Ustav garantuje, epidemija sužava slobodu kretanja i pravo na protest u vreme kovida

Veći štrajkovi i protesti u Srbiji od 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke mogu se pobrojati na prste jedne ruke, a u doba epidemije bilo ih je više nego inače. Epidemije je nastavila da bukti, a protesti su zamrli. Na ulice povremeno izlaze oni koji kažu da su im poslovi ugroženi zbog kovida i traže pomoć države. Za razliku od Srbije, u susednoj Severnoj Makedoniji nije bilo mnogo protesta, osim opozicionih uoči izbora.

Neka ustavom garantovana prava u vreme epidemije su sužena, sloboda kretanja i pravo na protest naročito. Vanredno stanje je uvedeno 15. marta, a 3 dana kasnije na snazi je bio i policijski čas - od 20 sati uveče do 5 ujutru narednog dana.

U vreme kada je bilo kakvo okupljanje bilo zabranjeno, na snazi vanredno stanje i policijski čas, mnogi građani Srbije protestovali su iz svojih kuća. Iz večeri u veče, kada se izlazak na ulicu prekršajno kažnjavao, sa terasa su odjekivali aplauzi za lekare, zatim buka, kao protest zbog odnosa države prema građanima u vreme epidemije.

U vanrednom stanju protestovali su i radnici u pojedinim fabrikama, poput Jure u Nišu i Geoksa u Vranju. Nakon što je ukinuto, završeni izbori, pa predsednik države najavio novo zatvaranje građana, usledili su masovni protesti najpre u Beogradu, pa su se proširili i na druge gradove.

Zbog kršenja policijskog časa oko 6.500 građana Srbije je procesuirano, podaci su policije.

Policijski čas nije opet uveden, ali je zabrana okupljanja ostala kao epidemiološka mera. U takvim okolnostima manji protesti su nastavljeni - mali privrednici, ugostitelji i turističke agencije, štrajkovi u pojedinim fabrikama.

Svi protesti bili su kratkog daha, a u sindikatima smatraju da je jedan od glavnih razloga - srpski radnici nisu spremni na borbu. Protesti u Nišu za vreme epidemije; foto: JV

Predsednik Udruženih Sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović kaže da je institucija protesta zamrla u Srbiji proteklih godina, te da period epidemije jeste doneo promene, ali ne velike.

Nema protesta delimično zbog partijskog zapošljavanja. Ljudi u javnom sektoru su ucenjeni i u strahu za radno mesto pod partijskim pritiscima. Oni se nisu bunili kao nekada ranije. Sa druge strane je privatni sektor, a oni su dolaskom kompanija koje su dobijale ogromne subvencije time dobili i zaštitu i pomoć države u borbi protiv radnika, pa je u privatnom sektoru bilo veoma teško, praktično nemoguće organizovati proteste - kaže Veselinović.

Svi protesti, pogotovo u vreme korone, bili su ugušeni jer nisu bili u skladu sa Zakonom, smatra Veselinović, a većih uspeha nisu imali sporadični i samoorganizovani protesti i štrajkovi u pojedinim fabrikama.

Poslodavci su iskoristili koronu i sve oko nas da izvrše obračun sa inspiratorima protesta. Nije bilo nekih protesta u vreme korone iz 2 razloga - u prvom naletu većina firma nije radila i nije bilo pobuna. Nakon toga, radilo se smanjenim kapacitetom, a ljudi su u strahu od posledica krize ne ostanu bez poslova - smatra predsednik sindikata Sloga.

Za "Šta ćete kada potrošite sav suzavac?" - 30 dana zatvora

Masovni protesti početkom jula ubrzo su ugušeni. U Beogradu i Novom Sadu prekršajni sudovi su u ekspresnim postupcima doneli ukupno 43 osuđujuće presude za demonstrante, pisao je Centar za istraživačko novinarstvo.

Skoro polovina ovih presuda doneta je na osnovu iskaza policajaca, dok iskaze građana sudije nisu smatrale istinitim. Kako pokazuje analiza CINS-a, za slične slučajeve vređanja policajaca ili nošenja baklji jedni su kažnjavani minimalnim novčanim kaznama, a drugi zatvorom. Građani na ulicama: foto: JV

Igor Šljapić, student Elektrotehničkog fakulteta, nosio je na protestima u Beogradu transparent sa natpisom "A šta ćete kada potrošite sav suzavac“. Igor je na ovaj način želeo da iskaže nezadovoljstvo velikom količinom suzavca koji je policija koristila u sukobu sa demonstrantima. Dok je stajao sa prijateljima kod Narodne skupštine nekoliko ljudi, koji nisu imali uniforme, prišli su da ih legitimišu, a zatim su uhapsili Šljapića i odveli ga u Skupštinu - rekla je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) njegova advokatica Jasmina Belić.

Šljapić je vrlo brzo sproveden u Prekršajni sud u Beogradu koji ga je osudio na 30 dana zatvora zbog psovki upućenih policajcu Uprave kriminalističke policije (UKP).

