Godišnjica smrti Branka Miljkovića
Na današnji dan 1961. godine preminuo je pesnik Branko Miljković, rođeni Nišlija i jedan od najpoznatijih srpskih pesnika 20. veka.
Branko Miljković rođen je 29. januara 1934. godine i završio nišku Gimnaziju “Stevan Sremac”, nakon čega je 1953. godine otišao na studije u Beograd gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu 1957. godine.
Kao student je sa Draganom M. Jeremićem i grupom pesnika osnovao grupu neosimbolista.
Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo neobjavljivanjem njegove poezije. Međutim, uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu “Delo” čiji je glavni urednik u to vreme bio Oskar Davičo.
Njegova prva od pet knjiga pesama nosi naziv “Uzalud je budim”, a objavljena je 1957. godine. Pesma po kojoj je zbirka nazvana postala je klasik i jedna je od njegovih najpoznatijih pesama.
Nakon nje izlazi zbirka “Smrću protiv smrti“. Posle toga je objavio i knjige pesama “Vatra i ništa“ (1960.), “Izvor nade“ (1960.) i “Krv koja svetli“ (1961.godine).
Epitaf “Ubi me prejaka reč”, koji je napisao, često se citira i pominje i danas.
Često je viđen po kafanama Beograda, u kojem je vodio boemski život. Međutim, pod uticajem alkohola umeo je da pokaže i svoju agresivnu stranu i stalno ulazio u tuče koje je skoro uvek gubio. Ovakvo ponašanje ga je često dovodilo u neprilike sa režimom.
U jesen 1960. godine otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu, a na današnj dan 1961, nalaze ga obešenog o drvo na periferiji Zagreba. U tom trenutku imao je 27 godina.
Postoji sumnja da je ubijen, a u vezu sa njegovom smrću se dovodi i tvrdnja da se Branko bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu i da je zbog toga bio praćen od strane UDBE.
Povodom desetogodišnjice smrti, 1971. godine Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su Muzeju sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa.
Rade Šerbedžija - Uzalud je budim
Komentari
Poslednji komentari
Nišliski Džeronimo
18:37 // 12. 2. 2013.
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičena beskrajem
Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala
Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju
A ona bez milosti prema onome što je stvarno
Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori
Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi
Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu
Koji venčava Šumadiju i Zagorje
Međusobno i sa budućnošću
Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i rudari
Istraživači u vazduhu, pevači i ikari
Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga
Tražite, nađite, pretražite sva blaga,
sve mogućnosti i sva imena svom Jugu
Koji savetuje plodovima ljubav i razum.
Branko Miljković, Sabrana dela, I, Gradina, Niš, 1972, str. 194-195.
Nišliski Džeronimo
18:36 // 12. 2. 2013.
JUGOSLAVIJA
Evo kako je počela u dan svoje nužnosti
Sve što nema vatre u sebi sagori
Što sagori postaje noć
Što ne izgori rađa dan
Treba zapaliti sve što može da gori
Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno
Treba u svemu i posle svega pronaći nadu
Revolucijo, ono što ostane je čovek
Ono što prođe je prošlost
Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost
Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade
Eto tako je počela u dan svoje nužnosti
Obala jednome Moru
Zvezda na Poluostrvu
Rt Dobre Volje
Oivičena beskrajem
Savetuje plodovima ljubav i razum
U fabrikama ljudi konzerviraju sunce
oje se javlja na najrazličitije načine
U plodu i kamenu podjednako
Prvi put slatko drugi put vrelo
Sada ima sve što je njeno
Na jugu More na severu oblake
Na istoku trešnje na zapadu maslinjake
I sazvežđa nad Fruškom, zvezdane strofe najlepše
U kamenu i na vodi:
Grozd je uspomena na njihov raspored
Ima svoju budućnost i njenu prošlost
Ima svoj put i njegovu istinu
Savetuje plodovima ljubav i razum
Nišliski Džeronimo
18:34 // 12. 2. 2013.
O beli grade o cvetni grade na čijim prilazima niče
žito
jednom bačeno u zemlju nikad bačeno
kao kad siđeš kao kad nestaneš
da bi se mogao pojaviti, zakopano zlato
(1955)
II
(Povratak)
Opet zvezdana misao uz čelo
Uprkos vetru nešto je stalo
Ono što treba reći na svojoj zemlji
Pod svojim nebom i zvezdama
Da ga čuje Zagorje se primaklo Avali
More Nebojšinoj Kuli
Gde je njegova reč tu je cela zemlja
Reke se ulivaju jedna u drugu iz ljubavi
izmišljaju jednu geografiju sličnu krvotoku
O, zemljo, tvoj oblik mog srca
On je Veliki putnik što prebrodi Mora
Da bi okrio nadu sličnu ovoj ovde
Jao nema reči za našu ljubav
Dobro nam došao
ti koji od zloupotrebe odvikavaš Vatru.
(17. III 1952)
Branko Miljković, Sabrana dela, I, Gradina, Niš, 1972, str. 196-197.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.