Mlada pesnikinja Radmila Petrović poezijom iskazuje revolt protiv kulture ćutanja

Teskoba na selu i u gradu, kultura ćutanja koju briše jakim i iskrenim stihovima, patrijarhat koji ruši perorezom u džepu i žicama u brushalteru, porodični odnosi - teme su o kojima piše 25-godišnja pesnikinja Radmila Petrović. To je publika u Niškom kulturnom centru, na promociji njene treće zbirke poezije, nagradila aplauzima i divljenjem. Svoje pesme naziva društvenim mrežama, pa u zbirkama mogu ljudi da je "zaprate" ili je "dodaju za prijatelja".

Moja mama zna šta se dešava u gradovima je treća zbrika poezije koju je nedavno objavila Petrovićeva, a na promociji u NKC-u su stihovi nekoliko pesama dirnuli svakog u ispunjenoj maloj sali. Aplauzi u Niškom kulturnom centru nakon svake pročitane pesme; foto: T. T.

Savremena ili moderna poezija je "revolt" mlade pesnikinje protiv kulture ćutanja sa kojom se najviše susrela dok je živela na selu, u Stupčevićima kod Arilja.

Ja sam utišavana i uvek su me utišavali i ja nisam uvek mislila da će doći to vreme da se sve kaže, moja poezija je moj revolt protiv te kulture ćutanja, ja više neću da ćutim, zaista - naglašava.

Pesme je počela da piše sa 16 godina, kada su joj sestre otišle na studije, a ona ostala usamljena u, kako kaže, velikoj kući.

Treća zbirka poezije mlade pesnikinje; foto: T. T. Tada je mislila da književnost ima svoja pravila, da treba da zamisliš neku osobu i da pišeš o njoj, ali je kasnije u njima počela da upliće i lične priče, što svedoči i naslov njene poslednje zbirke.

Zato što moja mama kad sam krenula da studiram, kad je bilo ko od nas išao u Beograd, ona je uvek upozoravala čuvaj se ovoga, onoga, znaš kakav je grad, kao da je ona živela, ona nikad nije prenoćila u gradu, non-stop je pričala kao da sve zna i onda sam ja ironično stavila naslov Moja mama zna šta se dešava u gradovima, zapravo niti zna, mnogo toga ne zna - kaže Petrovićeva.

U poeziji koristi "jezik bilja", ne razmišlja o tebi, već samo proverava da li poezija može još da je uzbudi i "ona je šmeker-devojka sa perorezom u džepu i žicama u brushalteru".

Svrha peroreza u džepu jeste da, pošto moj lirski subjekat je jako ranjiv, ja pričam o devojci koja je jako ranjiva, kreće pesma s tim da imam perorez u džepu, to je njena jedina odbrana, ona ima potrebu da kaže da ima neko hladno oružje, što znači da ona ima potrebu da se brani, a to znači da se plaši i da je ranjiva. Žica u brushalteru kao neko hladno oružje koje imaju sve žene - objašnjava ona.

Inspiracija na relaciji selo-grad

Ono što je inspiriše da piše jeste tenzija - jer je stalno između sela i grada. Teskoba je kaže i na jednom i drugom mestu.

Što ja ne mogu da živim trenutno na selu, jer tamo nemam gde da se zaposlim, nemam s kim da se družim, ništa se ne dešava, prosto šta bih ja radila u relativno pustom selu. S druge strane ovde sam u Beogradu, hrana je nikakva, vazduh je nikakav, gde god da ste morate nešto da žrtvujete, mislim da je ta tenzija i to razmišljanje gde da žvim, šta da radim, čime da se bavim, mislim da odatle nastaje i umetnost - navodi.

Iako je završila Ekonomski fakultet, njena želja je da bude pesnikinja, jer, kako kaže, na taj način radi za svoje snove i oseća potpunu slobodu. S druge strane, to nije želja i njenih roditelja, pa kaže da bi oni više voleli da konstruiše novi tip traktora. "Moja mama zna šta se dešava u gradovima"; foto: T. T.

Neki od poznatih niških pisaca su, nakon čitanja njenih pesama, na događaj u Niškom kulturnom centru došli da bi se uverili da Radmila zaista postoji. I postoji, pa kritičarka Jelena Mladenović kaže da čitanje njene poezije izaziva emocionalna stanja i ostavlja da se žene zapitaju kako žive.

Inače, svoju prvu zbirku pesama Miris zemlje autorka je objavila 2014. godine kao laureat 42. Limskih večeri poezije, a drugu Celulozni rokenrol 2015. godine kao pobednik Poetskog konkursa “Desanka Maksimović”.