Intervju: Gale Kerber

Gale Kerber za Južne vesti govori o „gostovanju u svom gradu“, velikom koncertu u hali Čair povodom 30 godina Kerbera, novim pesmama…

Pre 30 godina u Nišu je nastala jedna grupa koja je u vremenu koje je sledilo na najbolji način predstavljalo ovaj grad na rok sceni. Te 1981. godine vokal Goran Šepa, klavijaturista Branislav Božinović, gitarista Tomislav Nikolić, basista Zoran Mandić i bubnjar Zoran Stamenković oformili su grupu Kerber čije ime su mnoge Nišlije sa ponosom isticale. Prvi veliki uspeh je usledio 1983. godine pesmom „Mezimac“ na na Subotičkom omladinskom festivalu, a ubrzo nakon toga stigao je i prvi album „Nebo je malo za sve“. Nizale su se pesme, albumi, koncerti, uspesi, a proslavu 30. rođendana Kerber će imati u svom gradu 15. decembra od 21h u hali Čair. Goran Šepa, poznatiji kao Gale Kerber, ne krije u razgovoru za Južne vesti da ova priča nosi puno emocija.

– Emocije su preterano velike. Došao sam već u fazu da slabo spavam. Imam tremu, pomalo od sebe i od svega što se događa oko nas. U ovo vreme, u ovom trenutku i na ovom mestu to je skoro nemoguća misija. Međutim, kada smo sve stavili na papir i kada smo krenuli u priču, nama je 30 godina sada i ne može biti iduće godine. Nikada to vreme nećemo imati i pitanje je šta će sve da se događa dalje jer su naši planovi da radimo veliki povratak sa novim pesmama. Nismo uradili ni pravu promociju „Sabranih dela“ koja su izašla prošle godine i jako dobro prošla. Treće i možda najosnovnije, nismo se javili toj publici koja je i u Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, van naše granice. I sve to kada se sklopi, hteli smo da budemo ovo što jesmo, sada igrajmo to što jesmo. Moramo biti dosledni i moramo da se odazovemo pozivu svim onima koji žele da nas vide – rekao je Gale.

Iako je Beograd centar mnogih kulturnih dešavanja i bio bi možda veliki izazov za proslavu važne godišnjice, Gale ističe da je pravo mesto za proslavu 30 godina Kerbera upravo u Nišu.

– Najpraktičnije, najbolje, najprirodnije i nekako najspontanije je da to uradimo ipak u Nišu. Ne idemo metodom da „razbijemo Beograd“, pa idemo svuda da se švercujemo. Ne, mi ćemo u svom gradu pokušati da svoj dug odužimo svima koji nas vole i onima koji nas ne vole. Oni drugi ne moraju da dođu, pa je to dovoljno. Oni koji nas vole imaće prilike da nas vide u punom sastavu sa našim gostima u jednom koncertu od tri i po do četiri sata. Vežbali smo godinu i po dana. Kerber, inače, pripada bendovima koji su jako uporni i dosledni, ja sam tvrdoglav po prirodi i znam da ćemo istrajati. Pošli smo u nešto što se zove nepredvidivost, ali u ovom trenutku kažem da je već sve sklopljeno – kazao je Gale.

Poznato je da Kerber na svojim nastupima neretko zapeva i pesme drugih bendova. Ali, na ovom koncertu čuće se samo dela iz bogate kolekcije ove niške grupe. A četvoročasovnu svirku upotpuniće i muzičari koji su veliki prijatelji poštovaoci Kerbera.

– Neću ih otkrivati, to su nama dragi gosti, ali i ovoj publici koja bude tu biće iznenađenje. Nebitno je sada ko su, to su pravi muzičari i biće nam čast da dođu, kao što i oni sami kažu da je i za njih izazov nastupati za 30 godina Kerbera jer neki od tih momaka su bili klinci kada su nas slušali, a sada su zreli muzičari – rekao je uz smeh Gale.

„Mezimac“, „Ratne igre“, „Bolje da sam druge ljubio“, „Svetlana“, „Nebo je malo za sve“, „Mama – Tata“ su hitovi na koje će publika najviše reagovati, ali nijedna od navednih neće otvoriti rođendanski koncert.

– To ću da kažem, mada 90 posto da će biti tako. Počećemo koncert pesmom „Hteo bih“ – otkrio je Gale.

Poslednji studijski album Kerber je izdao 1996. godine kada je izašao „Zapis“. U međuvremenu izašao je sedmostruki boks seta „Sabrana dela“ sa svim pesmama i singlom „Sveti Nikola“. Rad na novom albumu je već u toku, ali su ga usporile pripreme za koncert. A možda nove pesme prva čuje upravo niška publika.

