Drvo i kiša spojili Džibonija i Dejana Stojiljkovića - "književnost je ničija zemlja na kojoj se srećemo"

Kiša, priča Dejana Stojiljkovića inspirisana istoimenom pesmom Zlatana Stipšića Džibonija i objavljena 2021. godine u Politikinom zabavniku, našla se u knjizi Drvo - priče o pjesmama koju je priredio Đorđe Matić iz Zagreba, a niški pisac je jedini iz Srbije među autorima. Stojiljković, veliki poštovalac Džibonijevog rada, ističe da su "knjige pametnije od svojih pisaca, a da su ovde, uz Džibovu podršku, napravili jednu veoma pametnu knjigu".

Sićevačka klisura; foto: Jelena Mišić Od Jadrana do Sićeva put je kratak i lagan, dovoljno je pustiti Džibonijevu pesmu Kiša, sklopiti oči i umesto plavetnila, talasa, bure ili oseke, slike su magični delovi Sićevačke klisure, smeštene između severnih ogranaka Suve planine i južnih padina Svrljiških planina.

Tim i takvim putem prvi je prošao i to kroz svoju priču poznati i nagrađivani pisac iz Niša Dejan Stojiljković čija je priča Kiša objavljena 23. jula 2021. u Politikinom zabavniku.

Nikad nisam Niš doživljavao kao tipičan balkanski grad, više kao mediteranski. Naime, prema tvrdnjama nekih naučnika i istoričara, na prostorima gde je sad Sićevo, nekada je bilo more. A na to ukazuju neka sondiranja zemljišta i činjenica da tamo imamo neku vrstu mediternske klime. Džiboni u toj svojoj pesmi "Kiša" pominje kuću koja može da plovi, pa sam ja malo to domaštao koristeći kao nadahnuće ne samo te divne predele oko Niša nego i napise Margerit Jursenar, Markesa i Nerude... Mi, faktički, imamo to nevidljivo more ovde kod nas, ne možemo njime da plovimo, ali možemo da osetimo pomeranje njegovih talasa u nekom alegorijskom i apstraktnom smislu. A to je za umetnika sasvim dovoljno - kaže Dejan Stojiljković.

Drvo - priče o pjesmama; foto: ljevak.hr Ta priča je sada i deo knjige Drvo - priče o pjesmama koju je priredio Đorđe Matić iz Zagreba za koga Stojiljković kaže da je izvanredan autor, ne samo kao pesnik i prozaista, već kao i esejista koji se decenijama bavi muzikom, fenomenološki i suštinski.

Njegovi eseji o Šabanu Bajramoviću i Kosti iz Novembra su antologijske stvari. Drago mi je što je niška publika imala priliku da se u poslednje vreme često sreće sa njim i bolje ga upozna. Mislim da će se to druženje nastaviti u godinama pred nama - dodaje niški pisac.

U uvodu knjige Đorđe Matić je napisao da se "muzički stihovi i melodije upišu u ljude kao odgovor u nekom važnom trenutku njihova života. Traju takvi dugo i prenose se. Prenošenje može biti i sasvim stvarno — kad pisac prenese osjećaj iz pesme u svoju priču, pesmu ili esej. To postaje onda posebna vrsta razgovora s otpevanom pesmom. Ova knjiga zbirka je takvih tekstova. Tekstova koji su nadahnuti pesmama Zlatana Stipišića Džibonija".

U zbirci "Drvo" su zaista neka velika imena poput Pavličića i Predina, te pregršt novih i mladih autorica i autora iz Hrvatske. Ja sam bio do sada zastupljen u raznim antologijama i tematskim zbirkama, ali ovo je novo za mene. Osećam da osvajam neki novi prostor i dolazim u dodir sa novim čitaocima, naročito pošto sam jedini autor iz Srbije u knjizi. To je bitna stvar, razbijati barijere i stereotipe. Književnost, umetnost pre svega, jeste ničija zemlja na kojoj se srećemo i tu vredimo onoliko koliko vredi naše delo. Jednom sam rekao da su knjige pametnije od svojih pisaca, mislim da smo ovde, zajednički, uz Džibovu podršku, napravili jednu veoma pametnu knjigu - kaže Stojiljković.

"Džibonijev svet je kao u Petra Pana. Mračan i dečji, takav da gane one koji se daju ganuti", napisao je Miljenko Jergović. Sa njim se slaže i Dejan Stojiljković.

Knjigu prati i nova Džibonijeva pesma koja se zove isto tako - "Drvo". Vrhunsku umetnost možete prepoznati baš po tome što istovremeno može biti i mračna i blistava. Poenta je u tome što Džiboni kada stvara, daje celog sebe, i publika to oseća. A kada se potpuno daješ, onda daješ sve, i mrak i svetlo, i čoveka i dete u sebi - dodaje.

Na pitanje da li bi mogao Džibonija da uporedi sa nekim kantautorima sa naših prostora, Stojiljković kaže da je "teško upoređivati jer je Džibo stvarno unikatan u svakom pogledu".

Na kraju krajeva, teško je pronaći i pandan Darku Rundeku, Džoniju Štuliću ili Milanu Mladenoviću... Svaki autor je svet za sebe. Postoji dosta toga narativnog u Džibonijevim pesmama, uzmimo na primer "Anđeo u tebi" koja je faktički kao neka pripovetka, ili neke druge pesme, kao "Bella figura, bella pitura" sa albuma "Familija" koji je uradio sa Oliverom Dragojevićem. Ta pesma priča priču o odnosu požrtvovane majke i sina vagabunda i kockara, nabijena je emocijama, naprosto, dok je slušate, u glavi vam se ređaju kadrovi nekog nesnimljenog filma ili glave nenapisanog romana. Retki su umetnici koji to mogu. Na pamet mi padaju Đorđe Balašević i Nikola Vranjković ali i naš Kerber, pre svega Dule Arsenijević koji je napisao tekstove za skoro sve Kerberove pesme. Recimo, "Seobe" su bukvalno ep, na tragu Crnjanskog, mislim da Džiboni radi pesme po tom ključu i rezultat govori sam za sebe - dodaje Stojiljković.

Pored Stojiljkovića, među autorima su i Ivo Anić, Staša Aras, Sanja Baković, Muharem Bazdulj, Ivan Bećković, Magdalena Blažević, Dubravka Bogutovac, Lidija Deduš, Carlos Roberto Gómez Beras, Marina Gudelj, Dorta Jagić, Miljenko Jergović, Anđelo Jurkas, Nebojša Lujanović, Julijana Matanović, Đorđe Matić, Tanja Mravak, Kristian Novak, Pavao Pavličić, Zoran Predin, Luka Stojnić, Korana Svilar, Ivana Šojat, Marina Vujčić i Kristijan Vujičić