Sporno finansiranje niških klubova

Od 370 miliona dinara, koliko je iz gradskog budžeta izdvojeno za niške klubove od 2009. godine, čak 40 posto novca dobilo je 5 klubova – Fudbalski klubovi Radnički i Sinđelić, Rukometni klubovi Železničar i Naisa i vaterpolo klub Niš, pokazalo je istraživanje Južnih vesti.

Ali, sporan bi mogao da bude osnov za isplatu ovih donacija. Od skoro 150 miliona, koliko su ukupno dobili, svega 8 miliona isplaćeno je na osnovu propisanih kriterijuma, dok je sve ostalo išlo na konto takozvane „stimulacije“, ili pojednostavljeno „na lepe oči“.

Pri tom, jedino su Železničar i Naisa po zvaničnim kriterijumima i realno najuspešniji niški klubovi, dok su Radnički i Sinđelić na 7. i 10. a Vaterpolo klub Niš čak na 47. mestu.

Pored toga, osim Železničara, u čijoj upravi nema političara, na čelnim pozicijama u Radničkom, Sinđeliću, Naisi i Vaterpolo klubu nalaze se ili su tu do nedavno bili najviši partijski funkcioneri. Od predsednika gradskih odbora DS, G17 i SPS, do direktora najvećih javnih preduzeća.

Kako se finansiraju klubovi?

Do kraja 2010. nisu bili propisani precizni kriterijumi za dodelu novca iz gradskog budžeta, već je novac deljen po proceni gradskih funkcionera. Usvajanjem posebnog Pravilnika stvari su se neznatno promenile od početka 2011. godine.

Novac koji bi klubovi dobijali na osnovu bodova označen je kao „redovno finansiranje“.

Međutim, pored „redovnih para“ klubovi dobijaju i novac za „Stimulativno finansiranje“, za koje, očekivano, nisu predviđeni kriterijumi.

Da stvar bude gora, analiza Južnih vesti pokalaza je da je gradska uprava zapravo polovinu novca i dalje isplaćivala mimo Pravilnika, odnosno kao „stimulaciju“.

Pri tom, na visokim funkcijama u klubovima koji su na listi najfinansiranijih po osnovu „stimulacije“ su najviši gradski funkcioneri, a upravo oni posredno ili neposredno odlučuju o raspodeli stimulacija za klubove.

Tako je, na primer, predsednik skupstine FK Radnički Miloš Simonović, aktuelni gradonačelnik i lider DS u Nišu, predsednik Upravnog odbora je prvi čovek niškog SPS i direktor JP Nišstan Slavoljub Vlajković, a potpredsednik šef Odborničke grupe DS Goran Krivačević.

Predsednik Skupštine Sinđelića do nedavno je bio lider G17 i URS Branislav Bane Jovanović, a na čelu Vaterpolo kluba bio je direktor niškog vodovoda i predsednik DS u Niškoj Banji Aleksandar Aca Mitić.

Stimulativna sredstva dodeljuje gradsko Veće i to „na osnovu posebno iskazanog interesa Grada u oblasti sporta". Miodrag Radović

- Na osnovu internog pravilnika stimulativna sredstva se dodeljuju klubovima koji imaju neki značaj za grad i za popularizaciju sporta. To su uglavnom klubovi koji se bave kolektivnim sportovima. Stimulativna sredstva odražavaju i težinu samog sporta. Kolektivni sportovi imaju veliki broj igrača i sistem rada je skuplji. Sasvim je uobičajeno i u kod nas i u drugim zemljama da takvi sportovi dobiju više para nego individualni. Oni jesu skupi, ali su i popularni – objasnio je Miodrag Radović (DS), gradski Većnik resorno zadužen za sport.

Kako je Južnim vestima pojašnjeno u Odseku za sport, koji vode kadrovi G17 i URS, novac za „stimulaciju“ klubovi mogu da dobiju čak i ako ga ne zatraže.

