Čuvari tradicije, nošnje, običaja i igara svrljiškog kraja

Mnoge izvorne igre, pesme, instrumenti, običaji i nošnje iz siromašnog svrljiškog kraja sa bogatom tradicijom bili bi zaboravljeni da ih od zaborava ne čuvaju čak 3 kulturno-umetnička društva koja širom sveta upoznaju ljude sa svojim zavičajem.

Od davnina su se u Svrljigu održavali pastirski sabori i Susreti sela, manifestacije na kojima bi vešti igrači i svirači prikazivali svoja umeća, igre, pesme i običaje iz svojih sela, čime se, s kolena na koleno, čuvala tradicija. Vremenom, sa nestajanjem pastira na Svrljiškim planinama, izumiranjem sela i migracijom stanovništva, činilo se da nestaje i taj bogati folklor koji je upravo i vekovima čuvan na ovim seoskim ognjištima.

KUD Prekonoga igra izvorne svrljiške igre kao što su četvorka, drdavka, jednostranka i rumenka; foto: Aleksandar KostićPomalo stidljivo, ponovo su početkom ovog veka počele da se oživljavaju te tradicionalne manifestacije gde se videlo da sva ta starina ipak nije izgubljena.

Vraćanjem tih tradicionalnih manifestacija ponovo su počela da se formiraju kulturno-umetnička društva, naročito u selima u kojima još ima mladih, ali i u samom Svrljigu. 

KUD Prekonoga okuplja igrače od 3 do 77 godina

Jedno od najstarijih društava obnovilo je svoj rad i kao izvorna grupa registrovano je 2002. godine.

Upravo su ih manifestacije poput "Susreta sela", gde su bili pobednici od 1996. do 1999, a zatim i od 2011. do 2016. godine, inspirisale da ponovo formiraju društvo.

KUD Prekonoga danas ima 54 člana od 3 do 77 godina. U sklopu društva su pevice koje su već sada ostavile neizbrisiv trag izvorne tradicije širom Srbije, ali i regiona.

U KUD Prekonoga članovi do 77 godina; foto: Aleksandar KostićPored pevica, članovi KUD Prekonoge su i vrsni gajdaši, među njima i evropski prvak u sviranju gajdi Nenad Jovanović i njegovi unuci.

Ovo društvo isključivo se bavi izvornim igrama iz svrljiškog kraja kao što su četvorka, drdavka, jednostranka i neizostavna svrljiška rumenka i pored seniora, igre izvode još i njihov dečji i omladinski folklor koje osmišljava i koreograf Dragan Stanković.

Tradiciju čuvaju i izvođenjem narodnih običaja ovoga kraja koje je sa njima pripremao pokojni Perica Milojković, pa su tako u njihovom izvođenju od zaborava sačuvani običaji koji su se od davnina izvodili u svrljiškim kućama za vrbicu, Bele Poklade, Badnje veče i Božić, Vodice i druge praznike. 

Dobitnici su brojnih priznanja, a predsednik društva Goran Milojković – Moljac ističe da su za njih najznačajniji festivali “Beogradski pobednik”, Sabor izvornog narodnog stvaralaštva u Topoli gde su, po oceni i žirija i publike, proglašeni za najoriginalniji sa najautentičnijom nošnjom iz svoga kraja, zatim takmičenja u Kosjeriću, Kučevu, Sikoli, Slatini i u drugim mestima, a kao njima najdraže takmičenje posebno izdvajaju lokalne “Susrete sela”.

Kroz KUD Svrljig prošlo oko hiljadu dece

Jedno od najbrojnijih društava u Svrljigu počelo je da radi jula 2007. godine kao Škola folklora pri Centru za turizam, kulturu i sport, da bi potom ta škola bila registrovana kao KUD Svrljig.

Kroz KUD Svrljig prošlo 1.000 dece; foto: Aleksandar KostićInicijator, osnivač i koreograf Duško Živanović kaže da je do danas kroz tu školu i KUD prošlo oko 1.000 dece. Danas društvo broji 80 članova koji rade u 3 grupe, podeljeni po uzrastima.

Ovo društvo inače samo izrađuje nošnju, pa tako imaju po 15 kompleta nošnji iz raznih krajeva Srbije. Nošnju izrađuje kostimograf i garderober Đorđinka Ristić. Svrljišku narodnu nošnju, koja je originalna jer nema dodatnih motiva iako se Svrljig graniči sa Ponišavljem, Knjaževcem i Starom planinom gde je karakteristična torlačka nošnja, poseduje svaki član KUD-a.

Prema Živanovićevim rečima, cilj je da svako domaćinstvo u Svrljigu u kući ima bar po jednu nošnju iz svog kraja.

Od igara se svakako izdvaja čuvena svrljiška rumenka, a tu su još i polomka, drdavka, trojanac, l’skavac i druga kola svrljiškog kraja.

