Školovanje tokom pandemije, koliko su deca naučila tek slede analize

Prošlo je devet meseci otkako su učenici u Srbiji imali prvi čas van učionice, za osnovce se ova praksa nije nastavila u novoj školskoj godini, dok su stariji razredi i dalje na onlajn nastavi. Prvo polugođe je završeno, svi sagovornici se slažu da je ovakav metod najviše uticao na društveni život dece, a o kvalitetu nastave tek slede analize. U Severnoj Makedoniji najveći problem bio je nedostatak uređaja za praćenje onlajn nastave sa kojim se suočavalo 40 hiljada učenika. O tome kako se obrazovni sistem snašao, pišu novinari Južnih vesti i 360 stepeni.​​​​​​​

Od 17. marta u školama u Srbiji nije se čulo zvono, već su nastavu za osnovce najavljivali spikeri sa RTS-a, a stariji razredi su je pratili preko interneta. Tokom nove školske godine promenio se ministar obrazovanja, ali je više puta promenjena i organizacija nastave.

Tako su nedavno od kombinovanog modela, srednjoškolci i stariji osnovci prešli na onlajn nastavu, što nije slučaj sa mlađim osnovcima, koji su se vratili u školske klupe. Nedavno su stariji osnovci i srednjo[kolci od kombinovanog modela prešli na onlajn nastavu; foto: T. T.

Majka devojčice trećeg razreda Milica Branković smatra da se sistem tokom pandemije snašao najbolje što je umeo, ali da je mnogo zavisilo od pojedinaca odgovornih za nastavu.

Ovaj način školovanja donekle utiče i na kvalitet nastave, ja sam to kod svog deteta naročito osetila prošle godine kada su sve vreme radili od kuće, prosto ne mogu da imaju tu koncentraciju kada nemaju fizički kontakt sa školom. Kod mlađe dece, čini mi se, da je to jako bitno, jer sam taj odlazak i dolazak iz škole im mnogo znači, nemaju oni tu svest da sebe nateraju sa 7 godina da rade u kući onoliko koliko bi radili da su u školi – ističe Brankovićeva.

Časovi od 30 minuta su, kaže, uskratili deci likovno, muzičko i fizičko, koje smatra jako bitnim predmetima za najmlađe uzraste.

Majka devojčice trećeg razreda kaže da su časovi od 30 minuta uskratili deci fizičko, muzičko i likovno, što smatra važnim predmetima, foto: T. T. Direktorka niške osnovne škole "Sveti Sava" Sanela Tarana kaže da kvalitet nastave nije ugrožen, dok načelnik Školske uprave Dragan Gejo navodi da će se tek utvrditi, pa da će detalji biti poznati januara naredne godine.

Sad radimo analize, tako da ćemo videti gde smo šta smo, naročito kada imamo završni ispit. Imaćemo školska testiranja i onda ćemo proveriti znanja i tačno ćemo znati u bod koliko su zaostali ili su jednaki – kaže Gejo.

Školovanje od kuće tokom prošle školske godine je, kaže majka učenice, bio ogroman poduhvat, kako za prosvetne radnike i decu, tako i za roditelje.

Ne znam da li je bilo teže roditeljima koji su radili od kuće ili roditeljima koji su radili neki posao sa kog su dolazili sa miniumum koncentracije da detetu objasne ono što im nije jasno. Meni nije bilo toliko teško, pošto ja obožavam matematiku za osnovnu školu, i nije mi bio problem da detetu pojasnim stvari koje joj nisu jasne, ali mislim da je jako bilo teško roditeljima koji ili ne znaju matematiku ili nemaju mogućnost da detetu objasne gradivo – priča Brankovićeva.

Međutim, kao najveću štetu koju je korona nanela učenicima, navodi nemogućnost druženja sa vršnjacima. Sagovornici navode da je pandemija najviše uticala na socijalizaciju dece; foto: T. T.

U razgovoru sa svojim detetom ne čujem da mi kaže da joj časovi nedostaju da joj budu duži ili da bude drugačije, uvek se njene zamerke svode na to što ne može da sedne pored drugarice, što ne može na odmor da bude sa svim drugarima, svakako se opet svodi na to da im najviše nedostaje druženje – kaže Brankovićeva.

