Krale od sirotinje

Pošto su ostali bez posla u Crnoj Gori, Svetlana Perović, inače rodjena Nišlijka, vratila se sa suprugom 2000. godine u rodni grad. Sada žive u vešernici od 20 kvadrata koja je pretvorena u garsonjeru, na poslednjem spratu zgrade na niškom Bulevaru Nemanjića. Imaju petoro dece, a posao ni u Nišu nisu dobili. Od 2003. dobijali su bar socijalnu pomoć. Početkom 2005. godine, kada je najstarija ćerka napunila 18 godina, neko od radnika Centra za socijalni rad im je objasnio da više nemaju prava na tu vrstu pomoći i novac je prestao da stiže.

Da bi prehranila porodicu, Svetlana se angažovala na javnim radovima, za 100 dinara po satu.

Krajem aprila, dobijaju poziv da se sa dokumentacijom jave Centru radi revizije prava na materijalno obezbeđenje. Tada saznaju da im je novac po tom osnovu zapravo uplaćivan sve vreme, i da je dan ranije bila poslednja uplata.

- Nisam mogla da verujem. Skoro tri godine se mučim da preživim, a neko uplaćuje novac na račun za koji ne znam ni da postoji... Pitala sam ih kako da podignem pare kad nemam Rešenje, broj računa, ni karticu. Rekli su mi da će pravnik sve to da ispita. Kasnije su me pozvali telefonom i pitali kako tvrdim da ne primam pomoć kad je novac podignut s računa, kaže Svetlana.

Nakon toga, u pošti je saznala da je 26. juna sa računa otvorenog na njeno ime, podignut sav novac, ukupno 151.200 dinara.

- Ja pare nisam podigla. Ko je, ne znam. U pošti mi je rečeno da sve moraju da provere sa Beogradom. Ja sam sve prijavila policiji, kaže Svetlana.

Nakon što je niška “Televizija 5” emitovala prvi deo priče o nestalom novcu, i policija i Pošta i Centar za socijalni rad započeli su detaljniju proveru kompletne dokumentacije.

Kako?

Socijalno ugroženi dobijali su ranije čekove koje je trebalo unovčiti. Ova praksa prekinuta je početkom 2005. godine. Od tada sve ide nešto »vidljivijim« putem. Po dobijanju obaveštenja iz Centra za socijalni rad, nadležno Ministarstvo otvara u Poštanskoj štedionici račun na ime primaoca pomoći, a novac se kasnije uplaćuje direktno iz kase Ministarstva. Centar za socijalni rad praktično nema kontakta sa novcem. Ipak, Centar bi dobijao informaciju o broju računa koji je otvoren. Upravo zbog ovoga 2005. godina predstavlja prekretnicu u sistemu socijalne zaštite. Nažalost, sada se već može zaključiti da sistem nije do kraja proveren, odnosno zaštićen.

Jedan od mogućih scenarija zloupotrebe vezan je  baš za pomenutu godinu. Obaveštenje o promeni načina isplate poslato je svim korisnicima. Ipak, povratnice kojima se potvrdjuje da je Obaveštenje stiglo, kontrolisali su socijalni radnici. Već ovo, kasnije će se pokazati kao jedna od prvih tačaka potencijalne prevare. Socijalni radnik je mogao da prijavi da je obaveštenje isporučeno, a da korisnika usmeno obavesti da, iz nekog razloga, više nema prava na pomoć. Tada bi, ukoliko korisnik nasedne, socijalni radnik uz ovlašćenje koje sam sebi napiše, mogao da podiže novac a da korisnik o tome nema pojma. Da bi kradja bila otkrivena potrebna je veoma detaljna kontrola svakog pojedinačnog predmeta, a kako ih samo Centar za socijalni rad u Nišu ima preko 1.500, šansa da se prevara otkrije prilično je mala. Još bitnije, eliminisana je i šansa da se požali korisnik! Jednostavno, ako ne znate da nešto posedujete, kako ćete znati da vam je to ukradeno?

Nije izolovan slučaj?

Ubrzo nakon što je prevara otkrivena, i Centar za socijalni rad i Policijska urpava, saopštili su da su, zahvaljujući međusobnoj saradnji, otkrivena još najmanje dva slučaja zloupotrebe. Iako niko od nadležnih ne želi da otkriva detalje, izvor iz samog Centra potvrdio je da je jedan od oštećenih u međuvremenu preminuo, a da drugi sada živi u Makedoniji.

Snežana Ristić, socijalna radnica i Tatjana ???, njena poznanica, lišene su slobode odredjen im je jednomesečni pritvor. Iako to nije zvanično saopšteno, ovo je učinjeno kako ne bi uticale na svedoke. Protiv njih, ali i Biljane Panić, šalterske službenice u Pošti, podnete su krivične prijave zbog sumnje da su zloupotrebile službeni položaj i falsifikovale službene isprave.

Ko će nadoknaditi ukradeni novac?

Iako je kradja otkrivena još jula ove godine, Svetlani novac još nije vraćen.

- Nisam dobila novac. I niko ne zna kad ću taj novac moći da dobijem. Ništa ne znam. U novinama sam čak čitala kako je meni neka žena već vratila taj novac! Od zvaničnih lica ništa.  Ni od inspektora, ni od sudije. Sudija me je poslao na pisarnicu, na pisarnici su me zafrkavali “Čekajte 3 do pet godina.. “. Kaže Svetlana. -      Čistila sam kuće, čistila sam ateljeje, brala sam kukuruz, brala sam višnje, ne znam više ni sama. Šila, krpila,.. prodavala sam sladoled letos. Radila sam sve što sam stigla. Uštedim na hrani, na pijaci kupujem ono što je u tom trentku najjeftinije. Nismo gladni, hvala Bogu, jer još uvek imamo tetke, teče, braću, sestre. Ne znam šta bih da mi nije njih.

Ko bi Svetlani trebalo da vrati ukradeni novac? Centar za socijalni rad, Pošta ili neko treći? Advokat, Aleksandar Pantić, kaže da je zakon ovde prilično jasan. Novac je dužan da vrati onaj ko ga je i podigao sa računa. Tu Centar za socijalni rad, uplatom iznosa na tekući račun oštećene, u potpunosti završava svoj posao i nema nikakvu obavezu da oštecenoj vrati novac koji su podigle treće osobe, pa makar te osobe bile i radnici Centra, naglašava Pantić.

Sudski postupak je u toku i okrivnjeni su na optuženičkim klupama. Po nepisanom pravilu slede razna odlaganja zbog nedolazaka okrivljenih ili njihovih advokata, praznici, odmori, bolovanja,..

Na kraju, iako su otkrivena još “najmanje dva slučaja zloupotrebe”, okrivljenima se na teret stavlja samo jedan, onaj u slučaju Svetlane Perović.

Za sada je izvesno jedino da če Svetlana na ono što joj država dala a drugi ukrali, morati još da čeka.