Nišlija snimio film o Rejniju - od borbe sa nesigurnošću do simbola nade

Dokumentarac o Marku Rejniju (Rainey), niškom muzičaru koji je rođen sa jednim prstom na levoj šaci, prikazuje kako kroz borbu sa svojom najvećom nesigurnošću ovaj mladić prerasta u lokalnu zvezdu i postaje simbol nade i upornosti. Ovako o svom delu govori Miloš Tasić režiser i animator iz Niša koji glavnog junaka svog filma poznaje još iz detinjstva. Film je već nagrađivan, a tek ga očekuje festivalski život.

Rainey je, objašnjava autor filma, dramatizacija događaja iz života mladog muzičara Marka Marjanovića koji nema sve prste na jednoj šaci. Foto: Poster/Miloš Tasić

Uprkos tome, podseća, ovaj muzičar svira nekoliko instrumenata i sam producira svoje pesme, pa već ima dva albuma, jedan EP i nekoliko singlova.

Mnogi Rejnija već poznaju, a oni koji bi želeli da još zavire dublje u njegov privatni i profesionalni život, mogu da pogledaju Tasićev film, u kome je narator upravo glavni junak priče.

Upravo zbog specifičnih životnih okolnosti, ovaj muzičar bio je inspiracija drugom mladom niškom umetniku.

Marka lično poznajem još od njegovih tinejdžerskih godina i imao sam priliku da ispratim njegovu transformaciju od stidljivog dečaka koji se zbog svog problema borio sa time da uopšte drži gitaru, pa sve do lokalne zvezde, tako da sam smatrao njegovu životnu priču savršenom temom za svoj film iz razloga što je njegov primer delovao na mene inspirativno - govori autor filma.

Namera mu je bila, dodaje Tasić, da prikaže unutrašnji svet glavnog junaka. Objašnjava da je kombinovao snimljeni materijal sa različitim vrstama animacije, kako bi predstavio različite periode njegovog života i vizuelno prenaglasio njegov lični emotivni doživljaj.

Inspiraciju za narativ sam našao u jednom od Markovih najranijih intervjua sa lokalne televizije gde je izjavio "Oduvek sam želeo da me neko vidi negde na TV-u ili na Youtube-u ili bilo kako i da počne da se bavi muzikom zbog mene, kao, na foru kao - Ako je on mogao on, zašto da ne mogu i ja". Smatrao sam da je meni kao režiseru glavi cilj da mu u tome pomognem i smatrao sam da je ovakav pristup najpogodniji za to - dodao je Tasić.

"Ništa nije nemoguće"

Ako smo spremni da svakog dana radimo na nečemu što jako želimo, ništa nije nemoguće - stav je koji vodi glavnog junaka krož život, kao i autora ovog filma.

Primer Marka Marjanovića mi je dao najbolji način da obradim tu temu i zahvalan sam mu što je imao poverenja u mene da ispričam njegovu priču kroz neko svoje viđenje i što je uopšte želeo da učestvuje u celom procesu - dodaje Tasić.

Film je, dodaje, premijerno prikazan na ovogodišnjem Martovskom festivalu u okviru selekcije kratkometražnih dokumentarnih filmova. Nakon toga prikazan je i na 4. Dok n Ritam festival gde je dobio sprecijalno priznanje žirija u sastavu - Tea Lukač, Milen Alimpijević i Momčilo Bajagić Bajaga.

Kako najavljuje njegov autor, sledeće festivalsko pojavljivanje doživeće na međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma na Jahorini Jahorina Film Festival koji će biti održan od 25. do 28. septembra. Zasad razmatra na koji način će film biti predstavljen publici u Nišu, a jedna od mogućnosti je da se organizuju projekcije uz Rejnijev nastup. O tome će, dodaje, publika biti obaveštena preko Fejsbuk stranice filma.

Dokumentarac je inače nastao kao Tasićev završni rad na rad na master studijama filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a mentor je bila Ana Daleore. Film je, dodaje autor, koproducirala firma Mosquito Video & Animation.

Ko je autor filma

Tasić se sada pretežno bavi animacijom, a u slobodno vreme 360 VR animacijom; Foto: N. K. Miloš Tasić se od 2012. godine amaterski bavi filmom, pa je već sledeće godine izbacio dva naslova - Krug i Parodija: Pljačka 3. maja.

Od 2015. se u Beogradu profesionalno bavi vizuelnim efektima i animacijom i od tada je radio na domaćim i stranim filmovima i serijama - Kralj Petar (2018), Žigosani u reketu (2018), Jutro će promeniti sve (2018), Šifra Despot (2018), Psi laju, vetar nosi (2017 – 2018) Kiss Kiss (2017) Život po Moskriju (2017), Braća po babine linije (2016).

Radio je, navodi, i na muzičkim spotovima Eddie Grant - Now we're all together (2016) Električni Orgazam - Bio sam loš (2015) Lanark (Australija) – Able Oust (2015). kao i reklamne kampanje za VIP, SBB, Telemach, Total TV, NIS, Agenciju za bezbednost u saobraćaju.

2013. diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Nišu na odseku za grafički dizajn, a 2017. masterirao na FDU. Od 2019. se u Nišu bavi pretežno animacijom.