Da je socijalizacija dece trpela saglasna je i direktorka Sanela Tarana. Kaže da je marta meseca bilo najteže, kada je nastava na daljinu bila još nov metod, ali da su se kasnije kolektiv i učenici dobro snašli.

Dešavalo se nekad, očekivali smo da će to da se desi, gde ima dvoje, troje dece u porodici, pa ne mogu istovremeno da se uključe da koriste isti računar ako istovremeno treba da imaju nastavu, ali za to smo imali razumevanja, sa decom smo se dogovarali, nastavnici su ugovarali termine, ukoliko je provera znanja - priseća se direktorka.

Izazovi onlajn nastave

Za decu koja nisu imala sredstva za praćenje onlajn nastave, pojedine škole u Nišu obezbedile su tablete, a stigla je i tehnika od Ministarstva prosvete za decu u ruralnim sredinama, kaže načelnik školske uprave. Gejo kaže da su dostavljane i papirne verzije, dok su decu lično obilazili i nastavnici.

Nedostatak tehničkih uređaja bio je samo jedan od problema, a drugi je način korišćenja, kao i vreme.

Tu je malo teže da ih vidite i nemate onu povratnu informaciju u pravom trenutku i morate da se vratite da proverite više puta, i to iziskuje veliki napor. Raspored časova sa drugim kolegama, nastavnici koji rade u više škola, to je bilo teško ostvariti, ali polako smo sve to uredili i mogu da kažem da smo se navikli – poručuje Gejo.

Isti problem javio se i u susednoj Severnoj Makedoniji, gde na početku školske godine 40 hiljada učenika nije imalo uslova da prati onlajn nastavu, a iz tamošnjeg Ministarstva prosvete ističu da je taj broj smanjen u kratkom vremenskom periodu.

Za razliku od Srbije, u ovoj zemlji je nastava van učionice važila za đake od četvrtog razreda osnovne škole i starije, a problem je često bilo to što nema internet veze.

Razredni starešina osnove škole "Naum Ohridski" u Creševu Sonja Apostolovska Trajkovska kaže da u njenom odeljenju od 18 učenika troje nema ni tablet ni laptop, pa nastavu prate preko mobilnog telefona. Veliki problem početkom onlajn nastave bila je tehnika, kaže Gejo, ; Foto: JV

Zadatke šaljem na nacionalnoj platformi, ali često se dogodi da studenti kažu da nisu u mogućnosti da ih pošalju, jer je internet možda spor i oni sami pronalaze način da mi ih pošalju putem Messenger-a, Vibera – navodi Apostolovska Trajkovska.

To potvrđuje i direktorka ove škole Daniela Dimiškovska.

Internet provajderi na području na kojem postoji škola "Naum Ohridski" imaju prilično zastarelu infrastrukturu, a kvalitet interneta je ADSL linija koja ne pokriva toliko "učitavanja" koliko jedan nastavni proces zahteva da se realizuje sa 4 odeljenja odjednom ili da se realizuje sa nekoliko nastavnika istovremeno – ističe direktorka.

Za pohađanje onlajn nastave kaže da je pomogla opština Gazi Baba, pa je podelila 27 tableta deci iz socijalno ugroženih porodica.

Međutim, neki stanovnici iz Creševa su sami obezbedili uređaje za nastavu preko interneta za svoju decu, dok pojedini nisu uspeli, a jedan od njh kaže i da je porodica tražila od škole računar, ali ga nisu dobili.

Nema interneta, nema računara ili bilo čega. -Pa, kako on uči? - Ide tamo kod zeta kojeg imam, ide kod njega – navodi roditelj.

A srednjoškolcima u Nišu praktičnu je uskratila da praktičnu nastavu obavljaju kao prethodnih godina. "Feel Maths" program osmislio nastavnik Filip Klain; foto: OŠ "Desanka Maksimović"

Tu smo imali malo problema sa srednjim stručnim školama jer su deca obavljala praktičnu nastavu kod poslodavaca, u bolnicama kada je u pitanju medicinska škola, sad su morali da budu u svojim kabinetima i to male grupe od po 3 učenika, što je jako teško – ističe Gejo.

