Inspiraciju za novi roman "Veštice iz Ilinaca" Sonja Atanasijević našla u rodnom Lebanu
Roman “Veštice iz Ilinaca” delo je književnice Sonje Atanasijević, rođene Lebančanke koja decenijama živi u Beogradu, ali ističe da joj je veza sa rodnim krajem neizbrisiva i da ga često pominje u svojim romanima. Glavna ideja romana je Šekspirova misao - da je svet velika pozornica na kojoj svako ostvaruje svoju ulogu.
"Veštice iz Ilinaca" čitaocima otkrivaju još jedan od mogućih svetova, viđen očima žene, novinarke i književnice. Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija.
Svi događaji koji su ovde opisani su istiniti, bila sam njihov svedok ili učesnik, ali pošto nisam pisac koji se zadržava u okvirima realizma, vrlo često i u ovoj knjizi imam izlete u nadrealno ili grostesku, a u skladu s glavnom idejom romana – da je svet velika pozornica na kojoj samo ostvarujemo svoje uloge. Otud i podnaslov romana "Theatrum mundi" - objađnjava Antanasijević.
Iako već godinama živi i radi u Beogradu, izvor inspiracije crpi i iz detinjstva koje je provela na jugu Srbije, a koji je jedan od glavnih toponima ovog romana.
Ovo svakako nije moj jedini roman koji je delom posvećen jugu Srbije. I za nekoliko prethodnih romana inspiraciju sam pronalazila u sećanjima na svoje detinjstvo koje sam tu provela, što naravno nije ništa neobično. Kuda god da odemo, nosimo dete u sebi, jer to je period u kome smo saznavali i otkrivali svet, što je nepresušni izvor inspiracije - kaže autorka.
U romanu vođenom Šekspirovskom idejom sveta gde svako tumači svoju ulogu, urednik romana izdvaja ključna pitanja - Da li su baš sve uloge nametnute i da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene?
O autorki romana:
Sonja Atanasijević rođena je 1962. godine i svoje detinjstvo provela je u Lebanu.
Objavila je romane: Oni su ostali, Crveni krug, Bekstvo iz akvarijuma, Narandže za Božanu, Ko je ubio Alfija, Vazdušni ljudi, Velika laž, Spavaj, zveri moja i Veštice iz Ilinaca, kao i zbriku priča Krilata tuga.
Dobitnica je nagrade "Branko Ćopić" Srpske akademije nauka i umetnosti, i dva puta nagrade "Zlatni hit liber". Njene knjige bile su u užem izboru za brojne značajne nagrade poput NIN-ove, "Stevan Sremac", "Žensko pero", "Isidora Sekulić" i tako dalje.
Proza joj je zastupljena u nekoliko antologija i prevođena na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva i član saradnik Matice srpske. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Posle 30 godina staža u Tanjugu, sada radi kao slobodna novinarka.
Živi u Beogradu.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.