– Trebalo je da izađe nešto pre ovog koncerta, ali koncert oduzima previše vremena da bi sve mogli da spakujemo. Sada nam je prvo i osnovno da napravimo taj veliki koncert u stvarno velikoj produkciji. Sada je nedoumica da li ćemo nešto pevati na koncertu, možda samo na kraju neki bis. Bila je u planu jedna nova pesma da se pusti, ona je malo nalik pesmi „Mezimac“, u toj formi je prostog izraza. Nema tupljenja, spakovane su lepe harmonije, lepa je priča, to sve teče, brza je pesma. U poslednje vreme od nas se čuju balade, ovih par novih pesama koje smo pripremali su brze. Težimo da vratimo onu energiju koju smo imali na prva dva albuma – kazao je Gale.

Poslednji put Kerber je u Nišu nastupao 2004. godine u Domu vojske. O tom koncertu se i dalje priča po gradu, ali i o velikom koncertu na Letnjoj pozornici 1998. godine. Nije ni čudo što je za koncert u hali Čair ostalo još malo karata, a mogu se kupiti na blagajni Doma vojske, u knjižarama Indigo i Delfi/Laguna i u muzičkoj radnji „Happy House“ po ceni od 600 dinara.

– Imali smo koncerte u hali Čair ranije, ali ne samostalno. Posle 30 godina mi ustvari gostujemo u svom gradu. To je interesantno. U pravom smislu gostujemo jer sva organizacija je teško prolazila baš u institucijama u našem gradu, trebalo je puno priča, puno razgovora i na kraju smo došli do toga da je Kerber ipak brend Niša i da mu se treba pomoći na neki način. Iskreno, koncert se prodajom karata uopšte ne isplati. To pokriva trećinu, dosta stvari smo dobili džabe, a ostalo pokrivamo načinima koje ja izmišljam iz noći u noć – rekao je Gale.

– Još sa prvim, drugim albumom imao sam ponuda da ostvarim nešto i u Engleskoj, ali nije to moje govorno područje. Bata Kovač je proputovao celu Evropu, ali to je sve kratka upotreba i uvek se vratiš tu gde pripadaš. Mislim da je to realno. Seliti se iz grada u kom sam rođen nisam imao potrebe. Nisam dozvoljavao priču da se upoređujemo, nisam imao nikakav kompleks niti od velikog, niti od malog grada. Veličina grada nikome ništa nije predstavljala. Za mene je i Leskovac grad i Prokuplje je grad, smatram da je Svrljig jedan simpatičan gradić… Ne vidim u tome da neko od nekud ne može da uspe zato što je ostao tu. Prirodno je da ja moram medijski da se pokrivam u Beogradu jer sve producentske kuće su tamo – iskreno je rekao Gale.

Pesme Kerbera su, može se slobodno reći, uvek aktuelne i lako pronalaze put i do novih generacija. A da li je teret što Kerber slušaju i generacije mlađe od pesama grupe?

– Nije teret, nama je to zadovoljstvo. Svako ko je napravio pesmu i vidi da je peva neko je ko je mlađi od same pesme, mora biti fasciniran činjenicom da ta pesma još traje. Mora biti oduševljen neprolaznošću pesme i vremenskom kritikom ili epizodom pesme. Ta distanca govori da si uradio pravu stvar. Ako tamo neko to nešto razume, ta neka druga generacija kojoj ta pesma nije bila upućena, onda znači da si ti nešto uradio van trenutka. Ta vremenska razlika je pokazala da si bio u pravu, to može biti samo čast svima nama, a i produžava trajanje benda. Svakako da treba dodati novih pesama za mlađe generacije, ali se stare toliko aktivno pevaju da skoro zbunjuje – reče Gale.

Hala Čair je ove godine renovirana, a jedan od prvih koncerata u „novoj“ hali održaće upravo Kerber. Halu je „isprobao“ Kubanjski kozački hor. Da li odgovara za muzičke spektakle Gale još nije utvrdio, ali obećava publici odličan provod.

– Teško je još za izučavanje kako je u hali, zato dovodimo maksimalnu produkciju. Imamo kompletnu podršku studija „Berar“, koji toliko godina radi i toliko velikih koncerata je uradio da ćemo i mi biti ponosni što će biti i ispred i iza nas. A hala Čair ima problem u izgradnji. Ona nije bila zamišljena da bude akustična, niti da bude mesto gde će se održavati veliki koncerti, ne daj Bože neka opera… Ali, mi ćemo se snaći, rokeri su, u smislu improvizacije, uvek mogli da se prilagode i sa tom opremom koja bi trebalo da bude u hali, mislim da ćemo prevazići probleme. Publika ne treba da vodi računa o tome, biće to besprekorno – obećava Gale.

Gale Kerber – Imamo ekipu za viši rang

Pored muzike, Gale ima još jednu strast a to je kuglanje. On nastupa za niški klub „Čair“ koji je ovu polusezonu završio na 6. mestu Prve lige Centar sa 8 poena.