KUD Svrljig samo izrađuje nošnju; foto: Aleksandar KostićKUD Svrljig ima i svoje svirače, mlade momke koji sviraju duduk, svrljiške troglasne gajde, frulu, okarinu, tapan i druge instrumente.

Nas cilj je da se kroz aktivnosti koje imamo prilagodimo druženju, igranju, radimo na negovanju tradicije, na uvežbavanju motorike kod dece, prevenciji i korekciji lošeg držanja tela. Kroz sve ove aktivnosti da naučimo da funkcionišemo u grupi i poštujemo razlike, kao i da steknemo odgovornost - kaže Duško Živanović.

Članovi KUD-a Svrljig nastupaju širom Srbije, ali i van granica naše zemlje. Svojim nastupima upoznali su sa svrljiškom tradicijom ljude u Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, kao i u drugim zemljama okruženja.

Na festivalu “Očuvanje običaja i tradicije” na Ilinskom vrelu u Ilinu ove godine smo osvojili prvo mesto u kategoriji narodnog običaja - pohvalio se Živanović.

Iza ovog kulturno-umetničkog društva su i brojne nagrade, plakete, povelje, diplome i pehari kojih će, kako kažu, tek biti.

KUD Beloinje obnovili veterani

Oko 50 članova broji KUD Beloinje koje je nastalo od grupe folkloraša veterana ovog svrljiškog sela, a koji su tradiciju negovali od 1973. godine. Ovo društvo zvanično je registrovano oktobra 2012. godine.

Iako većinu članova čine upravo meštani i oni koji su poreklom iz Beloinja, društvo čine i brojni mladi iz samog Svrljiga i okolnih sela, a i sve probe se održavaju u Centru za turizam, kulturu i sport.

KUD Beloinje daje sve da sačuva tradiciju; foto: Aleksandar KostićPredsednica KUD-a Daliborka Minić kaže da je upravo cilj učlanjivanje što više mladih ljudi iz cele opštine u sve aktivnosti društva radi očuvanja i promocije kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti svrljiškog kraja.

KUD Beloinje teži da mladima prenese znanje naših starih o običajima, kulturi, tradiciji i starim zanatima da bi ih sačuvali od zaborava i da bi ih promovisali na gostovanjima u zemlji i inostranstvu - kaže Minićeva.

Odmah nakon registracije društva, 2012. godine je osnovan, pored veterana, i prvi ansambl sa dvadesetak novih članova. Ovi mladi ljudi su za nepunih godinu dana nastavili jako uspešno da predstavljaju svoju, ali i tradiciju drugih krajeva Srbije.

KUD Beloinje iz Svrljiga je sa veteranima predstavilo Svrljig svojim izvornim igrama, pevicama, kao i gajdarima u “Šljiviku”, “Šarenici”, na Zlatiboru, u Solunu, dve godine na Saboru tradicije i kulture Srba “Beogradski Pobednik” gde dobija Plaketu Irene Tošic, nagradu za pevačku grupu, scenski nastup, kao i zlatni pehar za sveukupnog pobednika.

Prvi ansambl nastavlja da svrljiškom nošnjom i izvornim igrama poput svrljiške rumenke, trojanca, igre “oganj gori”, jednostranke, drdavke i drugih osvaja pehare, priznanja i plakete, kao i da svrljiškom zdravicom i gajdama uspešno promoviše Srbiju i Svrljig i prokuplja priznanja etnologa i etnomuzikologa u zemlji i inostranstvu. 

Kao nekada; foto: Aleksandar KostićZapažene rezultate postigli su na saborima tradicije u Valakonju, Bukovu, Urovici, Boru, Zlotu, na Maliniku, Sikolu, Brestovcu, Slatini, u Bugarskoj, na internacionalnim festivalima u Bosni i u Grčkoj na Tasosu, u Solunu i Neos Marmarisu.

KUD Beloinje sada ima i drugi ansambl sa mlađom grupom, mušku i žensku pevačku grupu, kao i mlađu grupu muzičara koji sviraju frulu, harmoniku, drmbolj, gajde i tapan.

Gostovanje mladih članova na manifestacijama takmičarskog tipa i eventualni uspeh dadatno motiviše da se angažuju i afirmišu kako samostalno, tako i kao tim, takođe da steknu nova iskustva i nove prijatelje, upoznaju manje ili više različite kulture i tradicije. Svaki njihov uspeh je i lični uspeh i korak bliže očuvanju kulturnih vrednosti našeg kraja - kaže predsednica Društva.

Čuvanjem tradicije svrljiškog kraja kroz pesmu, igru, muziku i tradiciju, ova kulturno-umetnička društva, koja svesrdno pomaže i Opština, privlače sve veće interesovanje mladih. Ona nesumnjivo daju i tek će dati veliki doprinos ne samo očuvanju tradicije, nego i promociji ovog kraja u zemlji i inostranstvu, ali i razvoju turizma u svrljiškom kraju.