Ovo je samo jedan od 82 prekršajna postupka koji su od 8. do 15. jula vođeni u Beogradu i Novom Sadu zbog vređanja i napada na policajce, uništavanja imovine i posedovanja baklji na protestima u ovim gradovima. Najveći broj privedenih je presudu dočekao istog ili sledećeg dana.

Prema podacima koje je CINS dobio od prekršajnih sudova, do 15. jula donete su 43 osuđujuće presude i devet oslobađajućih, a 30 postupaka u tom trenutku je još trajalo.

Protesti uz kršenja mere okupljanja, za sada bez posledica

Posledice epidemije njih su najviše pogodile, kažu ugostitelje i radnici u turizmu koji su tražili da država donese konkretne mere pomoći i zato protestovali.

Protestna akcija "10 minuta za spas turizma" održana je i na centralnom trgu u Nišu, a turistički radnici su, kako su rekli, time hteli da podsete državu da postoje, jer su jedni od retkih privrednika koji nisu dobili nikakvu pomoć tokom epidemije korone.

Najavljivali su, pa odustali od protesta i niški ugostitelji sredinom septembra. Ipak, ove 2 grane privrede učestvovale su zajedno na protestu početkom decembra u Beogradu, zajedno sa drugim privrednicima i frilenserima.

Boban Mitić iz Udruženja ugostitelja Niša kaže da, iako je protest u Beogradu organizovan u vreme zabrane okupljanja više od 5 ljudi na javnom mestu, nije bilo problema za učesnike protesta. Peti dan protesta protekao bez incidenata, mladi ponovo imali poruke za policiju; foto: Vanja Keser

Imali smo najavu protesta, bilo je predloga, ali smo zaključili da je kontraproduktivno. Ipak okupili smo se u Beogradu, oko 40 vlasnika kafića, restorana i hotela je bilo iz Niša. Nije bilo ograničenja, skup je bio prijavljen, preko 1.000 ljudi, bilo je policije. Predali smo zahteve, predati su na pisarnici, i sad čekamo odgovor. Nismo imali problema, poštovale su se mere, nosile su se maske, u tom delu je bilo dobro organizovano - kaže Mitić.

Da li su sa protestima završili za sada kažu da nemaju odgovor, jer turizam i ugostiteljstvo očekuju nove mere Vlade Srbije, pa najavljuju da će reagovati u odnosu na njih.

"Radnici anestezirani, sindikati loši"

Šta će biti na proleće? Ekonomisti očekuju da će posledice virusa na privredu biti vidljivije, otpuštanja masovnija, a sindikati da će epidemija biti jedan od izgovora poslodavcima i državi.

Veselinović očekuje smanjenje zarada i masovna otpuštanja, ne i masovne proteste u Srbiji, kakvih ima u Grčkoj ili kakvi su poslednji u Indiji, koji su jedni od najmasovnijih ikada. Peti dan protesta protekao bez incidenata, mladi ponovo imali poruke za policiju; foto: Vanja Keser

Grci imaju stalne proteste, štrajkove, performanse, bez obzira na koronu. Mi nikada nismo mogli i ne možemo da se poredimo sa njima. Oni su drugačijeg mentaliteta, za razliku od srpskog radnika su pre svega spremni na borbu. Mi ni u kojoj situaciji ne možemo da se poredimo sa njima, oni su po svesti, solidarnosti i hrabrosti mnogo ispred nas. Radnici su kod nas anestezirani, sindikati su loši, pasivizirani. reprezentativni sindikati su potkupljeni od strane države, kroz razne subvencije, članstva u upravnim odborima, putovanjima. Ne treba im članarina. Malo je onih nezavisnih, a oni nemaju prostore u medijima i u institucijama - objašnjava predsednik Sloge.

On zaključuje da će ipak nekih protesta biti u jednom trenutku, jer su, po njegovom mišljenju, građani pred pucanjem.

Biće više individualnih štrajkova, to može napraviti veliku štetu, bez minimalnog procesa rada i bez pregovora. Ovakav sistem naduvanog balona neće još dugo ostati, doći ćemo u ozbiljnu situaciju da će biti sve više štrajkova - smatra Veselinović.

Kazne u Severnoj Makedoniji do 1.000 evra za kršenje policijskog časa

Protestna akcija "10 minuta za spas turizma" u Nišu; foto: Vanja KeserUveče 21. marta po prvi put u istoriji nezavisne Makedonije uveden je policijski čas u celoj zemlji, koji je od početka trajao od 21 do 6. sati, a zatim više puta menjano njegovo trajanje, u zavisnosti od okolnosti, tako da bilo je perioda kada je trajao nekoliko dana zaredom. Za one koji su morali da napuste domove zbog odlaska na posao ili iz zdravstvenih razloga, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je posebne dozvole za kretanje.

Sa prekomernim policijskim časom praktično je bilo ograničeno i ustavom zagarantovano pravo kretanja.

