Nišfilm ugašen, ostali dugovi

Iako je preduzeće koje je nekada upravljalo niškim bioskopima ugašeno, zaposleni su opet tužili Grad, a i dalje traje sudski postupak protiv rukovodstva te firme.

Prema saznanjima Južnih vesti 22-oje nekadašnjih radnika tog preduzeća smatra da je oštećeno i traži da im Grad isplati plate do gašenja firme. To je, za sada, poslednji čin u drami o propasti "Nišfilma", koja je građane Niša samo poslednjih nekoliko godina koštala skoro 2 miliona evra.

Bivši radnici Nišfilma pozivaju se na odluku Skupštine grada kojom je lokalna samouprava preuzela dugove tog preduzeća. Odluka je usvojena 8. decembra 2008. godine, a u njoj se navodi da Grad "preuzima dug JP "Nišfilm" prema poveriocima koji na dan 31.8.2008. godine iznosi 49 miliona dinara, sa pripadajućim kamatama do dana isplate".

Razlog za donošenje ovakve gradske odluke su bile upravo plate radnika. Naime, glavni deo tada procenjenog duga Nišfilma činila su izvršna sudska rešenja iz sporova koje su radnici pokrenuli protiv svog preduzeća, čiji je Grad bio osnivač. Gradska vlast ocenila je da je zbog duga prema radnicima dovedena u pitanje sudbina bioskopa Vilingrad i letnjih pozornica u Tvrđavi i Niškoj Banji. Iako formalno u državnom vlasništvu, ovi objekti dodeljeni na korišćenje Nišfilmu, pa bi suštinski mogli da budu prodati kako bi bili namireni dugovi tog preduzeća. Miodrag Radović

Gradski većnik Miodrag Radović tada je rekao da je zbog toga budžetom grada za 2009. godinu predviđeno 55 miliona dinara za pokrivanje dugovanja, kako bi bile sačuvane nekretnine.

- Ono što smo obećali, to smo ispunili. Sačuvali smo imovinu i sva dugovanja po pravosnažnoj presudi Opštinskog suda u Nišu prema zaposlenima ispunili - rekao je Radović na konferenciji za medije februara 2010. godine.

Kako su nam rekli radnici, a potvrdili u gradskoj Upravi za kulturu, dug po izvršnim rešenjima za neisplaćene plate zaista je isplaćen decembra 2009. godine.

Ono što je, međutim, ostalo kao predmet spora, jesu plate za period nakon toga, jer u Gradskoj odluci stoji da "Grad prihvata obaveze JP "Nišfilm" na ime isplate zarada zaposlenih počev od 1.1.2008. godine do iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa po zaposlenom radniku".

Skupština Grada poništila je ovu Odluku tek krajem marta 2011. godine. Radnici su umeđuvremenu ponovo presavili tabak i tužili lokalnu samoupravu.

Gradski pravobranilac Miomira Dinić, koja je na toj funkcii od 2008. godine, kaže da je novac koji je bio predviđen budžetom utrošen na plaćanje vansudskih poravnanja koja su pravljena sa radnicima "Nišfilma" i da novca za to više nema.

- Oni su posle toga za neki drugi period ponovo potraživali, ali to je bilo mimo gradske odluke. Ja koliko znam, oni su tužili sada Grad Niš i sve je to sada na sudu. Sada ćemo videti šta će sud reći, da li i mimo te cifre koju smo mi opredelili za te plate radnika 'Nišfilma' je trebalo Grad da plaća ili nije trebalo - kaže Dinić.

Problemi sa doprinosima

Bivši radnici Nišfilma imaju problem i sa radnim stažom od 2004. godine nadalje. Jedan od radnika, koji je zamolio da ostane anoniman, kaže da je Grad uplatio doprinose za period od 2004. do 2009. godine, ali da to nije evidentirano u PIO fondu. Razlog su nepopunjeni obrasci M4, za koje je bila zadužen "Nišfilm".

- Grad je dao te pare zavodu za PIO, ali pošto u našem preduzeću, kakvo je-takvo je, nije niko uradio te M4 obrasce, u PIO-u to neće da srede i te pare da proknjiže. Obrasci M4 tek sada ne mogu da se urade jer preduzeće više ne postoji - kaže radnik.

Regulisanje radnog staža je sada otežano, jer radnici više nemaju pristup dokumentaciji, koja je nakon gašenja iz preduzeća preneta i arhivirana u gradskoj upravi.

Izgubljen spor od milion evra

Odluka o preuzimanju dugova Nišfilma otvorila je mogućnost svih poverilaca da naplate potraživanja prema tom preduzeću od Grada.

Lokalna samouprava procenila je da sva dugovanja do 1. avgusta 2008. godine ne prelaze 49 miliona dinara, pa je za njihovu isplatu izdvojila samo malo više para. Međutim, nakon nekoliko meseci usledio je šok.

