Portal supruge direktora niške “Tržnice” - prostor za reklamu javnog sektora parama građana

Pored para koje dobija na medijskim konkursima, Niški portal čija je vlasnica supruga direktora niške "Tržnice" i funkcionera SNS Gorana Đorđevića, od više javnih preduzeća svakog meseca dobija i do 50.000 dinara. Novac po ugovorima o poslovnoj saradnji dobijaju da bi preduzeća reklamirali, ali neki od plaćenih sadržaja nikada nisu objavljeni. Umesto odgovora na pitanja, novinaru Južnih vesti nude posao i dogovor o zaradi na Niškom portalu.​​​​​

Stošić je, prema podacima sa sajta SoftArt bio zaposlen i u ovoj porodičnoj firmi Đorđevića; printskrinU soliteru u Ulici Stanoja Bunuševca na niškoj Paliluli u jednom od stanova na 10. spratu, jula 2016. osnovana je IT firma Cloudcode, u vlasništvu 28-godišnjeg Miloša Stošića, čiji je potpis na svim ugovorima sa javnim preduzećima koja se reklamiraju na Niškom portalu. To je zato što firma čiji je vlasnik, prema impresumu, formalno upravlja sajtom.

Međutim, osnivač, odnosno vlasnik Niškog portala jeste firma Jelene Đorđević SoftArt, u kojoj je Stošić nekada radio.

Cloudcode je od osnivanja, prema dokumentaciji iz 2018. i 2019. koje su novinari dobili od javnih preduzeća, potpisivao ugovore o poslovnoj saradnji sa gotovo svim niškim javnim preduzećima i ustanovama.

Ugovor sa Objedinjenom naplatomJKP Mediana, Parking servis, Objedinjena naplata, JKP Naissus, Nišstan, samo su neke od njih, a za usluge reklamiranja 2018. godine je platio čak i najveći gubitaš među niškim javnim preduzećima - Gorica. Prosečna cifra koju građani plaćaju da bi se reklamirao javni sektor jeste od 10.000 dinara pa naviše, mesečno po preduzeću. Izuzetak je Objedinjena naplata koja je sklopila tromesečni ugovor na deset puta veći iznos, čak 150.000 dinara.

Neki ugovori potpisivani su na po nekoliko meseci, pola godine, pa čak i na godinu dana.

Za novac koji daju, navodi se u ugovorima, preduzeća bi trebalo da dobiju banere na portalu Niški portal, objavljivanje servisnih i društveno-političkih informacija, ali i video intervju sa direktorima ili nekim drugim iz preduzeća "do 20 minuta, dva puta godišnje u sekciji ‘Naš razgovor’".

Tu rubriku na samom sajtu je moguće naći, ali ugovorene video-intervjue ne.

Zašto plaćenog sadržaja nema na sajtu, vlasnik Cloudcode-a Miloš Stošić novinarima nije odgovorio. Pre nekoliko dana je rekao da je zauzet, nakon čega više nije odgovarao na telefonske pozive i poruke. Zato su izostali odgovori i na ostala pitanja - da li je još zaposlen i u SoftArtu, na osnovu kojih kriterijuma dobija posao sa javnim preduzećima.

Komentar je izostao i iz SoftArta, jer nisu odgovorali na mejl koji su im uputili novinari.

Umesto odgovora, novinaru nudi posao i dogovor o zaradi

Mejl koji je urednica "Niškog portala" poslala novinaru umesto odgovora; printskrin Jelena Đorđević je pitanja poslata njoj kao vlasnici SoftArta ignorisala, a kao glavna i odgovorna urednica Niškog portala umesto odgovora poslala je novinaru Južnih vesti - pitanja.

1. Ko finansira Južne vesti? 2. Kako nezvanično saznajemo, izvinjavam se ako navodim neistine, vaša redakcija je okarakterisana kao redakcija "stranih plaćenika" koja ima zadatak da stalno napada nekog kako bi izazivala "haos" u okruženju. Da li je ovo istina? 3. Stefane, kolika vam je neto zarada u Južnim vestima?

