Niš Evropska prestonica kulture 2020?
Nišvil džez festival pokrenuo inicijativu za kandidaturu Niša za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
U saopštenju dostavljenom medijima navodi se da organizacioni tim Nišville jazz festivala smatra da je to velika šansa i Niša i šest okolnih gradova, a da ova ideja "počiva na realnim osnovama, pogotovu zbog činjenice da EU tu titulu nikada ne dodeljuje glavnim gradovima".
- Nišville jazz festival će, osim početne inicijative, uložiti i sve svoje organizacione kapacitete i veliko iskustvo da pomogne i učestvuje u neposrednoj izradi, a kasnije i organizaciji kompletnog programa tokom perioda od 1. januara do 31. decembra 2020. godine - kažu u Nišvilu.
Ideja direktora Nišvilla Ivana Blagojevića je da u Nišu tokom cele godine bude održan po jedan "program" dnevno (366), a da u okolnih 6 gradova bude organizovano po 52 programa, odnosno po jedan nedeljno, što u ukupnom zbiru daje cifru od 678 programa u celom regionu.
Po Blagojevićevom proračunu okvirni budžet za sve to bio bi 25 miliona evra, što bi bila najjača investicija u kulturi. Time bi, pojašnjeno je u saopštenju, i sam Nišville dobio značajne sadržaje - pored evropskog izdanja Nišville-a 2020 i atraktivni jazz muzej.
- Naravno, zvaničnu inicijativu za Niš, Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, treba da uputi Grad Niš uz podršku lokalnih samouprava pomenutih gradova regije, pa Nišville jazz festival upućuje zvaničan poziv nadležnim institucijama da što pre formiraju Savet koji bi koordinarao ovu aktivnost - kažu u Nišvilu.
Iz Nišvila su pozvali sve javne ustanove kulture, privatne produkcije, agencije i nevladin sektor, čija su delatnost programi u kulturi, da podrže ovu aktivnost i da ponude svoje ideje i programe na mail [email protected].
Prema planu "Evropske prestonice kulture" određene su do 2017. godine, a do 2025. poznate su samo zemlje iz kojih će biti gradovi kandidati.
Srbija je uz Irsku i Rumuniju planirana za 2020. godinu.
Maribor kulturna prestonica Evrope
Od proteklog vikenda uz portugalski Gimaraeš Evropska prestonica kulture je i slovenački Maribor, dok je i glavni grad Srbije najavio svoju kandidaturu za 2020. godinu.
Akcija „Evropska prestonica kulture“ zasnovana je na delovanju nekadašnje grčke ministarke kulture Meline Merkuri. Započeta 13. juna 1985. godine. Zahvaljujući tome prva prestonica kulture bila je Atina. U prve dve decenije postojanja ovog kulturnog priznanja položaj grada - prestonice evropske kulture dobijali su poznati evropski gradovi sa bogatim kulturnim nasleđem i živim kulturnim životom.
Poslednjih godina došlo je do promena, pa se status grada - prestonice evropske kulture sve više koristi kao način oživljavanja kulturnog i svekolikog života u gradu. Upravo poslednjih godina izbor grada za počasno zvanje sve više se povezuje sa povoljnim privrednim i društvenim ishodima koji nastaju kao sa oživljavanjem kulturnog života i svi delatnosti koje su sa tim povezane.
Inače, teza da se "Evropska prestonica kulture" ne daje glavnim gradovima nije tačna.
Naime, od 1985. godine ovu prestižnu titulu nosilo je čak 11 prestonica. Poslednji slučaj je prelepi estonski grad Talin, koji je prestonica kulture bio pre samo nekoliko meseci.
Komentari
Poslednji komentari
Vesti iz buducnosti
20:41 // 23. 12. 2022.
Nije.
theLab
14:43 // 20. 1. 2012.
namirisao blagojević gde još može da grabne neku lovicu....
Marija Cupic
11:35 // 18. 1. 2012.
Mora da se salite? Koja vazna manifestacija u Nisu moze da prodje bez uplitanja politike i politicara? Pogledajte sta se desava sa Horskim svecanostima, izbacili su iz Saveta sve ljude koji su se poslednjih 10-15 godina borili za iste, i postavili svoje ljude koji nemaju veze sa horskim pevanjem. Slican je slucaj i sa Filmskim susretima. Svuda gde neko namirise pare iz drzavne kase, utrpaju pogodan kadar. Ne verujem ni da bi ovde bio drugaciji slucaj.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.