Paganska verovanja kao deo pravoslavlja predstavljena u knjizi babušničkog istoričara
Koji su paganski običaji ostali u narodu i nakon pokrštavanja stanovnika Lužničkog kraja, koji kultovi se i dalje poštuju, da li su ljudi više sujeverni nego verni, neke su od tema knjige istoričara Ace Zlatkovića “Senka stare vere”.
Proučavanje narodne vere stanovništva Lužnice, sa osvrtom na paganske i hrišćanske elemente koji su ostali u tradiciji do danas, kao i njihovo objašnjenje i značenje, centralna su tema knjige prvenca babušničkog istoričara.
Svojom knjigom, kaže Zlatković, hteo je da sačuva od zaborava stare običaje koji su ostali u selima, a sa kojima mlađe generacije nisu upoznate.
Običaji kod nas moraju da se zapišu, da se sačuvaju i objasne. Ta stara vera ostala je i do danas većinom u selima, pomešana sa hrišćanstvom i vešto je prekrivena - objašnjava autor.
Poenta je da je postojala prethrišćanska vera sa svojim sistemom, kaže Zlatković, koja je kasnije pomešana sa hrišćanstvom, a njeni delovi su ostali u narodu.
Knjiga se bavi ruralnim verovanjima naroda Lužnice koja su sačuvana i koja se na selima smatraju da su deo pravoslavlja, iako to nisu. Narod je pristao na pokrštavanje da bi opstao, ali je sačuvao i prethodna verovanja - ističe Zlatković.
U knjizi su predstavljeni kultovi svetog drveta, zmije, vuka, mitska bića Božljak, Karakondžula, Džerman, praznici i ritualne radnje koje se i dan-danas poštuju u selima, a pošto ova tema do sada nije obrađivana sveobuhvatno, autor deo građe knjige crpi od samih kazivača - starih ljudi koji žive u selima lužničkog kraja.
Autor (drugi s leva)kaže da je paganizam senka hrišćanstva; foto: Lj. F.
Pojedinačna verovanja su do sada bila zabeležena, ali ne postoji dublji smisao, nije odgonetnuta suština, nego su ih istraživači svodili na sujeverje ili “bapske priče”. Sa umiranjem srpskog sela, umiru i običaji i verovanja, a time se gubi i deo kulturnog i nacionalnog identiteta - kaže Zlatković
Radni naziv knjige bio je Nezaboravljeno paganstvo, ali ga je autor u toku rada promenio.
Ako je telo hrišćanstvo, onda je paganizam njegova senka - objašnjava autor.
Izdavač knjige je Narodna biblioteka u Babušnici, a iako je tema zalazi i na teren antropologije, sa mnogo relevantnih izvora, zbog zanimljivosti teme namenjena je najširoj čitalačkoj publici.
Komentari
Poslednji komentari
Jelen
12:03 // 27. 5. 2020.
Srbi su jedva prihvatili hrišćanstvo. Naša Crkva je zato tolerisala mnogo starih "paganskih" običaja Srba ("oratnjice" na poklade, dodole, itd...). Dalje, za najstarije srpske staroverske praznike kao na pr. Vidovdan, na jedvite jade nalazila mučenike sličnog imena (rimljanina sv. Vita) pa kobajagi Srbi ne slave Boga rata Svetovida, nego sv. Vita - sina rimskog senatora!? Eeee,....
Djoka Lojda
10:20 // 15. 3. 2019.
Knjigu sam citao, pa da kazem par reci a da nisu cista zavist. To je pre svega zbirka 'intervjua' najstarijih mestana Babusnice i okolnih sela koji su preneli svoja skustva i njihovih dedova na odredjene teme poput vere, starih obicaja i slicno. Autor to nije izmislio price vec samo upakovao u knjigu i sacuvao od zaborava. Sramota je sto sugradjani ne promovisu svaku, pa i ovu knjigu, vec pljuju!
Zeljosav
17:40 // 7. 3. 2019.
Doticni autor bi pre svega trebao da se upozna sa kabalom i egipatskom knjigom mrtvih pa onda da piskara o ovoj tematici.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.