Beogradska firma "Gama Entertainment Group" dobila je na proleće 2009. godine maratonski 13-togodišnji spor protiv Nišfilma, vredan oko 900.000 evra. Da stvar bude gora, dug je zapravo bio svega nešto više od 10.000 evra, a sve ostalo bila je kamata!

Otprilike koliko i sama vest o dugu, nišku javnost iznenadilo je i to da niko od gradskih zvaničnika navodno nije znao za taj sudski spor.

Ipak, deblji kraj potencijalno će izvući direktor "Nišfilma" Zoran Spasić, funkcioner G17 i pravnik tog preduzeća Bratislav Dimitrijević, protiv kojih je Upravni odbor, koji je izabran krajem juna 2009. godine, podneo krivičnu prijavu.

I pored toga, oni do danas nisu na bilo koji način kažnjeni. Štaviše, Zoran Spasić ostao je na čelu "Nišfilma" sve do gašenja firme oktobra 2011. godine, pa formalno nije ni smenjen.

Bivši direktor "Nišfilma", u čije vreme je sudski spor u najveće trajao, Duško Arsenijević tvrdi da su o sporu sa "Gamom" znali "svi u gradu". On kaže da o tome svedoče i pregovori predstavnika strana u sporu koji su se 2003. godine odvijali uz prisustvo gradskih čelnika.

- Pregovori su bili u Gradskoj kući. Ja ne znam koje je bilo tad rukovodstvo, ali znam šta je bilo, mogu da se setim. Ima i zapisnika, kada su rekli: 'nema teorije, to ide dalje na sud, da se sudi, pa neka bude onako kako sud odluči - tvrdi Arsenijević.

On kaže i da su pregovori sa Gamom završeni krajem 2004. godine, nakon što je Upravni odbor "Nišfilma" i formalno odbio ponudu o poravnanju.

Kako je nastao dug?

Dug je napravljen još 1992. i 1993. godine. Tada je "Nišfilm", pod tadašnjim imenom "Slavica film", tražio da zakupi televizijsku opremu od "Game". "Gama" je posedovala kompletnu televizijsku opremu koju je uvezla iz Australije, a koju je koristila za potrebe Trećeg kanala Televizije Beograd, čiji je bila suosnivač. Opremu je Nišfilm tražio zbog otvaranja Televizije "Star 5", koja je, ujedno, bila i prva lokalna televizija u Srbiji.

Nikola Bato BelevićNišfilm i Gama imali su dobru poslovnu saradnju početkom devedesetih, jer je Gama bila producent popularnih filmova, poput serijala "Tesna koža", a Niš je, posle Beograda, imao najveću posećenost projekcija domaćih filmova u bioskopima. Tadašnji direktor Nišfilma, Nikola Bato Belević kaže da je televizija "Star 5" bila logičan nastavak saradnje. Ali, kako kaže, nije bilo dogovora da se plaća zakup za pozajmljenu opremu.

- Ja kao direktor ništa nisam potpisao. Ja sam potpisao samo da ćemo tehniku, odnosno uređaje koje smo preuzeli kada god Gama zatraži, vratiti u ispravnom stanju, a sve što bude neispravno ili nestalo, nadoknadiće "Slavica film" koja je stajala iza toga - kaže Belević.

Međutim, kako objašnjava direktor Game Aleksandar Mladenović, ugovor o zakupu nije sačinjen jer je iznajmljivanje opreme trebalo da bude deo mnogo većeg posla, u koji je bila uključena i niška Fabrika duvana. DIN je, navodno, od Game tražio da nabavi opremu za konferencijsku dvoranu, TV studio i bioskop sa Dolby tehnologijom. Po toj ideji, bioskopi u sastavu "Nišfilma", kojih je u to vreme bilo 5, trebalo je da budu umreženi i povezani sa Domom kulture u krugu Fabrike duvana. Od tog posla na kraju nije ispalo ništa, a oprema je ostala u bioskopu "Park", gde je bila smeštena televizija "Star 5".

Mladenović kaže da je Nišfilm nekoliko puta tražio da se odloži fakturisanje zakupa opreme, što je Gama prihvatila, imajući u vidu dugogodišnju korektnu poslovnu saradnju. Međutim, kako kaže, obećanja da će zakup biti plaćen nisu ispunjavana, a meseci su prolazili. Gama je slala fakture Nišfilmu. One nikad nisu plaćene, ali su primljene i nisu osporavane.

Gama je naredne 3 godine dug pokušala da naplati bez tužbe, ali pošto u tome nije imala uspeha, pokrenula je sudski spor pred Trgovinskim sudom u Nišu.

Aleksandar MladenovićOsim toga, predstavnici ovog preduzeća podneli su i krivičnu prijavu protiv odgovornih lica iz Nišfilma, odnosno, tadašnje "Slavice film", jer su u toj firmi smatrali da je osim namere izbegavanja obaveze plaćanja zakupa, postojala i namera da se oprema "otuđi".

Nakon insistiranja "Game", oprema je ipak vraćena krajem maja 1993. godine, ali bez video miksera i takozvanog "Genloka". Prema tvrdnji čelnika "Game", ta dva uređaja završila su na "Kanalu 5 plus", koji su osnovali tada bivši direktori "Slavice film" Bato Belević i televizije "Star 5" Miroslav Krstić.

