaobiđen u ovom slučaju”.

Pri Sekretarijatu je postojala komisija preko koje su tada išle sve nabavke. Iako to nije bila zakonska obaveza, jeste bio običaj, ali ovo je jedina javna nabavka koja nije išla preko te komisije. Da nemam nikakvu odgovornost, vidi se i po tome što nisam bio pozivan na sud kao svedok i nemam nikakve veze s tim - kaže Stevanović.

Kako kaže, samo je jednom pozvan na informativni razgovor u Odeljenje za privredni kriminal, “i to je bilo sve”.

Nakon svega je “zbog principa objektivne odgovornosti” podneo ostavku. Međutim, pošto “objektivna odgovornost nije poštovana u slučajevima drugih aktera”, povukao je ostavku, ali ga je ubrzo Skupština Grada smenila, nakon čega se pokuvao sa svih funkcija.

Milena Injac ćuti

Od tadašnje direktorke Simfonijskog Milene Injac nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja zašto niko stručan nije pogledao klavir pre kupovine i gde leži njena odgovornost u celoj priči.

Iako su joj pitanja, na njen zahtev, poslata mejlom još 23. marta, ona na njih nije odgovorila.

Milena Injac; foto: artf.ni.ac.rsSagovornici, međutim, uglavnom Milenu Injac navode kao aktera koji je najodgovorniji za ovakvu kupovinu, jer je klavir “trebalo da pogledaju stručnjaci iz Simfonijskog”.

Ipak, ona je na sudu svedočila da je taj klavir kupljen "s obzirom na ponudu i na garanciju od pet godina, najnižu cenu i renome firme "Stenvej" koji ukazuje na večitu vrednost", a smatrala je i da klavir "nije loš", te da su se o njemu pozitivno izjašnjavali vrsni pijanisti. 

Svedok je dalje navela da je nakon svega imala uvid u nedostatke koji su utvrđeni, međutim to po njoj nisu bili konkretni nedostaci, nego na uopšten način jedno viđenje klavira u lošem stanju - navodi se svedočenje Milene Injac u presudi Trgovinskog suda.

Prema tvrdnjama sagovornika, Injac je nakon ovoga smenjena sa mesta direktorke Simfonijskog. Danas radi kao dirigent u ovoj ustanovi i profesorka je na Fakultetu umetnosti.

Papreno plaćena greška

Zbog brojnih propusta nadležnih, koje su utvrđene sudskim presudama, građani Niša su morali da plate 55.000 evra za loš klavir koji je nakon toga stajao zapečaćen da bi i sada skupljao prašinu u NKC-u. 

Osim toga, plaćeni su sudski troškovi za spor koji se vodio od 2003. do 2009. godine pred Trgovinskim, Višim Trgovinskim a potom i Vrhovnim sudom Srbije, u iznosu od više stotina hiljada dinara.

Na kraju, građani Niša su snosili i troškove dolaska, boravka i stručne ekspertize Lenarda Helgrena i Agnes Erlih, koji su doputovali iz Švedske i Nemačke kako bi procenili klavir.

Iz elektronske prepiske između Simfonijskog i “Stenveja”, može se videti da je ova kompanija samo za ekspertizu Agnes Erlih tražila 130 evra po radnom satu, uz procenu da će ekspertiza trajati par sati. Osim toga, tražili su oko 1.000-1.500 evra za povratnu kartu do Hamburga i troškove smeštaja od nekoliko stotina evra.

Koliko tačno je građane koštala ekspertiza Agnes Erlih ali i Lenarda Helgrena sa Švedskog kraljevskog konzervatorijuma, međutim, nemoguće je utvrditi.

Kako nam je potvrđeno u Upravi za finansije, ti računi su uništeni kao zastareli.