Poslednje pitanje u njenom odgovoru upućeno je novinaru.

Stefane, da li biste prešli da radite za Niški portal? Verujem da bismo se dogovorili oko adekvatne Vaše zarade - napisala je urednica Đorđević.

Podsetimo, uvredljiv pristup prema novinarima Južnih vesti imao je i njen suprug Goran, kada su novinari tražili odgovore na pitanja u vezi sa poslovanjem Tržnice, javnog preduzeća čiji je direktor.

Inače, na ovogodišnjem gradskom konkursu za sufinansiranje medijskog sadržaja Cloudcode je dobio 1,1 milion dinara za objavu sadržaja na Niškom portalu. Godinu dana ranije, od Niša su zaradili 600.000 dinara.

Direktoru Tržnice Đorđeviću, kako su pokazala istraživanja Južnih vesti ovo nije prvi put da sklapa dogovore sa poslovnim saradnicima iz vremena pre javne funkcije. Naime, u Tržnici je zaposlio saradnika iz SoftArta Nikolu Ždraljevića i to mimo konkursa i jasnih kriterijuma.

Firma Đorđevićeve supruge SoftArt je na svom sajtu kao partnere reklamirala i preduzeće LOGIK u kom je nekada radio i sam Đorđević, a koja je nedavno dobila posao izrade softvera za Tržnicu. Ipak, iz LOGIK-a su negirali partnerstvo i rekli da su SoftArtu samo jednom prodali određenu tehničku opremu.

Postupak odabira medija nejasan, stručnjaci smatraju da se neopravdano troše pare građana

Dok su pojedina javna preduzeća, poput JKP Mediane pozivala i druge firme da eventualno učestvuju u “nadmetanju” za posao reklamiranja, pa birali Cloudcode kao najjeftiniju, iz drugih firmi o saradnji i kriterijumima za odabir medija ne žele da govore.

Takav primer je Nišstan, u kojem kažu da se u ovakvim slučajevima ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, ali citiraju deo Zakona u kome se portali i ne pominju.

Na osnovu Zakona u javnim nabavkama, nabavke na koje se Zakon ne primenjuje: koje se odnose na kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj zakon - napisali su kratko iz Nišstana.

U ovom javnom preduzeću nisu želeli da odgovore na dodatna pitanja o kriterijumima po kojima je za distribuciju reklama preko Niškog portala izabrana baš ova IT firma Cloudcode.

Strahinjićeva se pita da li je ovo način da se "izvuku" pare građane za medij blizak vlasti; foto: MC BeogradIstraživač medija Jovana Strahinjić, koja se bavi analizom finansiranja medija van konkursa, za sufinansiranje medijskih sadržaja smatra da posebno zabrinjava činjenica da su ugovori o poslovnoj saradnji sklapani bez tendera, netransparentno, a da u svemu učestvuju rukovodioci javnih preduzeća.

Strahinjićeva se pita da li je reč o realizaciji usluge koja je zaista potrebna ili se radi o izvlačenju novca, finansiranju medija bliskih ili povezanih sa vladajućom strankom ili o nečem trećem.

Kada govorimo o opravdanosti ili svrsishodnosti ovakvih ugovora, to je druga priča. Postavlja se pitanje zbog čega je jednom javnom preduzeću potrebna “medijska promocija”? Kao i to na koji način se vrši odabir medija putem kojih će se neko javno preduzeće reklamirati kada nemamo jasne kriterijume propisane, na primer, javnim pozivom? Da li je to broj čitalaca, uticaj medija ili neki treći kriterijum - navodi Strahinjićeva.

Takođe je, dodaje, indikativno i to što se broj ovih ugovora povećava iz godine u godinu, što dovodi to toga da građani nemaju informacije o tome na koje se sve načine i u kojim iznosima njihov novac troši na medijske usluge, kao ni šta se, zapravo, tim novcem plaća.