U "Noći muzeja" niška premijera dokumentarca o srpskoj kruni
Priča o kraljevskoj kruni Petra I Karađorđevića, koja je izlivena od Voždovog topa iz Prvog srpskog ustanka, pretočena je u dokumentarac koji je radio tim Nišlija, na čelu sa rediteljem Velimirom Stojanovićem. Film će premijerno biti prikazan u "Noći muzeja", 20. maja od 20 sati, u maloj sali Niškog kulturnog centra.
Dokumentarac govori o nastanku i dramatičnoj sudbini poslednje srpske krune, jedine koja je sačuvana i nije napuštala tlo Srbije. Jedan od povoda za snimanje ove priče, kaže reditelj, je to što se ove godine obeležava 200 godina od smrti Vožda Karađorđa.
Stojanović pojašnjava da je dokumentarni film i priča o "kruni srpskog naroda" koja na simboličan način predstavlja “mukotrpnu borbu za očuvanje državnosti i slobode”.
Pre svega se odnosi na srpskog seljaka i ona je zato i urađena tako skromno, od ručice topa, od te bronze od koje je top napravljen 1812. godine u beogradskoj topolivnici - navodi Stojanović.
Sličnih filmova nema u jugoslovenskoj kinematografiji, dodaje reditelj, a tokom trogodišnjeg napornog rada na filmu, kroz obilje arhivskog materijala do koga su teško dolazili, uspeli su da otkriju i manje poznate činjenice o njenom nastanku.
Inspiracija za film tekst u “Politikinom zabavniku”
Tekst Branka Bogdanovića, koji je govorio o topu od čije ručice je kasnije napravljena kraljevska kruna kojom je krunisan kralj Petar I Karađorđević, objavljen u “Politikinom zabavniku”, bio je okidač i inspiracija reditelju da se bavi ovom temom i pretoči je u dokumentarac. Kruna izlivena od ručice topa; foto: detalj iz najave
Scenarista Dragan Marković i ja smo bili isprovocirani i mislili smo da bi bilo dobro da uradimo jedan film o istorijatu samih kraljevskih insignija. Smatrali smo da širu javnost treba da upoznamo sa tim delom srpskog kulturnog nasleđa, jer se jako malo znalo o nastanku i sudbini te krune koja je vrlo zanimljiva u tim nekim vrlo burnim događajima u prvoj polovini 20. veka i posleratnom periodu - dodaje Stojanović.
Teško je bilo doći do fotografija i video materijala koje bi iskoristili za dokumentarac, kaže reditelj, jer je film kao mediji u to vreme bio tek u povoju, pa je malo svedočanstava iz tog perioda.
Najzanimljivije u toku rada, priča Stojanović, bilo im je to što su nailazili na različite izvore i oprečne informacije o tome gde je u Prvom svetskom ratu kruna bila sakrivena.
Bilo je verzija da se ona nalazila u Pećkoj patrijaršiji, u Visokim Dečanima, a istina je da se ona nalazila u podu učionice prizrenske Bogoslovije “Ćirila i Metodija” koju je grupa vojnika sa jednim pukovnikom sakrila pre polaska srpske vlade na albansku golgotu 28. novembra 1915. godine - dodaje reditelj.
Zanimljivo je, kaže, i da lične stvari kralja Petra, koje su bile u Prizrenu, posle rata nikada nisu pronađene.
Film „Kraljevski top - Istorija srpske krune“ je pogledao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i, kako kaže Stojanović, dopalo mu se ono što je video. Zato će beogradska premijera dokumentarca koji su Nišlije radile biti u dvorskom kompleksu, u kraljevskom bioskopu u kome je i Tito gledao filmove. Ona bi trebala da bude organizovana u julu.
Podsetimo, dokumentarac je svetsku i festivalsku premijeru imao nedavno na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani, kada je nagrađen “Zlatnom buklijom”. Predsednik žirija Nikola Lorencin, filmski i TV reditelj je tada rekao da je film nagrađen "za iscrpni prikaz dramatičnih događaja u savremenoj istoriji srpskog naroda".
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.