Borini potomci čuvaju uspomenu na slavnog pretka
Kroz umetnički projekat koji je tek u povoju kreativni potomci vranjskog književnika Bore Stankovića, predvođeni njegovom unukom Zorom Davidović, na još jedan način neguju uspomenu na svog slavnog pretka.
Kako objašnjava Borin praunuk Zoran Davidović ideja o zajedničkom umetničkom nastupu Borinih potomaka, koji će se i ubuduće baviti kulturnom zaostavštinom pisca, pokrenuta je u Karavukovu, na proslavi Dana Osnovne škole "Bora Stanković".
Slikar Zoran Davidović umetnošću čuva nasleđe slavnog pradede; foto: JV
Desilo se sasvim spontano u Karavukovu, mestu gde živi veliki broj Vranjanaca. Direktor škole “Bora Stanković” je pozvao moju majku sa molbom da prisustvuje danu škole i pitao je da li bi mogla da otvori svoju izložbu u renoviranom prostoru u školi. Mama Zora je na to iskazala apsolutnu spremnost da napravi izložbu, ali bi joj bilo još milije da pošto joj i sin slika, a i unuka završava dizajn tekstila, to bude prva zajednička izložba baš u školi koja nosi Borino ime i pod nazivom "Borini potomci" – kaže Zoran Davidović Borin praunuk.
Ovom umetničkom projektu ubrzo se pridružila cela Zoranova porodica, pa sada, osim njegove majke Zore, inače slikarke i kostimografa, aktivno učestvuju i Zoranova supruga i dve kćeri.
Postoji ideja koja je u povoju i koja treba da okupi sve ono što je Bora ostavio za sobom, sve ljude koji poštuju njegov lik i delo i pruži podršku mladim umetnicima pre svega piscima – objašnjava Zoran Davidović.
Borina unuka Zora Davidović živi u Beogradu; foto: JVPoznata umetnica Zora Davidović je kćer Borine najstarije ćerke Desanke, dok druge sve ćerke poznatog pisca Stanka i Ružica nisu imale potomke.
Kada Zora i njen sin Zoran sa svojom porodicom dođu u Vranje, spavaju u hotelu, jer Borini naslednici nemaju imovinu u ovom gradu.
I slavni književnik, koji se rodio u Vranju i tamo završio osnovnu školu i gimnaziju koja danas nosi njegovo ime, veći deo života proveo je u Beogradu.
Njegova unuka Zora kaže da je Bora razmišljao o tome da starost provede u Vranju, čak je i od opštine dobio plac gde je izgradio kuću, ali u njoj nažalost nikada nije živeo.
Zora Davidović smatra da se Vranje, rodni grad slavnog književnika iz koga je crpeo inspiraciju, na neki način odužilo njenom dedi, ali misli da bi moglo biti drugačije.
U vranjskom parku stoji bista slavnog pisca; foto: JVNapomije da uvek rado dolazi u Vranje i manifestacije koje čuvaju sećanje na njenog dedu.
Uvek sam se odazvala svakom pozivu gde god je trebalo da stanem iza imena svog deke, o kome sam puno slušala od svoje tetke Stane. Nisam propustila ni jedan festival Borini pozorišni dani u Vranju, kao ni proslave dana škole u u Karavukovu koja nosi ime mog deke – kaže Borina unuka Zora Davidović.
U ovom trenutku ime Bore Stankovića stoji na Gimnaziji, Narodnoj bibliotecii Pozorištu u Vranju, dok je kuća u kojoj je Bora odrastao sada muzej. Dve kulturne manifestacije, “Borini pozorišni dani” i književna manifestacija “Borina nedelja”, takođe se u Vranju održavaju u čast poznatog pisca.
“Koštana” i “Nečista krv” srpski klasici
Borislav Bora Stanković rođen je 31. marta 1876. godine u Vranju od oca Stojana, koji je bio po zanimanju obućar, i majke Vaske, ćerke bogatog vranjanskog trgovca Riste Grka. Rano ostaje bez roditelja, pa se o njemu starala baba Zlata.
Ona je na njega ostavila izvestan uticaj koji se kasnije oseća kroz njegov stvaralački rad. U Vranju i danas postoji Baba Zlatina ulica. Ona je poticala iz stare ugledne, ali osiromašene vranjanske porodice, i često mu je pričala o „starom“ Vranju.
Baba Zlata umire 1896. godine, kada on upisuje ekonomski odsek Pravnog fakulteta u Beogradu.
U časopisu Zvezda 1900. izdaje treći čin dela “Koštana”, koji je sada deo lektire. Roman “Nečista krv”, koji se smatra klasikom srpske književnosti i odmah je proglašen remek-delom, objavljuje 1910. godine.
U Drugom svetskom ratu biva zarobljen, a jula 1916. godine uz pomoć prijatelja ga puštaju kući u Beograd. Tamo piše kulturnu rubriku u Beogradskim novinama kako bi prehranio porodicu.
Umire 22. oktobra 1927. godine u Beogradu, gde je i sahranjen.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Vranja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta koji je finansiran iz javnih sredstava Grada Vranja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vranja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.