"Distrofija bluz" niškog pesnika Aleksandra Vojinovića spaja svetlo i mrak, bol i lepotu života

"I zaista, jednog dana kupiš svesku i olovku i pišeš, pišeš, pišeš, kad god osetiš potrebu" – ovako počinje strofa jedne od 33 pesama koje je 34-godišnji Nišlija Aleksandar Vojinović utkao u zbirku pesama "Distrofija bluz". Pesme govore o njegovoj borbi sa distrofijom, ali on napominje da su njegovi stihovi namenjeni svim ljudima, jer kroz njih mogu da spoznaju da je život i svetlost i mrak, ali i da jem bez obzira na sve, život lep.

Svoje emocije i bol od 2008. godine ovaj mladi Nišlija prenosi na papir. Čitajući pesnike starog kova, najpre je pisao pesme u rimi, ali je kasnije shvatio da je slobodan stil i narativna poezija najbolji način da dočara svakodnevne događaje iz života.

Želeo sam da na neki način podelim svoj bol sa svetom i da ljudi vide kako osobe sa sličnim problemima, mislim ja sad ne mogu da tvrdim, ali verujem da prolaze kroz slične stvari kroz koje sam ja prolazio i onda mnoge stvari mogu da prepoznaju oni i njihove porodice, a i uopšte svet koji uopšte ne zna za nas i za naše potrebe i probleme i mnogi drugi ljudi mogu da vide sa čime se mi borimo – ističe Vojinović.

"Distrofija bluz" je njegova prva zbirka pesama koju je objavio prošle godine, a tu sintagmu opisuje kao pesnički bluz gde je uspeo da stvori umetnost iz svog bola, ali se i trudio, kako kaže, da bez trunke patetike pristupi svakoj pesmi. "Distrofija bluz"; foto: B. Ć./ Aleksandar Vojinović/ Privatna arhiva

Ona govori uopšte o životu, tako su me vukle pesme i tako je išlo sve i uglavnom o mom životu i o mnogim stvarima koje sam zapazio kod ljudi i uopšte u životu – priča pesnik.

Priseća se da mu je jedan prijatelj rekao da je zbirka dobra, ali da nije siguran da li prenosi pozitivnu ili negativnu poruku, te mu je on odgovorio "nema poruke, to je život".

I svetlo i mrak i lepo i ružno i na kraju je tako ipak lepo zato što je to život, kakav god da je, život je život. Može da čita svako i svakom preporučujem zato što može da vidi, da našu borbu prikažemo na pravi način, i uopšte može da vide da je život lep i da treba da se voli bez obzira na probleme koje nas sustižu sa svih strana, mislim na sve ljude, ne samo za osobe sa invaliditetom – istakao je Vojinović.

Po komentarima koje dobija od ljudi koji su pročitali pesme, ističe da zaista ima nečeg životnog u njima, pa poručuje da svi, koji pobednički gledaju na život, zavire u stihove njegovog bluza. Vojinović planira i dalje da se bavi pisanjem, učestvuje na raznim pesničkim konkursima, a započeo je i još nekoliko novih pesama.

"I nastaviš da se potajno nadaš da ćeš napisati nešto vredno čitanja. Makar pet minuta pre smrti" - završni je stih Vojinovićeve pesme "Kako se postaje pesnikom".