Mark Rainey: Inspiriše me jednostavnost u muzici

Nekadašnji član benda “The Combs“, Nišlija Marko Marjanović koji danas stvara pod pseudonimom Mark Rainey, nedavno je objavio spot za pesmu “Legs“ kojom je, kako kaže, želeo da među ljudima pobudi strast i želju da budu jedni uz druge.

Dok pregledi spota na društvenim mrežama rastu, Marko kaže da se čitav svet sveo na prividno savršenstvo, jer je “virtuelni svet idealan za bekstvo pošto se tu mogu prikriti sve mane i nedostaci.“

Primetio sam da je nestala umetnost udvaranja. Sve je manje dodira među nama. To nam je postalo strano. Tragajući za tim savršenstvom često propuštamo samu lepotu nesavršenih stvari. I to je ideja koja stoji iza mojih pesama – da je vreme koje posvećujemo u obožavanju drugog bića najveći poklon koji možemo da damo nekome -  pojašnjava muzičar.

foto: Aleksandar StojkovićMark Rainey ističe da mu je jako važna jednostavnost u muzici i da su njegovi muzički uzori uglavnom dolazili sa Zapada.

Kao tinejdžera me je najviše privlačilo to da mogu da savladam pesme sa četiri akorda i da se osećam kul u sobi ispred ogledala. Iako tvoji drugari iz razreda misle da nisi u pravu sve vreme nosiš ideju da ćeš da se nađeš na nekoj velikoj bini i sviraš tu istu gitaru. Rokenrol je tu da ti utisne samopouzdanje u tim danima i probudi bunt u tebi - kaže Marko.

Individualizam karakteristika novog doba

Pa mišljenju mladog muzičara u današnje vreme vlada potpuni izostanak podrške i promocije pripadnika alternativne kulture. S druge strane, ističe, “lakše je dobiti potvrdu i saglasnost i sakupiti lajkove ukoliko se napiše esej o tome koliko starlete ili rijaliti programi ugrožavaju našu kulturu i omladinu, umesto da se podeli pozitivna i lepa vest iz oblasti alternativne kulture”.

Žao mi je što moram da obavestim ljude, ali nikome neće da poraste pače ako iznova i iznova pišu o Staniji negativne kritike, to se jednostavno neće dogoditi. Sa druge strane svako od nas će da učini jedno dobro i nesebično delo kada podeli link sa pesmom lokalnog benda koji mu se dopao, poziv na izložbu, književno veče ili svirku, a nakon toga i poseti te iste događaje - kaže Marjanović.

foto: Aleksandar StojkovićStanje u kulturi, pa i rokenrolu, koji po njegovom mišljenju na globalnom nivou takođe postaje kič jer promoviše bedu i siromaštvo u korist zarađivanja para, Marko ne vidi kao bezizlazno. On zaključuje da njegovu muziku slušaju inteligentni mladi i mladi u duši, kreativni, zanimljivi i ljudi slobodnog duha i da sa takvim ljudima i valja provoditi vreme.

Ono što može da bude izbor mladima jesu individue koje rade naporno, koje sanjaju, ljudi koji iskreno vole ono što rade i uporni su da ostvare svoj cilj.  Individualizam je ono što karakteriše moderno društvo i jedino kako valja deliti ljude danas je na one na koje treba da trošimo energiju i na one na koje ne treba, a ta odluka je na nama samima - pojašnjava mladi Nišlija.

Zadovoljstvo učinjenim kratkotrajno

Mark Rainey se u sferi muzike pokazao i kao producent, a kako kaže, pokušava da bude bolji kada je estetika zvuka u pitanju.

Smatram da je to jako važno, ne samo zbog mene već i da bi ljudi mogli da uživaju onako kako sam ja uživao i doživeo pesmu u svojoj mašti. Boja zvuka nosi određenu emociju i produbljuje značenje i doživljaj. Kada završim jedno delo budem srećan, ali zadovoljstvo nije ono o čemu mnogo razmišljam - objašnjava Marjanović

Slabiju posećenost na svirkama ponekad doživi i kao kritiku, ali to mu često, kako kaže, daje podstrek da bude još bolji kompozitor i producent.

Potrebno je da se pojave bendovi i producenti sa modernim zvukom, a tada bi tinejdžeri, koji uglavnom prate muziku koja dolazi sa Zapada, sigurno krenuli češće da posećuju svirke i bila bi i jača scena samim tim - smatra ovaj muzičar.

Rokenrol ne ispravlja greške roditelja i obrazovnog sistema

Marko je i građanski aktivan jer, kako objašnjava,  kroz rokenrol više ne može da se previše utiče na društvo.

Pesmom “Social Breakdown” koju sam svirao sa “The Combs” pokušavao sam da se borim protiv diskriminacije. Danas mi je muzika postala bekstvo, a ulica je mesto gde izražavam bunt koji je u današnje vreme i te kako neophodan. Kroz muziku zastupam ideju slobodne ljubavi, a na taj način anarhizam i dalje živi u mojoj umetnosti - napominje Marko.

foto: Marko PekićIako kaže da nikada nije povezivao melanholiju i setu u pesmama sa južnjačkim poreklom, smatra da lepota uvek mora da nosi dozu melanholije da bi ga inspirisala.

Moguće da postoji povezanost Niša i melanholičnog jer na ulicama srećem mnogo nesrećnih i
nezadovoljnih ljudi. To je realnost koju ne možemo da izbegnemo. Ipak, srećem i mnogo lepih ljudi što čini pogodno tle za nastanak inspiracije za moju umetnost- dodaje Marko.

Odlazak iz Niša moguć, ali ne na duže

Markova saradnja sa Nišlijama nije česta, ali izdvaja da su mu pojedini ljudi dosta pomogli oko aranžmana i remiksa pesama. Viktor Aksentijević, Marko Radojković su neki od ljudi kojima zahvaljuje, dok je Dušan Vlajić Iridescent jedan od ljudi koji je pomogao stvaranje pesme “Ties”.

Kada bi mu se pružila prilika da ode iz Niša i živi od sviranja, Marko ipak ne bi otišao zauvek.

Oduvek sam imao želju da izgovorim onu Daglasovu "do viđenja i hvala na svim ribama“, tako da verovatno će to biti reči kojima ću da odem uskoro. Previše sam vezan za meni drage ljude ovde, neće to biti odlazak na duže vreme. Uvek ću da se vraćam Nišu- poručuje on.