Na klaviru koji je pre 14 godina izazvao aferu, više niko ne svira

Klavir “Steinway & Sons” koji je Grad za potrebe Simfonijskog orkestra pre 14 godina platio 55.000 evra, a koji je tad izazvao aferu i smene jer je preplaćen i kupljen “na neviđeno”, sada “skuplja prašinu” u Velikoj sali Niškog kulturnog centra.

Ova kupovina je 2002. i 2003. godine uzburkala nišku javnost kada se ispostavilo da je kupljen nedovoljno kvalitetan, polovan instrument za velike pare, a da ga niko nije ni video pre nabavke.

Tek kada je po odluci tadašnje gradske Vlade uplaćen novac i nakon što je stigao od prodavca iz Beograda u Niš, Upravni odbor Simfonijskog orkestra je zaključio da je klavir loš, te da ga treba vratiti.

Ceo slučaj je završio na Trgovinskom sudu, jer je Grad tražio reklamaciju i povraćaj novca od prodavca Antuna Vrbaneca. Međutim, Trgovinski, Viši Trgovinski i na kraju Vrhovni sud Srbije, odlučili su da prodavac nije prevario Grad i Simfonijski i da su nadležni sami krivi što klavir nisu pogledali pre nego što su za njega dali pare.

Tako su poreski obveznici Grada Niša, osim 3.3 miliona dinara za loš klavir platili i nekoliko stotina hiljada dinara za sudske troškove nakon što je Grad izgubio spor, kao i nekoliko hiljada evra za dolazak, boravak i ekspertizu dvoje stručnjaka koji su iz Nemačke i Švedske dolazili u Niš da ocene klavir.

Koliko je tačno Grad platio njihove usluge, nemoguće je saznati. Kako je novinarima “Južnih vesti” rečeno u gradskoj Upravi za finansije, računi, kao i finansijske knjige u kojima su bili evidentirani su davno uništeni “zbog zastarelosti”.

Kupili mačku u džaku

Simfonijskom, čiji je direktor tada bila dirigentkinja Milena Injac, u to vreme je bio potreban klavir jer je stari bio u lošem stanju.

Presuda Trgovinskog, a kasnije i Višeg trgovinskog i Vrhovnog suda na štetu poreskih obveznikaRaspisana je javna nabavka i početkom marta 2002. godine Simfonijski je prikupio tri ponude. Pošto je Grad to finansirao, kao najbolju odabrao je ponudu firme “Befak”, graditelja klavira i klavir-štimera Antuna Vrbaneca iz Beograda za polovni restaurirani klavir od 55.000 evra.

Rešenje o plaćanju je potpisala Marina Stanković, tadašnja potpredsednica Izvršnog odbora, tela poput današnjeg Gradskog veća.

Klavir je nakon nekoliko meseci isplaćen u celosti, a da ga pre uplate niko nije proverio kako bi ocenio zadovoljava li profesionalne standarde.

Nekoliko dana nakon dopremanja u Niš je organizovan premijerni koncert, tokom kog je tadašnja predsednica Upravnog odbora NSO i pijanistkinja Svetlana Dejanović Avramović zaključila da zvuk klavira nije dovoljno dobar.

Klavir sa falsifikovanim serijskim brojem star 43 godine

Potom su nadležni odlučili da pozovu i ovlašćene stručnjake da pregledaju klavir, tako da su 2003. godine u Nišu na po nekoliko dana boravili Agnes Erlih iz “Stenveja” u Hamburgu, kao i Lenard Helgren iz Švedskog kraljevskog konzervatorijuma.

Oboje su se složili oko toga da “zvuk ne odgovara standardima Stenveja” te da je klavir preplaćen, kao i da je serijski broj na kutiji falsifikovan.

Naime, serijski broj tog klavira, kako su utvrdili stručnjaci, pripada klaviru koji je proizveden 1983. godine i potom izvezen u Koreju, dok je sporni klavir zapravo proizveden 1960. godine.

Kako je ocenila Agnes Erlih iz “Stenveja”, klavir u takvom stanju, koji je plaćen 55.000 evra zapravo je vredeo oko 25.000 evra, a da bi se doveo do zadovoljavajućeg nivoa, u njegovu popravku bilo je potrebno uložiti još 16.000 evra.

Sud: Grad imao dovoljno vremena da se raspita o klaviru

Grad je potom tužio Vrbaneca Trgovinskom sudu u Beogradu, tražeći raskid ugovora i povraćaj novca sa kamatom “jer ih je prodavac doveo u zabludu”.

Raštimovani klavir u NKC-u; foto: JVI Trgovinski i Viši sud su, međutim, presudili da u ponudi nije ni stajala godina proizvodnje niti je Grad na bilo koji način pokazao da mu je godina proizvodnje bitna. Ipak, prema presudi, Grad je imao 7 meseci od dostavljanja ponude do kupovine da sazna sve što ga interesuje.

Tužilac je mogao da izvrši pregled pre kupovine, a mogao je i da zahteva da bude informisan o svim svojstvima klavira koji su mu značajni, pa između ostalog i o godini proizvodnje. Iz dokaza se ne može utvrditi da je tužilac učinio bilo kakvu radnju kako bi saznao preciznije informacije o klaviru, niti je izvršio pregled klavira pre isporuke, niti odmah nakon isporuke - navodi se u presudi Višeg trgovinskog suda.

Osim toga, i Trgovinski i Viši trgovinski su ocenili da Simfonijski, prema ocenama veštaka, ne čuva klavir na adekvatan način jer ga drži pored grejnog tela, ali da instrument ima potencijala i da uz određenu reparaturu može biti korišćen za koncerte. Ove presude je 2009. godine potvrdio i Vrhovni sud, čime je postupak okončan na štetu građana Niša.

Klavir je nakon dopremanja ubrzo zapečaćen i takav stajao na bini Simfonijskog tokom sudskog procesa koji je nekoliko godina, gotovo neupotrebljiv.

Grad je Simfonijskom 2009. godine kupio novi “Stenvej” za 130.000 evra, a stari je poklonjen Niškom kulturnom centru.

Međutim, stari se i dalje ne koristi, “jer se ne koristi ni Velika sala u kojoj stoji”, a i u potpunosti je raštimovan.

O tome kako je ovaj klavir doveo do smena i ostavki nadležnih u gradu, čitajte na portalu "Južnih vesti" u petak.