Dovoljno je da Veće smatra da klub iz bilo kojih razloga treba podržati.

Ali, ovde dolazi do velikih razlika iznosima koje klubovi dobijaju. Najčešće najviše novca za „stimulaciju“ dobijaju upravo klubovi koji nemaju dovoljno bodova za redovne aktivnosti.

Tako je, na primer FK Sinđelić koji je dobio 1.6 miliona dinara po Pravilniku, za „stimulaciju“, dakle bez kriterijuma je dobio skoro 20 puta više para i postao jedan od najfinansiranijih klubova. Dragan Petković

Šef Odseka za sport Dragan Petković smatra da je Pravilnik ipak doneo poboljšanja.

- Pre postojanja Pravilnika sredstva su raspodeljivana ko ih je kad tražio, nije bilo detaljno preciziranih pravila i kriterijuma. Donošenje Pravilnika je veliki korak napred – rekao je Dragan Petković, šefa Odseka za sport.

Prema objašnjenju Petkovića, novac iz budžeta grada namenjen za finansiranje sporta dobijaju klubovi koji imaju 50 i više bodova. Ostali klubovi koji konkurišu i imaju manje od toga ne gube pravo na finansiranje, već imaju mogućnost da konkurišu fondu za privremeno finansiranje sportskih aktivnosti.

- Pravilnik je sastavio Odsek za sport na osnovu prethodnog iskustva iz oblasti sporta u gradu, po ugledu na pravilnik koji koristi grad Novi Sad, a naravno, u skladu sa drugim zakonima koji su višeg ranga - objasnio je Dragan Petković.

Da bi se prijavili na konkurs neophodno je da klubovi budu upisni u Agenciju za privredne registre, da imaju bar jednog sportskog stručnjaka i prostor za treniranje.

Klubovi imaju pravo da konkurišu i po nekoliko puta po različitim osnovama. Tako na primer klub koji je bodovima dobio određen iznos novca, može ponovo da konkuriše da dobije dodatna sredstva za organizovanje neke manifestacije.

Lidija MihajlovićMeđutim, proslavljena niška olimpijka, Lidija Mihajlović, inače predsednica Komisije za bodovanje klubova, objasnila je za Južne vesti da očekivanja koja su klubovi imali od grada i Pravilnika za bodovanje nisu ispunjena.

Prema njenim rečima, trenutni način finansiranja klubova na osnovu bodova nije izmenio ništa, jer stimulativno finansiranje "vraća situaciju na ranije godine i tako isti klubovi ostaju u vrhu najfinansiranijih".

- Svrha postojanja stimulativnih sredstva bila je da budu sa strane, u rezervi, kad zatreba za neke nepredvidive situacije. Tim novcem trebalo je da budu finansirani mali klubovi koji nisu bili bodovani ili da budu finansirana učešća na takmičenjima. Jednostavno da se klubovima pomogne i da se nagrade na neki način. Ali nije tako, po odlukama se vidi gde je novac namenjen i kojim klubovima – kaže Mihajlovićeva.

Problem su, kaže Mihajlovićeva, i sami kriterijumi. Umesto da stručno telo, koje čine ugledni sportski radnici, osvajači najznačajnijih priznanja, predlože kriterijume, to je učinio Odsek za sport, a stručnjacima je dato samo da raspodele bodove.

- Kao komisija očekivali smo da ćemo mi, kao iskusni i uspešni sportisti i poznavaoci sporta, uspostaviti neke kriterijume. Međutim, nije bilo tako. Mi smo bili samo matematičari. Pravilnikom, koji je doneo Odsek, određeno je koja stavka koliko bodova nosi i naše je samo da to raspodelimo klubovima – rekla je Mihajlovićeva.

Kao dokaz svoje tvrdnje Mihajlovićeva navodi primer klubova koji su bili prvi na listi finansiranja po starom Zakonu o sportu, a koji su i sada u vrhu liste.