Član 27

Svaki građanin Republike Severne Makedonije ima pravo da se slobodno kreće teritorijom Republike i da slobodno bira mesto svog prebivališta.

Svaki građanin ima pravo da napusti teritoriju Republike i vrati se u Republiku.

Ostvarivanje ovih prava može biti ograničeno zakonom, samo u slučajevima kada je to neophodno radi zaštite bezbednosti Republike, vođenja krivičnog postupka ili zaštite zdravlja ljudi.

Samo nekoliko dana pre policijskog časa, 18. marta, takođe po prvi put u istoriji zemlje je proglašeno vanredno stanje i na snazi je zabrana okupljanja više od pet osoba na javnim mestima. Dakle, ustavno pravo na okupljanje i izražavanje protesta bilo je ograničeno. Malo protesta građana u Makedoniji; foto: 360 stepeni

Član 21

Građani imaju pravo na mirno okupljanje i izražavanje javnog protesta bez prethodne registracije i bez posebne dozvole.

Ostvarivanje ovog prava može biti ograničeno samo u slučajevima ratnog stanja i vanrednog stanja.

Tako, zbog kršenja mere prazničnog karantina 43 stanovnika Đevđelije će se naći u statistici javnog tužioca Severne Makedonija, prema kojem su, u periodu od 17. marta do 22. jula, javna tužilaštva podnela prijave protiv ukupno 3.412 ljudi koji su tokom epidemije prekršili je propise i uputstva kojima su utvrđene mere za suzbijanje i prevenciju korona virusa.

Sa izuzetkom jedne osobe, sve ostale su počinile krivično delo "ne postupanje u skladu sa zdravstvenim propisima tokom epidemije “ prema članu 206 stav 1 Krivičnog zakonika. Za jedno lice pokrenut je postupak zbog krivičnog dela "prenošenje zarazne bolesti“. Od toga je skoro 3.200 osoba postupilo protiv odluke vlade da zabrani poseban režim kretanja stanovništva, s tim što se uslovi navedeni u zabrani menjaju prema odlukama nadležnih organa u vezi sa zabranom kretanja. Optuženi su, tokom zabrane kretanja, svojim postupcima prekršili policijski čas - reklo je Državno tužilaštvo.

Mali broj protesta, izuzetak stranački

U tom periodu, zapravo, nije bilo prostora za proteste, s obzirom na atmosferu koja je prouzrokovala epidemija, jer je zemlja bila u izbornom vakuumu - posle odlaganja parlamentarnih izbora usled kovid-krize zemljom je upravljala tehnička vlada, dok je parlament raspušten.

Međutim, bilo je izuzetaka, poput protesta ispred vlade početkom juna.

Tada se grupa građana okupila na "Ilindenskoj“, protestujući protiv skoro tromesečnog karantina, ali i protiv postavljanja 5G antena i protiv vakcina. Iako su protestvovali i protiv "rekvizita“ za zaštitu od kovida, demonstranti su nosili maske, dok su prisutni policajci su uzalud objašnjavali da su veća okupljanja zabranjena i da treba da se drže podalje.

Takođe, dva meseca ranije, 30 građana Skoplja su bili zatvoreni u policijskoj stanici i završio sa krivičnim prijavama za nepoštovanje zdravstvenih propisa, jer su učestvovali na protestima u naselju Čento tokom policijskog časa. Stranački protesti uoči izbora; foto: 360 stepeni

Ali, uprkos ovim incidentnim skupovima, okupljanja su postala češća od početka jula. U to vreme se vodi kampanja za vanredne parlamentarne izbore, period kada je završeno vanredno stanje i nije postojao policijski čas, tako da je registrovan određen broj "izleta“ političara van protokola za zaštitu od kovida.

U septembru, međutim, ubrzo nakon izbora nove vlade, protesti su se vratili na političku scenu u zemlji, dok je zdravstveno polje ponovo počelo da se pogoršava sa korona virusom.

Do sredine ovog meseca, VMRO-DPMNE održavao je proteste najmanje jednom nedeljno u Skoplju i gradovima širom zemlje, mada je u međuvremenu, sredinom novembra, ponovo doneta zabrana okupljanja u javnom prostoru, ovog puta za više od četiri osobe u tokom dana.

Tokom perioda neprekidnih opozicionih protesta, vladajući SDSM je izlazio sa optužbama da rukovodstvo VMRO-DPMNE, organizovanjem masovnih protestnih skupova ugrožava javno zdravlje, kršeći mere zaštite od kovida. Međutim, institucije nisu preduzele drastičnije mere protiv opozicionih demonstranata, uprkos zabrani grupisanja koju je od tada usvojila Vlada.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da su Tužilaštvu podneli izveštaj o protestima, ali zasad nema naznaka da li će za ovaj slučaj biti otvoren slučaj zbog nedelovanja po zdravstvenim propisima tokom epidemije. Ili će argument težiti ustavnom članu koji garantuje pravo na okupljanje i protest, koji može biti ograničen na uslove ratnog stanja ili vanrednog stanja.