50 godina od “Leptirice”: Jug Srbije najinspirativniji za horore
Od emitovanja kultnog jugoslovenskog filma “Leptirica” prošlo je skoro 50 godina, a osim što važi za prvi srpski horor, ostao je zapamćen i kao jedan od najstrašnijih u našoj kinematografiji, o čemu se govorilo na tribini u sklopu festivala umetničkih horor filmova "Slaughter horror film festival". Pored toga programski direktor festivala rekao je da su legende i priče sa juga i jugozapada Srbije najinspirativnije za horore.
Priča o mladiću Strahinji, mlinaru koji ženi Radojku, devojku za koju se ispostavi da je vampir poznata je ne samo ljubiteljima horora, već i onima koji su iz radoznalosti pogledali film za koji se godinama govori da je jedan od najstrašnijih.
Upravo deo radnje koji se odigrava u vodenici gde se mladić susreće sa čuvenim Savom Savanovićem, jedan je od bitnih momenata gde se mlin kao izvor života predstavlja i najstrašnije mesto, što dodatno obagaćuje “Leptiricu” i oslikava kontrast u horor filmovima.
Kako je film zasnovan na srpskoj tradiciji, folkloru i verovanjima sa primesama ruralne strave, programski direktor festivala Dejan Ognjanović kaže su baš južnjački i jugoistočni krajevi Srbije najinspirativniji za horore.
Napominje da su najinteresantnije jezive priče, mitovi i legende upravo iz seoskih krajeva koja su pred izumiranjem, a čiji meštani su prenosili verovanja i fenomene sa kojima su se susretali.
Ako govorimo o rurarnim hororima, previše je ruševina, zemlja nam je u raspadanju i upravo jug i jugoistok su prepuni sela čiji poslednji stanovnici izumiru i to za potomke nije baš veselo, ali za stvaraoce jeste - kaže Ognjanović.
Na tribini koja je održana kao deo Festivala umetničkog horor filma govorili su i Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike i dr Marko Pišev, pisac i predavač sa grupe za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.