U predstojećem periodu, kaže, ministarstvo je stavilo akcenat na inkluziju, za decu kojoj je i u redovnom školovaju potrebna dodatna podrška u radu.

Međutim, i pored pandemije u nekim niškim školama uveliko pomažu ovoj deci, pa od nedavno u osnovnoj školi "Desanka Maksimović" postoji i kompjuterski program za bolje učenje za slepe i slabovide.

Ocenjivanje tokom pandemije

Da je za popuštanje bilo mesta tokom prehodne školske godine, kada su učionice bile prazne, smatra Brankovićeva.

Verovatno ima mesta i kod starijih đaka koji i sada odgovaraju preko Zoom-a ili raznih drugih aplikacija, u nižim razredima, čini mi se, nema toliko mesta – kaže Brankovićeva.

Nova školska godina je značila i povratak u đačke klupe, a nakon prvog polugođa direktorka Tarana kaže da su ocene realne; foto: JV/G. B. Dodaje da je učiteljica njene ćerke zadržala autoritet koji je trebalo da ima i nije popustala na pismenim i kontrolnim zadacima.

Nakon prvog polugođa direktorka Tarana kaže da su ocene dobre i da prikazuju realno stanje, a Gejo ukazuje da je veoma važno i formativno ocenjivanje, koje podrazumeva kvalitetno praćenje učenika i njegovo angažovanje, što je u pandemijskim uslovima bilo teže.

"Doniraj računar" – humanost na delu u Severnoj Makedoniji

Pre četiri godine, motivisan samohranom majkom koja nije imala računar za decu, Borče Stamenov počeo je da popravlja stare računare i poklanja ih onima kojima su najpotrebniji.

Tako je nastala Fejsbuk inicijativa "Doniraj računar", a tokom pandemije njegov rad je odjeknuo, pa je sve više građana, kompanija i ambasada slalo kompjutere.

Moj plan je da do Nove godine dostignem najmanje 600 računara… - poručuje Stamenov.

Porodice koje traže računar treba da ispunjavaju i određene kriterijume, da su osobe sa niskim primanjima, nezaposlene, samohrani roditelji ili u nekoj drugoj socijalno ugroženoj kategoriji.

Povratne informacije koje dobijam su divne, ne mogu se opisati rečima. U poslednje vreme postao je trend da mi oni koji dobiju računar pišu pesme, neki crtaju porodične slike sa "Doniraj računar" u sredini, dobijam video snimke, a neko mi je poslao 4 piva kao "hvala", što je bilo prilično zanimljivo – ističe Stamenov.

Nagrade i pobede u vreme korone

Svi nedostaci koji su se javili u obrazovnom sistemu u Srbiji za vreme pandemije, nisu uticali da učenici osnovnih i srednjih škola na jugu ostanu bez nagrada za svoj rad.

Na Međunarodnom takmičenju u Beču, četvoro učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole "Stefan Nemanja" u Nišu, odneli su prvu nagradu za umetnički rad, a za isti su osvojili i prvo mesto na republičkom takmičenju.

Iz iste škole učenik Maksim Pavlović, konstruisao je edukativnu igricu od materijala za reciklažu "Upotrebi klikere", na prvom virtuelnom festivalu "Nauk nije bauk", dok je edukativni rad "Magnetik" Tamara Marinković imao najveći broj pregleda.

U kvizu "Klima i ja" , koji je takođe realizovan u vreme korone, ova škola je osvojila treće mesto. Nagrađeni učenici u doba pandemije; foto: M. P.

Nedavno su i đaci niške Gimnazije "9. maj" u konkurenciji od 88 timova iz cele Srbije na takmičenju za tehnološku inovaciju u kategoriji inovativnih ideja pobedili softverom – virtuelna laboratorija, koja je idealno rešenje za novonastalu situaciju.

Pored pobeda, tu su i posledice obrazovanja tokom pandemije, koje će se u ove dve zemlje tek analizirati. Za sada u Srbiji srednjoškolci i stariji osnovci ostaju da nastavu prate od kuće, a mlađi sa skraćenim časovima, pod maskama i na distanci.