- Ja sam tražila nekoliko puta da se promeni način finansiranja, ali grad to nije hteo da uvaži. Gradsko Veće vodi glavnu reč, nekoliko puta sam tražila prijem kod gradonačelnika, ali uvek je bio zauzet i nije mogao da me primi - objasnila je Lidija Mihajlović.

Zamerka koju je Južnim vestima predočila je i ta što se Pravilnikom na skoro isti način vrednuju klubovi koji se bave olimpijskim neolimpijskim i rekreativnim sportom.

Prema njenom objašnjenju, iako na prvi pogled deluje da je ovim pružen jednak tretman svim klubovima, i da je oslikava demokratsko funkcionisanje gradskih organa vlasti, time nije uzeta mogućnost da će to možda na neki način naškoditi klubovima koji pripremaju reprezentativce.

- U isti koš stavljeni su klubovi koji imaju reprezentativce i klubovi sa rekreativcima. Na ovaj način, klubovi koji imaju reprezentativce praktično su kažnjeni. Ja nemam ništa protiv njih, ali priprema i treniranje reprezentativaca mnogo više košta od rekreacije  – dodaje Mihajlovićeva.

Ona dodaje da mnogi ne mogu sebi da obezbede platu, jer od ukupnih sredstava koje klub dobije treba da plate kiriju, struju, vodu i neke osnovne troškove, a tu treba uklopiti i platu.

Drugi problem predstavlja zamerka da ni sam Pravilnik nije dobar zbog činjenice da se svi klubovi tretiraju kao da su u istom rangu, to jest da klubovima koji mogu učestvovati na velikim svetskim takmičenjima nije pružena adekvatna finansijska podrška.

- Sve je brzo rađeno i mislim da je jako loše. I onako se malo odvaja za sport, ali sad kada smo svi strpani u isti koš teško da će iko dobiti dovoljno - rekla je Lidija Mihajović.

Uz to, još jedna od zamerki na Pravilnik koji je istakla predsednica Komisije je ta što njime nisu na adekvatan način vrednovani sportovi koji imaju reprezentativce.

Da isplata „stimulacija“ otvara prostor za zloupotrebe slaže se i koordinator Lokalnog anti-korupcijskog foruma i gradski Većnik Biljana Jovanović.

- Za sve mora da postoji jasno definisan kriterijum. Ako pravila postoje, ona moraju i da se ispoštuju. Kao što je slučaj kod Pravilnika, neki klub može da bude brend grada, ali ne može da bude finansiran na osnovu toga što je brend. Mora da postoje i neki drugi kriterijumi, kao što je, na primer, postignit uspeh. Ako se o podeli sredstava odlučuje proizvoljno i bez kriterijuma tu i tek kako može biti mnogo zloupotreba – kaže Jovanović.

Pravdanje novca

Kada je u pitanju pravdanje utrošenog novca koji klubovi dobiju od Grada, šef Odseka za sport Dragan Petković kaže da većina klubova redovno podnosi izveštaje i da do sada nije bilo većih problema.

Utrošeni novac klubovi pravdaju kvartalno, to jest na 3 meseca, podnošenjem finansijskih izveštaja.

- Tek kad podnesu izveštaje mi isplaćujemo novac. Svaki dinar mora da se opravda do kraja i da bude utrošen na to za šta mu je namena. Ako ne pravdaju sredstva redovno ili ima nekih propusta naredna isplata se stopira – objasnio je  Petković.

U Odeku za sport kažu da Grad redovno uplaćuje klubovima novac, ali su mogući slučajevi da kada nema dovoljno sredstva da uplate budu manje. Ova stavka navedena je i u ugovoru koji se zaključuje sa klubovima.

* Podaci za pojedine klubove, koji su menjali nazive ili se spajali sa drugim klubovima, prikazani su objedinjeno.

* Ovaj tekst realizuje se u okviru projekta "Veća transparetnost lokalnih samouprava – pravo građana, obaveza države", koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru projekta Podrška civilnom društvu.

Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost medija i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.