Marko Nikolić: „Nisam podvukao crtu“

Nakon dodele nagrade za životno delo „Pavle Vuisić“ na Filmskim susretima u Nišu, Marko Nikolić kaže da posle uloga Karađorđa i Gige Moravca čeka treću po kojoj će ga pamtiti.

Ovogodišnji dobitnik tradicionalne nagrade na Filmskim susretima u Nišu je Marko Nikolić koji je tu nagradu vrlo emotivno primio treće festivalske večeri na Letnjoj pozornici.

– Dosta sam osetljiv i mnogo su mi živci popustili. Možda i na manjim događajima sam stalno na ivici emotivnih potresa. Mnogo sam vežbao i trudio se da sačuvam hladnokrvnost i da sačuvam sve to što osećam prema toj nagradi i prema toj publici, prema gradu Nišu. Međutim, nisam mogao da se uzdržim. Tresao mi se glas, ali ruke nisu jer sam držao „Paju“ – rekao je Marko Nikolić na konferenciji pošto 17 godina ne daje intervjue.

Znamo ga kao Gigu Moravca, Karađorđa, Batu Šejna, Zmaja, Anastasa Božića, Klakera, Marka, ali nismo znali da će mu ova ukazana čast u niškoj Tvrđavi izazvati dosta emocija.

– Moja žena je rekla posle dodele „znala sam da ćeš da se raspekmeziš“. Rekao sam joj: „dobro, probaj ti da dobiješ takvu nagradu pa ću da vidim kako ćeš da ti reaguješ“. Prođe ceo život kroz glavu, sve što si radio, setiš se kada si dolazio kao klinac i trčao za Borisom Dvornikom, Batom Živojinovićem i ostalom elitom koja je posećivala Niš – uz osmeh je pričao Marko Nikolić sećajući se legendi srpskog glumišta.

Nikolić je u svetu filma i pozorišta poznat po poštovanju rokova, ne kasni na predstave, snimanja, probe…

– Ja sam tako vaspitan, moja majka je bila glumica i učiteljica, a te dve profesije zahtevaju veliku odgovornost i preciznost. Jednostavno, rođen si takav ili nisi takav. Zna se tačno ko kasni na probe, na snimanja… Ima glumaca koji kasne, pa kažu on je takav. Ovaj glumac ne kasni – kaže ovaj veliki glumac.

Retko se dešavalo da su predstave otkazivane zbog njega, ali samo zato što fizički nije bio u stanju da stigne.

– Nikada nisam napravio neki teži prekršaj. Sećam se, 1976. godine sam snimao „Pucanj“ u jednom selu pored Bjelovara, 22km od Bjelovara. Od Bjelovara do Zagreba ima 80 kilometara i 400 do Beograda. Imao sam 23 predstave u Beogradu tog decembra. Svakog dana sam putovao za Zagreb vozom noću posle predstave, stizao sam ujutru, snimao i u 18:40h imao avion nazad. Imao sam sreću da je samo jednom bila magla na aerodromu… – sećao se Nikolić.

Nije ni tada zakasnio na predstavu jer ga je spasio velika legenda srpskog glumišta i kolega u mnogim filmovima i TV serijama Velimir Bata Živojinović koji je poslednji dobitnik nagrade za životno delo dok se zvala „Slavica“ 1993. godine.

– Sam Bog je poslao Batu Živojinovića kom sam rekao da žurim na predstavu, a velika je magla. On je rekao da će sada nešto da uradi. Da skloni maglu? Našao je neki vojni avion kojim su išli neki generali. Jedinu komplikaciju smo imali jer smo morali da idemo preko Dubrovnika da pokupimo još jednog generala. Stigao sam u sekundu jednu i da se presvučem i uletim na scenu. Imao sam prvu scenu i uleteo sam zadihan, a scena bila mirna… – ispričao je Marko Nikolić kako ga ništa nije moglo sprečiti da ispuni svoje obaveze.

U Narodnom pozorištu u Beogradu je već 42 godine i ima status prvaka. Uvek je imao podršku matičnog pozorišta u TV i filmskoj karijeri.

– Nisam se sinoć zahvalio pozorištu u kom sam proveo preko 40 godina. Zaista su imali razumevanja kada su u pitanju filmovi, puštali su me. Kada to nije moguće, ja sam tražio neplaćeno odsustvo – kazao je Nikolić.

Iza sebe ima veličanstvenu karijeru, dosta filmova, predstava i serija. Ne prestaje sa radom jer ga ovaj posao ispunjava, ali i još nije pokazao sve što ume. Ne podvlači crtu u karijeri jer ima još nešto da kaže mlađim glumcima.

– Nisam razmišljao o tome, nisam podvlačio crte. Na pitanja koje su vam najdraže uloge na pozorištu i u filmu, ne mogu da izdvajam, da imam rang-listu. Nadam se, naravno, da ću još nešto igrati. Još nisam pronašao onu čarobnu cifru 3. Kod glumaca postoji verovanje da te pamte po 3 uloge ili režije. Napraviš mnogo dobrih uloga, a oni se samo sete Karađorđa, Gige Moravca i još nemam nešto treće. Ne mora da bude ogromno, te veličine kao „Bolji život“. Ali, mora još nešto da se desi – kaže Marko Nikolić.

Pored mnogo posla, ima vremena i da se posveti svom hobiju. Ribolov mu je uvek bio hobi kom se rado vraća i koji mu donosi potrebni mir posle mnogih gužvi, probi, snimanja…

– Odrastao sam na raznim rekama, na Ibru, Moravi, leta sam provodio na Dunavu u Smederevu kod strica. Na Dunavu sam i proplivao. Imam i neki brodić, počele su gužve da mi smetaju pa sednem sa bratom i odem na 10 dana, pecam, ne čitam novine, ne gledam televiziju. Samo slušam radio u podne kada je izveštaj o vodostanju. To je veliki hobi, ali mi je sve teže i teže – otkriva Marko Nikolić.

Verujemo da će imati još dosta razloga da nam se vraća na Tvrđavu i da će imati zašto da se pokloni pred najboljom filmskom publikom jer ta publika ima dosta aplauza i poštovanja da ukaže ovom velikanu srpskog pozorišta, filma i televizije.