Kolja: Sve se na kraju može svesti na bluz

Iako ga publika najviše pamti kao glumca u popularnim serijama i filmovima, Nikola Pejaković Kolja kaže da se zapravo muzikom bavi celog života, ali da do sada nije imao vremena ni ozbiljnosti da se muzici posveti u punom smislu. Sada iza sebe ima već 4 albuma i kaže da želi što više da svira i da mu je drago da ga publika prepoznaje kao muzičara na osnovama bluza.

Kolja sa svojim bendom nastupa pred Nišlijama u klubu “Feedback”, gde svira svoje nešto starije, ali i pesme sa poslednjeg albuma “4 prsta”.

Muzika koju stvara, kako sam kaže, vidljiva je u baš u poslednjem albumu, koji mu je najdraži. Mnogi kažu da Kolja sa svojim bendom svira savremeni srpski bluz, ali on ne misli tako.

Ne mislim da je to bluz. To je na osnovama bluza. Ali, savremena popo muzika je nastala upravo iz tog nekog bluza i tih korena crnačkog bluza. Sve se može svesti na kraju na bluz. Ovo moje nije čist bluz, ali mi je drago jer ja to jedino i umem po malo da sviram - kaže Kolja.

Pejaković se, govoreći o bluzu, setio i niškog bluz pevača Šabana Bajramovića.

To kako je Šaban ulazio na belom konju na scenu, to nije ni Džejms Braun radio. Tako da više ima bluza u Šabanu, nego u 90% bluz muzike koju danas sviraju na zapadu. To govorim zbog osećaja, a čak mislim i u harmoniji. U harmoniji postoje sličnosti. Sevdalinke, to je klasičan bluz. Tu nema nikakve razlike - priča Kolja.

Dodaje i da na njegove koncerte dolazi publika od 7 do 77 godina, ali je i svestan da je, kako kaže, folk muzika današnji mejnstrim. Nažalost ona, prema mišljenju Pejakovića, promoviše malograđanski hedonizam.

Ako pevate “malboro, suzuki” onda vi promovišete plitkoću. Promovišete malograđanštinu, primitivizam. Jedan malograđanski hedonizam ako smem da tako kažem. Tu je problem sa tom muzikom - kaže Pejaković.

On nije zaboravio ni svoju osnovnu dramsku profesiju, te je tako nedavno igrao jednu od glavnih uloga u seriji “Meso”. Ljudi ga, kako sam kaže, pamte po brojnim malim ulogama, ali one su po svom kvalitetu bile rame uz rame sa glavnim ulogama.

Mnogo je lakše na malom prostoru napraviti… To su takozvane “kajmak” uloge. To je mali prostor i nemaš odgovornost velike noseće uloge. Koncentrišeš se na taj dan ili dva snimanja i uradiš to. To je obično bila neka improvizacija koja upali - rekao je Pejaković.

Kako je počeo da se bavi muzikom i kako je završio ispred kamere iako je diplomirani reditelj, kao i šta se dešava sa scenariom za film posvećen Tomi Zdravkoviću, pogledajte u emisji “15 minuta”.