"Konstantinovo raskršće" i na ruskom
NIŠ - Roman „Konstantinovo raskršće“, bestseler mladog niškog pisca Dejana Stojiljkovića od sada se može naći i na ruskom jeziku.
Knjigu je izdala izavačka kuća „Azbuka“ iz Sankt Petersburga u svojoj ediciji „Knjiga, puna tajni“ a u tiražu od 7.000 primeraka u tvrdom povezu.
Ljudi iz Azbuke, kaže Stojiljković, direktno su se obratli izdavačkoj kući Laguna, jer su prepoznali komercijalni potencijal romana koji i dalje intrigira čitalačku publiku. Zanimljivo je da se u Rusiji "Konstantinovo raskršće" reklamira kao "Srpski bestseler broj 1", a već je moguće naručiti je i preko Interneta.
- Rusima ove teme nisu strane. Štaviše, postoje neki njihovi pisci koji su pisali o naci-okultizmu, a takođe im je zanimljiva priča o Srbiji i rodnom gradu Cara Konstantina. Mislim da će to biti dobra reklama i promocija Niša. Na kraju krajeva, u poslednjem delu romana se pojavljuju neki Rusi kao junaci, a opisana je i opsada Beograda od strane Crvene Armije. Ako se knjiga dobro primi i ako je bude pratio dobar marketing, može da napravi dobru priču u Rusiji i otvori vrata kako mojim drugim knjigama tako i drugim srpskim piscima - kaže Stojiljković za Južne vesti.
Inače, izdavačka kuća "Azbuka" iz Sankt Petersburga jedna je od najjačih u Rusiji, a i ranije je objavljivala dela srpskih autora, poput Pavića i Crnjanskog.
- Naglašavam još jednom da je knjiga izdata uz striknu relaciju izdavač-autor i da nije bilo nikakvih dotacija niti posrednika, iza svega stojimo Laguna, moj ruski izdavač i ja lično. Nisam u ovom konkretnom slučaju dobio ni podršku države, niti bilo kog ministarstava a naročito ne grada. Niti mi ona treba - kaže Stojiljković.
Roman "Konstantinovo raskršće" prvi put se objavljuje na ruskom jeziku, a Stojiljković kaže da se trenutno prevodi na slovački i makedonski, a da su u toku su pregovori za špansko, francusko, italijansko i nemačko izdanje.
U Srbiji je do sada imao ukupno čak 11 mekokoričenih i 4 tvrdokoričenih izdanja i prodat je u oko 35.000 primeraka.
Dejan Stojiljković (35) poznati je srpski prozaista, novinar i autor stripova. Objavio je zbirke priča „Leva strana druma“ i „Low Life“. Idejni je tvorac i organizator festivala „Trash Fest“, smotre književne avangarde u Nišu, glavni urednik časopisa „Pressing“ i informativnog internet-portala „Niš-kafe“.
Kolumnista je "Južnih vesti", a trenutno radi na svom novom romanu "Duge noći i crne zastave", čije delove možete pročitati - ovde.
Konstantinovo raskršće
Roman govori o legendi o ekserima kojima je Hristos bio prikovan za krst, a koji su nestali posle njegovog vaskrsnuća. Jedan je postao deo krune, drugi deo bodeža na koplju, a treći iskovan i ugrađen u sečivo mača. Onaj koji dođe u posed ove tri relikvije ovladaće svetom. U proleće 1939. godine Hajnrih Himler daruje Hitleru mapu na kojoj je ucrtano šest maršruta kojima treba da krenu istraživači istorije drevnih arijevaca. Krajem Drugog svetskog rata, na Balkanu, u gradu Nišu, oficir SS-a Hajnrih Kan otkriva lokaciju na kojoj se nalazi jedna relikvija. Mač koji Hitler želi da dobije nalazi se pod razvalinama antičkog Naisusa. Ali, Kan nije jedini tragalac za velikom tajnom. Niti se svi koji stoje nasuprot njemu mogu nazvati ljudima… U noći kada su saveznički bombarderi zapalili nebo iznad Niša, drznici ulaze u niške katakombe, u mrak, gde svetlucaju oči boje purpura, u potrazi za mačem. Konstantinovim mačem..
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.