Koncert Omladinske filharmonije u spomen-parku Bubanj

Omladinska filharmonija će 10. jula u amfiteatru na Bubnju održati koncert klasične muzike "Muzikom za ljubav i mir u svetu" iako za to nema dozvolu republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Upravo je nedobijanje te dozvole sa ove lokacije prethodno "izmestilo" festival "Pozitiv".  

Direktor i dirigent Filharmonije Zoran Andrić kaže da nikog iz Zavoda o ovom koncertu nisu obavestili, niti da imaju nameru.

Prethodno je, zbog podeljenih reakcija javnosti na izbor lokacije, ali i odbijanja nadležnih da daju dozvolu za njegovo održavanje, festival elektronske muzike "Pozitiv" sa Bubnja izmešten u Tvrđavu, tako da čudi Andrićeva odluka da bez konsultacija sa republičkim institucijama održi koncert u spomen-parku.

Na pitanje novinara zašto nikog nije obavestio, vidno uznemiren je prokomentarisao.

Obavestio sam sebe i mog Boga. Nisam tražio dozvolu i kažite, ti koji treba da daju dozvolu neka pozovu Zorana Andrića. Dozvola je program i niko ga neće sprečiti - kaže Andrić.

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao nadležnoj instituciji za nepokretna dobra od izuzetnog značaja u koja spada i Spomen-park Bubanj, kažu da niko nije tražio dozvolu za koncert klasične muzike

Niko nas nije kontaktirao, niti slao bilo kakav zahtev - kažu u Zavodu.

Andrić tvrdi da se ovaj koncert ogranizuje uz podršku Grada, Ministarstva kulture i Kopnene Vojske Srbije.

Sve radim za dobrobit Grada. Meni ne trebaju ni aplauzi, ni nagrade. Ovo je poklon Gradu Nišu, Srbiji i svetu. Koncert neće biti tamo gde su streljani ljudi, već u amfiteatru. Mene cela Srbija ceni, jedino me ovde ljudi stavljaju po strani - kaže Andrić.

Bez besplatnog prevoza

Na revijalnom koncertu Omladinske filharmonije “Naissus”, koji će biti održan u nedelju 10. jula u amfiteatru na "Bubnju" od 21 sat, biće izvedena klasična dela Čajkovskog, Glinke, Korsakovog, Dvoržaka, kao i muzika iz filma “Pirati sa Kariba”. Ulaz na koncert je slobodan.

Iako je ranije najavljeno da će za svu zainteresovanu publiku biti organizovan i besplatan autobuski prevoz, organizatori kažu da to neće biti moguće jer se dozvola za to ne može dobiti bez saglasnosti gradskog veća.

Čiji je Bubanj?

U Opštini Palilula kažu da su se poslednjih godina u amfiteatru na Bubnju održavali različiti programi klasične muzike i filmskog programa, kao i godišnje smotre izviđača.

Održavale su se različite manifestacije, uglavnom prilagođene prostoru. Organizatori traže dozvole od nadležnih republičkih i opštinskih službi. Kao javna površina park u komunalnom smislu podleže pravilima Grada, a kao spomen-kompleks pravilima Republike - kažu u Paliluli.

Izgled amfiteatra nakon rekonstrukcije 2013. godine; foto: JVNajveći problem je, kako ističu u Paliluli, to što još uvek nije određen titular parka.

Bubanj jeste na teritoriji Opštine Palilula, i po osnovu ulaganja u rekonstrukciju amfiteatra i sređivanja prostora tražilo se da opština to može i da koristi. Inače, mi smo u svakom slučaju tražili dozvole i od Zavoda- kažu u Paliluli.

Podsetimo, 2013. godine završeno je uređenje Bubnja za koje je utrošeno 13 miliona dinara. Sredstva su obezbeđena iz projekta koji je realizovan u saradnji sa bugarskom Opštinom Bobov Dol koji je finansirala Evropska unija. Na površini od 50.000 kvadratnih metara uređeno je rastinje, pešačke staze i izrađeno 15 odmarališta za sedenje, a rekonstruisan je i amfiteatar.

Bubanj kao simbol slobode

"Ne smeju se zaboraviti ljudske žrtve"; foto: MRCPrema tumačenju arhitekte i konzervatorke dr Aleksandre Mirić, autorke dokumentarnog filma “Priča o slobodi”, spomenik je napravljen sa idejom da bude mesto okupljanja građana koje slavi slobodu.

Korektno je da se tu održavaju manifestacije dok god organizatori i posetioci znaju da je u pitanju stratište gde je nebrojeno mnogo ljudi palo za slobodu i da se slavi antifašizam - kaže Mirićeva.

Mirićeva objašnjava da Bubanj nije groblje, već stratište.

Ljudi su ovde streljani i onda su njihove kosti italijanski vojnici otkopali pred završetak rata da bi sakrili tragove zločina i spalili. Bukvalno svaka čestica prašine na Bubnju jeste kost, sve to jesu tragovi nekog stradanja - kaže Mirićeva.