– Imamo ekipu za viši rang, ali imamo dosta finansijskih problema. Malo poena je rezultat što ne putuje kompletna ekipa na gostovanja. Naša kuglana nije tako loša u odnosu na neke druge kuglane u ligi. To je avantura kada odeš, bacaš levo da bi pogodio desno. I onda, na osnovu toga odeš u neko malo mesto, u neko selo i oni te „biju“. „Biju“ te zato što odeš sa igračem manje, a stvarno su neverovatni uslovi. To više nije sport u onom pravom smislu, već pokušavamo da budemo maksimalni sa ovim brojem ljudi koji imamo i sa toliko para koliko imamo, a nemamo uopšte. I dresovi su nam stari. Finansiramo nas dvojica-trojica koji imamo nešto novca, a ko danas ima, nema niko. Ljudi ostaju bez posla, to su mi igrači koji treba da vode računa o egzistenciji. Ne mogu da ih teram da budu profesionalci kada tu ne zarađuju, samo da troše puno vremena. Ostalo je samo da se igra iz srca – rekao je Gale.

Da li ima vremena za kuglanje?

– Svako ugrabi malo vremena. Ja ga kradem sebi, svako ga krade. Kuglanje voliš ili ne voliš. Ja definitivno volim i biću tu dokle god mogu. Održavamo klub u životu, da ostanemo u rangu u kom jesmo i to nam je cilj. Da ne ispadnemo u niži rang – dodao je poznati niški muzičar.

Gde je veza između rokonerola i sporta?

– U kondiciji. Za ono što treba da radim na sceni moram da imam puno energije jer ja ne pevam sedeći, puno mi snage treba i za kretanje, za pevanje i uopšte za koncentraciju. Ovaj sport strašno radi na koncentraciji. Kada god si nešto nervozan, ljut ili misliš da ćeš napraviti čudo, ti si odmah ispao iz igre. Dakle, samo koncentrisan i vrlo uporan čovek u kuglanju može da napravi rezultat. I sve to prenesete na muziku, estradu i scenu gde su visoki zahtevi. Na primer, klupska svirka ne traži toliku profesionalnost, treba da budeš dobar muzičar, ali svakako ne treba da vodiš računa o garderobi, svetlima koja su postavljena, gde se krećeš, gde se vidiš gde ne, kako te vidi onaj sa 30 metara ili te ne vidi, ili neko i ne treba da te vidi. O svemu tome moraš voditi računa kada si na velikoj sceni, o monitoringu, o momcima koji su iza tebe, o sceni kako je osvetljena, gde su ta tvoja kretanja, kako to produkcijski izlazi, kako doći do onog u zadnjem redu i njemu preneti svoju misao – rekao je Gale.

– Vidim da ima stvarno puno momaka koji rade autorski. U reproduktivi ima dobrih muzičara, ima sviranja od Kerbera do Lepe Brene. Interesantni su bendovi koji rade na sebi. Treba bendovi da pođu malo van Niša, van tih drugara koji ih poznaju i da tu muziku čuje neko ko uopšte ne zna za njih. Mladost je neverovatna, ima klinaca koji sviraju sa 14-15 godina, a to je za mene fascinantno i baš ohrabrujuće. Ali, ovo je vreme kada je glavna komercijalizacija i kako da prorepujem nešto i „oj-ha“, odmah sam u bazenu, oko mene ženske, sve je super… Mnogo se radi da bi se došlo do tih stvari koje ne postoje. U muzici treba uživati, biti autor, autorski se izraziti i to onaj ko se tako izrazi, zna o čemu pričam. Oni koji nisu, mogu samo da nas slušaju ili da veruju da pričam istinu. Posle ovoliko godina tvrdim da je to neka dimenzija koja je nedokučiva i da je za to čovek rođen, da bude autor u svakom polju života i da ostavi nešto iza sebe – istakao je Goran Šepa.

Iza Galeta je 30 godina rada sa Kerberom, a ima energije kao da tek počinje sa karijerom. Snagu crpi iz muzike, a da li je rokenrol samo muzika?

– Nije samo muzika. Nije to samo moja kosa, ima nas koji imamo kosu, ima nas koji nemate kosu. Sve više ljudi prepoznaje rokenrol. Postoje izvanredni stručnjaci, profesionalci u svom poslu, a sve više su to ljudi koji su slušali, a i dalje slušaju rokenrol. Ja to ne mogu u dve reči da kažem, to je taj stav, taj gard, to je odnos prema svemu, prema noći, prema suncu, prema biljkama,… To je pozitivan odnos, isključiv prema politici, prema navalentnosti, gluposti, bahatosti. Rokenrol je kulturološki pomak čovečanstva. Muzika je samo deo toga. Kada se slušaju tekstovi i vidi se šta smo rekli, to je suptilna stvar, to je priča normalnog čoveka kog ne možeš vremenom pokvariti, promeniti. Od rokenrola si na nogama do kraja – završio je Gale.

Mezimac niške publike pokazaće Šta mogu pesme za sve Svetlane, Ane, Luke, Medene, Mesečare, Bliznakinje i Heroje od staniola. Nebo je malo za sve, a biće i hala Čair za one koji žele da Pronađu mesto tamo Između sna i jave tog 15. decembra. Niš će biti na Petoj strani sveta, a Ratne igre daleko od nas jer će svi pevati Hajde da se volimo i pamtiće ovo Vreme za uspomene.