Niški funkcioneri godinama ne prijavljuju poklone - trend ili prikrivanje

Svarovski i porcelanske figure, zlatnici, statue, flaša viskija, knjige i umetnička dela, samo su neki od poklona koje su dobili javni funkcioneri u Srbiji i prijavili Agenciji za sprečavanje korupcije. Među njima već godinama nema funkcionera iz Niša, pa su mnoge institucije, ustanove i preduzeća u registru Agencije “praznih ruku”. Izveštaji pokazuju trend slabog odziva organa javne vlasti za prijavljivanje poklona, a analitičari ističu da je moguće da oni ne poštuju zakonsku obavezu.

“Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona” - piše u Zakonu o sprečavanju korupcije. Rok da se navedeni pokloni za 2022. godinu prijave Agenciji je istekao, a u nastavku otkrivamo da li uopšte ima niških funkcionera koji se pridržavaju ove zakonske odredbe.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski od kad je preuzela tu funkciju imala je veliki broj sastanaka sa predstavnicima stranih država. U takvim situacijama najčešće se razmenjuju protokolarni pokloni, što se vidi i kroz fotografije na zvaničnim profilima na društvenim mrežama.

U 2021. godini se na Instagram profilu pohvalila da joj je ambasador Arapske Republike Egipat uručio “ključ života”, a iste godine joj je Dragan Stojković Piksi poklonio dres sa njenim prezimenom. I pored toga, ona nije prijavila nijedan prigodan ili protokolaran poklon u 2020. i 2021. godini. Takođe, nema prijava ni u vreme kada je obavljala funkciju načelnice Nišavskog upravnog okruga. Sastanak kada je gradonačelnici uručen "ključ života"; foto: Instagram profil Dragana Sotirovski/ printscreen

Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju - navodi se u Zakonu.

Katalog poklona Agencije za sprečavanje korupcije postoji već trinaest godina i većina niških funkcionera toliko vremena nije prijavilo dobijanje darova. Tako su dugogodišnji izveštaji za uprave, Gradsko veće, opštine, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, sudove, tužilaštva, Univerzitet, razne ustanove i druge javne objekte u Nišu samo prazan beli papir u registru Agencije.

Na listama primalaca poklona se ne nalaze ni imena predsednika niškog parlamenta Bobana Džunića, kao ni njegovog zamenika Igora Novakovića.

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić navodi da postoji mogućnost da funkcioneri ne vode računa o zakonskoj obavezi kada je reč o poklonima. S druge strane, ističe i da se ne može reći da su ih dobijali ako to nisu prijavili Agenciji, a bez adekvatnog dokaza, na primer u vidu fotografije.

Perišić i Bulatović “dobitnici”

Grad Niš se samo nekoliko puta pojavljuje u Katalogu poklona Agencije za sprečavanje korupcije i malo je Nišlija koji su do sada poštovali Zakon i dužnost prijavljivanja.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Zoran Perišić je prijavljivao poklone u periodu od tri godine dok je bio gradonačelnik Niša. Najviše je dobijao knjige, a ukupna vrednost svih poklona je 46.500 dinara i svi su u javnoj svojini. A od Opštine sat; foto: JV

Nasledio ga je Darko Bulatović koji je prijavljivao poklone dve godine zaredom. Većina poklona su fotografije, a vrednost je 60.500. On se kao “dobitnik” pojavljuje i 2014. godine kada je bio direktor “Jugoistoka”. Tada je od Opštine Crveni krst dobio ručni sat u iznosu od 43.000 i zadržao ga je u ličnoj svojini.

U registru za 2017. godinu se pojavljuje i nekadašnji načelnik KLERP-a Milan Ranđelović, koji je prijavio dva poklona. Pre četiri godine umetničku sliku prijavio je i tadašnji dekan Pravnog fakulteta Goran Obradović.

Koliko para jug izdvaja za poklone?

Iz Agencije za sprečavanje korupcije nisu dostavili Južnim vestima kome su sve predstavnici Grada Niša davali poklone i u kojoj vrednosti. Pozvali su se na to da Katalog poklona ne sadrži podatke o davaocu.

Evidencija poklona sadrži ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju, datum prijema poklona, povod za davanje poklona, opis poklona, vrednost poklona ili podatak da je procena vrednosti u toku, podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu i podatak da li je poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina - navode iz Agencije.

Premijerka u Vranju dobila jedan od najskupljih poklona; foto: Vlada RS Međutim, u izveštajima se navodi ko je poklonodavac. Samo u 2021. godini predsednik Aleksandar Vučić je dobio poklone u vrednosti od oko 9 miliona dinara, od čega je oko 200.000 potrošeno na jugu Srbije.

Poseta predsednika Republike Nišu - Maketa aviona sa imenom pilota S. Prodanovića (15.000 dinara) i figura padobranca u metalnom ramu (30.000) - pokloni su iz Niša.

Premijerka Ana Brnabić je u 2021. godini prijavila 21 poklon. Drugi po vrednosti je bio onaj koji joj je uručio gradonačelnik Vranja - bistu od kamena od 16.000 dinara.

Inače, od postojanja Kataloga poklona i zakonske obaveze da svi funkcioneri prijavljuju, među najredovnijim prijavama su one iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike i ministarstava, a od gradova Novi Sad.

Skupoceni “privatni” pokloni - najveći problem

Najviše prijavljenih poklona je bilo 2017. godine, dok je 2020, u godini korone, znatno opao broj. Već godinama se u izveštajima navodi da se “nastavlja trend izrazito malog odziva organa javne vlasti da prijave poklone Agenciji”.

Međutim, postoje i drugi problemi pored neprijavljivanja.

Iako su funkcioneri u obavezi da obaveste o prigodnim i protokolarnim poklonima, kao veliki problem Nenadić smatra to što ne postoji nikakva dužnost da se prijavljuju pokloni za koje se smatra da nisu u vezi sa vršenjem funkcije javne dužnosti.

Ne postoji taj vid kontrole…Sa stanovišta antikorupcije, mnogo značajnije bi bilo kada bi postojala dužnost da se na sličan način prijavljuju i drugi vredniji pokloni, pa da se onda procenjuje da li je poklon zaista privatne prirode ili je na neki način vezan sa vršenjem javne funkcije - ističe Nenadić.

Kao primer navodi rođendan nekog funkcionera. Privatni pokloni veliki problem, a nisu regulisani Zakonom; foto:Ilustracija/ T. Tasić

Ako bi dobio od predstavnika firme koja ima ugovor sa gradom za taj rođendan neki skupoceni sat ili automobil, onda bi mogao da kaže da je to privatan poklon. Taj poklon nije u vezi sa vršenjem funkcije jer nije dat službenom prilikom, već na proslavi rođendana. Međutim, logično bi bilo pomisliti da bi poklon bio manje skupocen ili da ga ne bi ni bilo da nije reč o funkcioneru ili darodavcu koji sarađuje sa gradom - kaže Nenadić.

Ukoliko je dobila saznanje da je neko primio poklon, a nije prijavio, Agencija u tom slučaju sprovodi postupak. Neprijavljivanje poklona u propisanom roku, prema Zakonu o sprečavanju korupcije, vodi se kao prekršaj javnog funkcionera i kažnjava se novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Katalog poklona za 2022. godinu biće objavljen 1. juna.