- Nije 'Gama' osnovala 'Kanal 5 plus', pa opremu iz 'Star 5' odnela u 'Kanal 5 plus', pa iz 'Kanala 5 plus' otvorila TV 5. Ne, to nije 'Gama', to su odgovorna lica, tadašnji ljudi koji su vodili televiziju ('Star 5') i 'Nišfilm' - rekao je direktor 'Game' Aleksandar Mladenović tokom svedočenja pred Anketnom komisijom Skupštine grada Niša.

"Gama" je zahtev za nadoknadu štete zbog nevraćanja dela opreme uključila u tužbeni zahtev protiv 'Nišfilma'. Taj zahtev je pozitivno rešen delimičnom presudom Trgovinskog suda januara 2005., a presuda je postala pravosnažna kada je potvrdio Viši trgovinski sud u Beogradu, marta 2006.

Maratonski sudski spor

Sudski spor pred niškim Trgovinskim sudom započet je 1996. godine. Prvih nekoliko godina suđenja obeleženo je odlaganjem ročišta, veštačenjem, kao i stečajem u koji je "Gama entertainment group" upala, ali se iz njega izvukla.

"Slavicu film" i potom "Nišfilm" u sporu je zastupalo najpre Gradsko javno pravobranilaštvo, pa potom advokat Dejan Ćirić, sada član Visokog saveta sudstva i istaknuti član DS.

Nakon dobijanja prvostepene presude u korist Nišfilma Ćirić je napustio proces, a zastupnik je postao pravnik "Nišfilma" Bratislav Dimitrijević. Nakon više od decenije, spor je okončan presudom u korist "Game", ali samo po osnovu zakupa opreme. Sud je odbio zahtev da se nadoknadi izgubljena korist tog preduzeća.

Gama je krajem 2003. godine predložila sudsko poravnanje, po kojem bi grad platio 30 posto onoga što je tužbom potraživano (20 miliona dinara). Ostalih 70 posto bilo bi vraćeno kroz prihode Nišfilma. Gama je predložila i da novac koji dobije od Grada uloži u renoviranje i osavremenjivanje bioskopa "Vilin grad". Odgovora na ponudu nije bilo, a stigao je, na Gamino insistiranje godinu dana kasnije. Predlog je odbijen.

Spor je završen 2009. godine. Gradska odluka o preuzimanju dugova "Nišfilma" dala je za pravo Gami da novac naplati od onog ko ga ima -- lokalne samouprave.

Gradski čelnici to su probali da izbegnu na sve načine, kroz brojne žalbe i molbe za odlaganje izvršenja. Izbegnuto je čak i da novac za plaćanje po tužbama radnika za neisplaćene plate i ostalih dugova prođe kroz račun "Nišfilma", koji je tada blokirala "Gama". Aleksandar Mladenović pred Anketnom komisijom

To je pomenuo i direktor "Game" Aleksadar Mladenović, tokom svedočenja pred Anketnom komisijom Skupštine grada Niša, koja je imala zadatak da rasvetli kako je došlo do toga da grad plati skoro milion evra za dug za koji, navodno, niko nije znao.

- Kako je moguće da se dužniku koji je blokiran, van njegovih računa, isplati 49 miliona, kako je navela gospođa Miomira Dinić (gradski pravobranilac)? Ona je to izjavila na sudu. Znači da je neko odgovorno lice u gradu htelo da izbegne namirenje poverioca Gami. To su opasne stvari - rekao je Mladenović tokom svedočenja.

Da bi bila izbegnuta sudska prodaja imovine, tačnije bioskopa Vilingrad i Letnjih pozornica u Tvrđavi i Niškoj Banji, Nišfilm je predložio da Vlada Srbije te objekte prenese na Grad Niš, što je i učinjeno nekoliko meseci kasnije.

Ipak, izvršenje sudske presude sprovedeno je na kraju tako što je novac prinudno skinut sa računa Grada, u dva maha -- najpre sredinom februara 2010. godine, a onda i koju nedelju kasnije.

Niko nije kriv?

Gradonačelnik i Gradski većnici su, kada se saznalo za dug Nišfilma Gami grmeli kako će za to "neko morati da odgovara".

Prst je bio uperen ka odgovornima u "Nišfilmu", ali je u indirektnu sumnju lokalna samouprava dovela i sam sudski postupak i navodno zatražila da se u priču uključi i Agencija za sprečavanje pranja novca.

Ipak, javnost nije saznala da je pokrenut i kakav postupak, niti da je bilo ko kažnjen.

Slučaj "Nišfilma" uveliko pada u zaborav, iako su mnoga pitanja ostala otvorena.

Ovaj tekst realizuje se u okviru projekta "Veća transparetnost lokalnih samouprava – pravo građana, obaveza države", koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru projekta Podrška civilnom društvu.

Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost medija i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.