Do 3 nepristupačne crkve i kule na jugu sada moguća 3D „šetnja“

Latinska crkva iz 11. veka u selu Matejevac kraj Niša, Ivanova kula na Radan planini, manastir presvete Bogorodice iz 6. veka kod Kuršumlije i pećinska crkva kraj pirotskog sela Rsovci, 4 su objekta sa jugoistoka Srbije koje su stručnjaci niškog Elektronskog fakulteta 3D digitalizovali. Tako je moguće videti ih iz više uglova i kretati se kroz njih time što će se sa bilo kog uređaja posetiti sajt srbija3d.rs.

Autori projekta „Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije“ Nikola Stojanović i Goran Jovanović sa Elektronskog fakulteta, kažu da je ovo početna faza i da im je namera da na inovativni način predstave još kulturnih dobara u našoj zemlji.

Za ovu fazu izabrana su 4 reprezentativna objekta sa jugoistoka Srbije. Odabrali smo objekte koji su nepristupačni i koji su manje poznati široj javnosti. Cilj je da se što realnijim prikazom sadašnjeg stanja objekata javnost mobiliše da radi na njihovom daljem čuvanju ili restauraciji – objašnjava profesor Nikola Stojanović.

Korišćenjem drona snimili su detaljno ove vredne kulturne objekte, a potom ih uz pomoć tehnologije iz video-igara pretvorili u foto-realističnu 3D scenu kroz koju je moguće virtuelno se kretati. Za neke je moguće samo pristupiti virtuelnoj šetnji oko objekta takozvanim “orbit” stilom, a neke je moguće videti i šetati oko njih iz prvog lica, dok se Latinska crkva može videti VR naočarima.

Postavili smo ceo sistem, odnosno platformu, što znači da se sa bilo kog medijuma, telefona, tableta ili kompjutera, može pristupiti sajtu sa 3D modelima. Moguće ih je videti i u virtuelnoj realnosti, ukoliko imate naočare – kaže Stojanović.

Osim 3D prikaza, na sajtu je objavljen i tekst o samim objektima, sa osnovnim informacijama o tome kada su sagrađeni, šta ih čini kulturnim dobrima i dodatnim zanimljivostima o okruženju. Ovaj deo projekta poveren je arheologu Julki Kuzmanović Cvetković.

---

Blaga čija lepota razoružava

Na snimanju dronom, a potom pretvaranju tih slika u 3D modele, Stojanović i Jovanović su radili oko 4 meseca, a na početku je, kažu, za njih to bio samo tehnički izazov.

Razmišljali smo uglavnom o tome sa kojom opremom i sa kojim softverom treba da radimo i kako da dođemo do tehnički zadovoljavajućih rešenja. Međutim, kako je vreme odmicalo, rad na projektu postao je za nas mnogo više. Naravno, znali smo da u okruženju postoje kulturna i istorijska blaga koja bismo trebali da predstavimo. Međutim, pokazalo se da smo zapravo znali jako malo o njihovoj brojnosti, značaju i trenutnom stanju u kome se nalaze. A lepota mesta koje smo prvi put posetili nas je razoružala – objašnjavaju autori.

Napominju da su tokom rada imali i zanimljive susrete sa ljudima iz sela koji su bili gostoljubivi i direktni.

Služili su nas kafom i rakijom, darivali jabuke iz svoje bašte, pokazivali porodične uspomene, pričali o svojoj svakodnevnici. Svi ovi gestovi dobrodošlice pokazali su ne samo gostoljubivost meštana, već i njihovu spremnost da i sami nauče nešto novo o svom okruženju – kažu profesori Elektronskog fakulteta.

Zaključuju da najveći problem, kada je reč o čuvanju nepokretnog kulturnog blaga, a posebno onog koje se nalazi na nepristupačnim lokacijama, nije nedostatak sredstava, već neznanje.

Ponekad meštani odnesu materijal sa objekata starih i po deset vekova, bez osećaja za njihovu vrednost, da bi nešto sagradili za sebe. Sa druge strane, opasnost dolazi od infrastrukturnih projekata koje vode nestručni ljudi. To nas je dodatno uverilo da o istorijskom i kulturnom blagu Srbije i njegovoj vrednosti treba govoriti što češće i više – ističu oni.

Njihova vizija jeste da u budućnosti na sličan način predstave celokupna nepokretna kulturna dobra Srbije i da postojeći registar kulturnih dobara, osim samog spiska sadrži i linkove do 3D vizuelnog prikaza, kao što je slučaj sa brojnim objektima u svetu.