Izložba "Obnova Hilandara" u Leskovcu

LESKOVAC – U Narodnom muzeju do 25. novembra Leskovčani će moći da vide izložbu "Obnova Hilandara" – šest godina nakon požara.

U noći između 3. i 4. marta 2004. godine, Hilandar je zahvatio veliki požar.

Vatra se iz zapadnog konaka Igumenarija proširila na celu severnu stranu manastira. Uništeno je ili teško oštećeno 5.897 kvadratnih metara, odnosno oko 55 odsto korisne površine.

Paraklis Svetih četrdeset mučenika je potpuno nestao, paraklisi Svetog Dimitrija, Svetog Save i Svetog Nikole su znatno oštećeni.

Najstarije sačuvane monaške kelije sa kraja 16. veka, veoma retke na Svetoj Gori, takođe su potpuno uništene.

Stradali su konaci Igumanija (17-19 v.), Dohija (17. v.), Veliki konak (19. v.), Sinodik (19. v.), ulazni kompleks (17. v.), Stari konak (14-19. v.) i Beli konak (16. v.)

Najvrednije dragocenosti, sveštene ikone i rukopisno nasleđe, koje se nalazi u južnom delu manastira, ostale su sačuvane od uništenja.

Uzrok požara je bio napukli dimnjak u konaku Igumenarija. Do oštećenja je došlo jer se tlo u jugozapadnom delu manastira sleže što dovodi do mnogobrojnih otkrivenih i skrivenih pukotina u zidovima.

Vatra iz dimnjaka upalila je drvenu gredu u zidu da bi se potom proširila na drvernu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem.

Na Svetoj Gori požari su veoma česta pojava. Tokom istorije zabeleženi su u skoro svakom od dvadeset manastira. Prethodni veliki požari u Hilandaru bili su 1722. i 1775. godine.  

Obnova manastira Hilandara posle požara 2004. godine po svom obimu i složenosti predstavlja najveći poduhvat još od vremena kralja Milutina. Ona ne podrazumeva samo građevinski već i duhovni i ekonomski preporod.

Organizaciju sprovođenja obnove od 2005. godine preuzelo je manastirsko bratstvo na čelu sa igumanom i Sveštenim saborom.

Pored samog manastira ključni nosioci poduhvata obnove su Zadužbina Svetog manastira Hilandara u Beogradu i Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa (Kedak) iz Soluna.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo kulture godišnjim dotacijama pružaju glavnu finasijsku podršku.
Posredstvom Kedaka Republika Grčka takođe finansira određene projekte. Srpska pravoslavna crkva je prve dve godine nakon požara prikupila značajnu pomoć za Hilandar.

Po zvaničnoj proceni, za obnovu Hilandara potrebno je 25 miliona evra, od kojih oko 15 miliona za deo koji je direktno oštećen požarom.

Prvobitni rok od deset godina potrebnih za obnovu izgorelih građevina produžen je usled ekonomske krize i manjeg priliva sredstava.

Dalji tok obnove Hilandara u velikoj meri zavisi od podrške najšire zajednice obnovi i očuvanju ovog jedinstvenog živog spomenika, riznice i temelja srpske kulture i duhovnosti.