"Planinka" hotel u Kuršumlijskoj banji platila manje od subvencija i realne cene, Savet predlaže raskid ugovora

Da bi trebalo obustaviti započete procese privatizacija svih specijalnih bolnica, pa i Kuršumlijske banje gde ocenjuju da je bilo više nedozvoljenih radnji u tom procesu, stav je Saveta za borbu protiv korupcije. Kuršumlijsko preduzeće A.D. Planinka, u čijem vlasništvu su Prolom i Lukovska banja, fabrika Prolom voda, kao i park prirode Đavolja varoš, krajem 2019. godine postaje vlasnik i banjskog kompleksa Žubor u Kuršumlijskoj banji. Ukupna cena kompleksa Žubor je 1.415.836 evra, a ocena Saveta da je to duplo manje od realne, tržišne cene.

Ugovor o kupovini Kuršumlijske banje je overen pet meseci nakon završenog postupka prodaje, a u međuvremenu Planinka dobija preko 1,6 miliona evra subvencije, državne pomoći za podsticaj i ulaganja.

Sumnje da ima nezakonitih radnji i elemenata “sistemski organizovane korupcije širokih razmera i svesnog pričinjavanja materijalne štete Fondu penzijsko invalidskog osiguranja Srbije" u čijem vlasništvu je bila Kuršumlijska banja, omogućavanja da se činjenjem ili nečinjenjem od strane Fonda i pojedinih državnih organa pojedinci obogate kupovinom nepokretnosti po cenama nižim od tržišnih, deo su izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije u vezi sa ovom privatizacijom. Izvor tople vode u Kuršumlijskoj banji; Foto: Arhiva Lj. M.

Savet je mišljenja da započete postupke privatizacije svih Specijalnih bolnica za rehabilitaciju pa i Kuršumlijske banje treba obustaviti s obzirom na to da se njihovom prodajom gubi namena i cilj koji je opredelio Fond da takve objekte. U periodu u kojem je Savet pratio rad Fonda, dakle od 2009. do 2019. godine, možemo uočiti tri potpuno suptrotna perioda, prvi u kojem je Fond sprovodio politiku koja je imala za cilj ukrupnjavanje imovine, njenu zaštitu i stavljanje u funkciju radi sticanja prihoda kako bi smanjili dotacije i rasteretili budžet Relublike Srbije – navode u Savetu.

U izveštaju piše da drugi period, koji započinje donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014. do 2018. godine, a nakon što nadležna ministarstva i Vlada Srbije postavlja svoje ljude u Upravni odbor Fonda, karakteriše nečinjenje, odnosno svesno propuštanje da stečene nepokretnosti stave u funkciju i Fond počne da ostvaruje prihode. Hotel Žubor nekada jedan od najpopularnijih iz vremena bivše Jugoslavije; Foto: Arhiva Lj. M.

Rukovodstvo i Upravni odbor se ponašao suprotno ovlašćenjima u kome je evidentno da se Fond ne samo ponašao nedomaćinski u pogledu svoje imovine, već da je svesno preduzimao radnje u cilju njenog umanjenja, prouzrokujući mu pri tom veliku materijalnu štetu. Postoji ozbiljna sumnja o sukoba interesa kada su u pitanju odluke Upravnog odbora RFPIO o raspolaganju nepokretnostima koje su u privatnoj svojini Fonda – kaže se u izveštaju Saveta.

U trećem periodu analize poslovanja Fonda od strane Saveta koji obuhvata period od 2018. do 2019. godine u kojem je došlo do prodaje nepokretnosti u Kuršumlijskoj banji, navodi se da su aktivnosti Fonda u tom periodu ne samo suprotne Zakonu i interesima Fonda, već predstavljaju preduzimanje “svesnih aktivnosti za koje postoji sumnja da ima elemenata organizovane korupcije i zloupotrebe službenog položaja odgovornih lica u Fondu”, sa ciljem umanjenja imovine Fonda i rasprodaje banjskog kompleksa “Žubor” ispod njegove tržišne vrednosti.

Savet: Procenjena vrednost duplo manja od tržišne

Savet za borbu protiv korupcije smatra da je celokupan postupak prodaje nepokretnosti banjskog kompleksa „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji od strane RFPIO i Republičke Direkcije za imovinu Republike Srbije zasnovan na preduzimanju niza nedozvoljenih radnji, navode da je Poreska uprava 2014. već procenila vrednost nepokretnosti u Kuršumlijskoj banji na osnovu koje su od 2014. plaćali porez na imovinu od 5.507.292 evra, a da se 3 godine kasnije oglasila nenadležnom za procenu iste nepokretnosti.

Činjenica koja stvara sumnju da postoje elementi organizvanih radnji, unapred sračunatih sa ciljem umanjenja tržišne cene banjskog kompleksa „Žubor“ je i ta da je nadležna poreska uprava Filijale Prokuplje – Filijala Kuršumlija 2014. godine procenila tržišnu vrednost hotela „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, a 2017. se oglasila da nije u mogućnosti da izvrši procenu. Nova procena tržišne vrednosti je urađena od strane Gradskog zavoda za veštačenje na iznos od 2.359.727, što je duplo manje od procene poreske uprave, a samim tim i prodaje po početnoj ceni koja je višestruko niža od njegove stvarne vrednosti- zaključuju u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

Savet smatra da RFPIO i Republička direkcija za imovinu nisu mogle ponuditi na prodaju nepokretnosti u Kuršumlijskoj banji koje su bile predmet postupka vraćanja oduzete imovine pred Agencijom za restituciju, po zahtevu naslednika bivših vlasnika, koji su postupak za vraćanje imovine pokrenuli 2014. godine.

Takvo postupanje RFPIO i Republičke Direkcije za imovinu dovelo je do prodaje pojedinih objakata i zemljišta u Kuršumlijskoj banji koji su na osnovu pravosnažnog rešenja Agencije za restituciju vraćeni starim vlasnicima čime je ugrožena pravna sigurnost građana, piše u izveštaju.

Banjski kompleks Žubor u Kuršumlijskoj banji, pored istomenog hotela čija je površina veća od 16.000 kvadratnih metara, čini i više ugostiteljskih objekata, među kojima su vila Milica i restoran Prepolac, a predmet prodaje činilo je i 95,9 hiljada kvadratnih metara zemljišta.