Goran Marković dobitnik nagrade "Živojin Žika Pavlović" festivala LIFFE u Leskovcu

Ovogodišnji laureat nagrade “Živojin Žika Pavlović”, koju Internacionalni festival filmske režije - LIFFE u Leskovcu dodeljuje za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu, je reditelj, scenarista i dramski pisan Goran Marković. Njemu će priznanje biti uručeno u okviru 14. festivala koji se održava od 16. do 21. septembra.

Kao jedan od najeminentnijih reditelja sa ovih prostora, Marković je ostavio značajan trag u promociji regionalne kinematografije u svetu, kažu organizatori, a time je zaslužio i glavno priznanje festivala.

Povodom nagrade, Goran Marković kaže da je Živojin Pavlović bio njegov uzor u estetskom i etičkom pogledu, te mu nagrada predstavlja veliku čast i čini ga ponosnim.

Kao reditelj bio je začetnik i najznačajniji autor crnog talasa, filmskog pokreta koji je obeležio jugoslovensku kinematografiju šezdesetih godina prošlog veka. Zajedno sa ostalim autorima tog hrabrog umetničkog poduhvata trpeo je velike posledice i progon. U tim časovima pokazao se kao stamen čovek koga ne može uplašiti bilo kakva pretnja, čak ni činjenica da je otpušten sa mesta profesora filmske režije na FDU. Izgubivši mogućnost da snima filmove nastavio je svoj literarni opus koji nije manje značajan od filmskog. Pored toga, trudio se da pomogne mlađim autorima, gledao njihove rane radove i davao savete od neocenjive vrednosti. Umro je rano, ne dovršivši svoje obimno delo i ostao kao jedna od najsjajnijih zvezda naše kinematografije - rekao je Marković.

Osim 15 igranih filmova, Marković je režirao i više od 50 dokumentaraca i napisao i režirao više pozorišnih drama. Većina Markovićevih filmova, među kojima su Specijalno vaspitanje (1977), Nacionalna klase (1979), Majstori, majstori (1980) i Variola vera (1982) stekli su kultni status, a njihovi junaci, replike ili muzika prihvaćeni su u okvirima popularne kulture i citirani u drugim umetničkim delima.

Dobitnik je više od 30 domaćih i stranih nagrada, a najznačajnije su dve “Zlatne arene” u Puli za filmove Već viđeno (1987) i Sabirni centar (1989), prva nagrada za najbolji scenario na festivalu u Vrnjačkoj Banji za Već viđeno (1987), nagrada Srebrna školjka za najbolju režiju na festivalu u San Sebastijanu za Tito i ja, Gran pri festivala u Montrealu za Kordon (2002)... Pre devet godina odlikovan je francuskim ordenom oficira umetnosti i književnosti, a prošle je nagrađen priznanjem za životno delo Udruženja filmskih umetnika Srbije.

Predaje režiju na FDU u Beogradu, gde ima status profesora emeritusa, i član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu.

Među ranijim laureatima ove nagrade su: Slobodan Šijan, Emir Kusturica, Rade Šerbedžija, Predrag Miki Manojlović, Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Velimir Bata Živojinović, Slavko Štimac, Slavko Štimac, Bogdan Diklić i Goran Paskaljević.