Karakter i duh Vlasotinčana utisnuti na portretima u Giginoj kući

Slikar i grafičar Miodrag Nagorni za svog života uradio je 106 portreta svojih sugrađana, a njegov legat već nekoliko godina krasi zavičajnu biblioteku u Vlasotincu, u Giginoj kući. Nagorni je zbirkom portreta "Moji Vlasotinčani" prikazao njihov borbeni duh kroz vekove, tako što je kod svake osobe istakao oči i oštre crte lica. Njegov prijatelj, direktor biblioteke, ističe da, pored toga što je bio vrsan umetnik, pre svega, bio je zaljubljen u svoje rodno mesto.

Kada je Nagorni 70-ih i 80-ih godina dolazio u letnjem periodu u svoje Vlasotince, priča direktor biblioteke Srboljub Takić, kupanje na Vlasini i odmor zamenjivao je slikanjem sugrađana, koje je ovekovečio na platnu. Autoportret Nagornog i portret njegove žene; foto: T. T.

Miodrag Nagorni je, pre svega, bio čovek zaljubljen u Vlasotince, jeste bio čovek univeziteta, erudita, poliglota,umetnik-zanesenjak, ali ono što njega odvaja i što ga čini posebnim nama Vlasoinčanima je to da je on bio zaljubljen u svoje mesto – ističe Takić.

Na portretima se mogu videti ljudi različitih zanimanja, rodbina Nagornog, prijatelji i komšije koje je svojim višegodišnjim radom sačuvao od zaborava i tako ostavio trag u svom rodnom Vlasotincu.

Biblioteka je imala tu nesreću da izgori u požaru 2008. godine, konačno smo uspeli da je obnovimo januara 2013. godine. Ja sam za takav jedan čin tražio nešto posebno čime bi istakao značaj same kuće i sa profesorom Nagornom smo ranije razgovrali da deo svog legata, svoje zbirke, pokloni Vlasotincu , a on je odlučio da to bude biblioteka, onda smo se dogovorili da ti portreti budu ono čime ćemo otvoriti Giginu kuću – navodi Takić.

Nagorni je uradio portrete i članova svoje porodice; foto: T. T. Koliko je bio privržen svojim korenima, pokazuje i to što je zbirku portreta nazvao "Moji Vlasotinčani", koja je postala jedno od najznačajnijih kulturnih obeležja Vlasotinca. Kroz slike je, kaže direktor, istakao karakter sugrađana, prikazavši ih oštrim crtama lica, grčevite brade i istaknutim očima.

Postoji zabeleška da u Vlasotincu u čitavoj njegoov istoriji nije bilo džamije, ni turske porodice, jer su se Vlasotinčani samo u 19. veku 4 puta dizali na ustanak i 4 puta bili paljeni zbog te neke svoje nepokornosti i nepristajana na porobljavanje. Upravo taj borbeni duh, on je oslikao kroz te neke oštre crte i posebni izražaj – priseća se Takić.

Dogodovštine Nagornog

Pored brojnih portreta, Miodrag Nagorni nije uspeo da naslika baš sve bliske ljude. Među 106 Vlasotinčana, nije se našao njegov ujak.

Njegova ujna nije dala da on slika ujaka, jer je smatrala da onaj ko se naslika da ubrzo umire, tako da je njegov ujak ostao neislikan, na njegovu žalost – priča Takić.

Međutim, od nekih je dobijao i poklone, pa je kao zahvalnost ženi, koja je čuvala njegovu majku u poznim godinama, uradio portret, a ona mu je za taj rad poklonila milje. Kroz portrete prikazao karakter i duh Vlasotinčana; foto: T. T.

Pominje se i Diče Menja koji je bio lokalni kockar i onako lik sumnjive biografije i kad ga islikao profesor Nagorni ovaj je njemu rekao "to je sad moja slika, nije više tvoja, pa kad ti potreba, ja ću ti gu dam“ . Hvala bogu, profesor to nije dozvolio, inače bi Diče Menja prodao ili ko zna šta bi uradio sa tom slikom – kaže Takić.

Narav Vlasotinčana pokazuje i priča kada jedan od njih nije pristajao da ga umetnik naslika, jer je bio ljut što je već naslikao čoveka s kim nije bio u dobrim odnosima, pa nije hteo da se nađu u istom društvu.

U Giginoj kući nalazi se i portret scenaristkinje Ljiljane Pavić, koja je poreklom iz Vlasotinca.

Ne znam da li su privatno bili rodbina, ali taj podatak da je bila lokalna lepotica dovoljan je garant da je morao da je naslika. Siniša kao vlasotinački zet, mnoge te priče koje je slušao od roditelja Ljilje Pavić i od ostalih Vlasotinčana kad je počeo da dolazi ovde, pretočio je u serije, osim "Vrućeg vetra", ovde je trebalo da bude snimana i serija "Ono naše što nekad bejaše" – ističe Takić.

Vlasotinčani se slikaru odužili knjigom

Prošle godine, izašla je knjiga sa istim nazivom kao i zbirka portreta koju je Nagorni poklonio biblioteci - "Moji Vlasotinčani". Prošle godine izašla je i knjiga "Moji Vlasotinčani"; foto: T. T.

Mi smo hteli da se na neki način odužimo profesoru Nagornom. U ovoj knjizi nalaze se svih 106 portreta koji je profesor uradio i poklonio Vlasotincu. Na kraju knjige, pored njegove biografije, tu su i katki tekstovi u kojima opisuje kako je njegova zbirka nastajala i jedan moj tekst – kaže Takić.

Jedan od četiri spomenika kulure u Vlasotincu - Gigina kuća

Gigina kuća u kojoj se nalazi legat Nagornog; foto: T. T. Kuća u kojoj je smeštena biblioteka, ali i legat Nagornog, stara je oko 170 godina.

To je stara varoška kuća, pripadala je porodici Stojanović, odnosno Giginim, to je bio lokalni trgovac i kafedžija, a kuća je služila za stanovanje, spratni deo, a prizemni deo je bio ekonomski, podrumi i pored podruma, kao i svako seosko domaćinsvo, tu su bile štale, pojate – priča Takić.

Pored požara, koji je zadesio 2008. godine, uspela je da sačuva duh devetnaestog veka. Danas je mnogi posećuju kako bi upoznali rad čoveka koji je svoju ljubav prema Vlasotincu ostavio u mestu gde i pripada.