Dragocena riznica niške Biblioteke prvi put predstavljena javnosti
Originalni testament vladike Jeronima kojim je zaveštao kuću, novac i bogatu ličnu biblioteku za osnivanje biblioteke u Nišu, knjiga štampana 1788. godine, kao i lična bibloteka Stevana Sremca - samo su deo stalne postavke koja je otvorena u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” povodom obeležavanja 140 godina postojanja.
Prezentovana najstarija knjiga iz fonda niške Biblioteke; foto: JV/J. C. M. Prema rečima direktorke niške Biblioteke Sonje Šuković, ovom postavkom prvi put se javnosti prezentuje najdragocenije iz fondova što ova ustanova čuva više od jednog veka. Ujedno ovo je način, ističe, da se Biblioteka zahvali i oduži osnivačima episkopu niškom Jeronimu i književniku Stevanu Sremcu.
U godini kada obeležavamo 140 godina postojanja želeli smo da svojim dobrotvorima pružimo jednu posebnu pažnju. Oni su činili dobra dela i odužili se Bogu i narodu, a ujedno i udahnuli život Biblioteci i podarili joj početak - ističe Šukovićeva.
Napominje da je ono najvrednije u Biblioteci, praktično njeni “temelji”, sada smešteno u nedavno kupljene specijalne vitrine za zaštitu bibliotečke građe, kao i da se nada da će ova postavka postati trajna.
Postavku čini i originalni testament vladike Jeronima; foto: JV/J. C. M.
Postavku čini najstarija knjiga koju poseduje Biblioteka, a to je zbirka pesama Vezilića koja je štampana u Beču daleke 1788. godine. U vitrinama se nalazi i original testamenta vladike Jeronima, rukopisi Stevana Sremca, Sveto pismo koje je imao Sremac, njegovi lični predmeti, kao i deo njegove lične biblioteke koju smo 1904. godine dobili od njegovog brata Jovana - rekla je direktorka niške Biblioteke.
Šukovićeva je rekla i da je ovo samo prva aktivnost u godini jubileja i najavila da će Biblioteka svakog meseca organizovati neki program kojim će obeležiti 140 godina postojanja i rada.
Kupljene su specijalne vitrine za čuvanje građe; foto: JV/J. C. M. Za godinu osnivanja niške "riznice knjiga" uzima se 1879. godina, kada je grupa profesora osnovala, u okviru Gimnazije, biblioteku i čitaonicu “za potrebe građana”.
Nekoliko godina kasnije, 1894. godine niški vladika Jeronim Jovanović je zaveštao svoje nasleđe za osnivanje Biblioteke koja je posle dugog sudskog procesa svečano otvorena 19. septembra 1904. godine.
Biblioteka je 1906. godine dobila još jednu značajnu donaciju. Nakon iznenadne smrti Stevana Sremca, njegov brat, Jovan Sremac, poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku Narodnoj biblioteci.
Narodna biblioteka “Stevan Sremac” trenutno ima preko 30 hiljada članova, a fond kojim raspolaže ima preko 300 hiljada jedinica bibliotečke građe.
Građani mogu vidi i originalne rukopise Sremca; foto: JV/J. C. M.
Komentari
Poslednji komentari
Dragana
14:17 // 22. 2. 2019.
U tekstu je pogrešno napisano da je najstarija knjiga u Biblioteci iz 1788 godine. Najstarija knjiga je iz 1737 na nemačkom, pisana goticom. 30.000 članova je izmišljena.
150 biskupa
17:43 // 20. 2. 2019.
Jel' napisao da je covek sofisticirani robot koji se usavrsava i napreduje kao i slozeni operativni zahvati koji se na njemu kako bi bio savrsen a crkva izguvila moc i njihovo ucenhe bilo bezvredni kao sto jeste. Zato odlazu operacije.
jefimija
08:07 // 21. 2. 2019.
На које операције мислите?
N. Jovanović
16:55 // 19. 2. 2019.
Kako je SNS mogao da imenuje direktorku biblioteke bez pokrića ? Posledično stanje je unutrašnji haos i spoljašnji cirkus !
radoje
14:35 // 21. 2. 2019.
Покриће унутрашњег хаоса је спољашњи циркус. А чланова библиотеке је дупло мање. То није тешко проверити. Није ми јасно зашто се јавност обмањује. У ствари, јасно ми је.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.