Od grnčarstva i folklora do očuvanja starih zanata u Nišu i bugarskoj Montani

U narodnim nošnjama, sa pesmom i igrom koje odišu duhom nekih davnih vremena, niški folkloraši predstavili su se bugarskoj publici gde je kroz koreografiju sa grnčarijom ostavio svoj doprinos u očuvanju starih zanata i negovanju srpske tradicije. Prekogranična manifestacija koju su osmislili Deli prostor i Omladinski pokret za budućnost iz bugarskog grada Montana, “Grnčarija za sve” biće održana i u Nišu gde će sugrađanima biti prikazani različiti glineni proizvodi domaćih i stranih izlagača.

Kako su eton posuđe i drugi predmeti od gline ponovo u trendu, ali i zbog očuvanja starih srpskih zanata i narodne tradicije, niški Deli prostor pokrenuo je besplatnu obuku iz grnčarstva i umetničke keramike. Vajari iz Niša su predstavili svoje proizvode; foto: T. T.

Obuke i radionice uveliko traju, a neki od proizvoda naših zanatlija prikazani su proteklog vikenda meštanima sela Barzija nadomak Montane na zajedničkoj manifestaciji “Grnčarstvo za sve”, gde je jedan od izlagača bio niški vajar Jugoslav Anđelković. Zainteresovani su bili u prilici da se oprobaju u vajanju; foto: M. B.

Predmeti su naišli na oduševljenje bugarskih prijatelja, a ovaj projekat je došao u pravo vreme kako ne bi sve otišlo u zaborav. Izložili smo glazirane šolje i grnčarske posude za hranu, kao i statue “Crnogorke u narodnoj nošnji” koje smo radili u takozvanoj hladnoj tehnici iz domena umetničke keramike i one su obložene bronzom i pozlatom - kaže vajar.

Zainteresovani meštani, kao i sami gosti manifestacije mogli su takođe da se oprobaju i u veštini pravljenja grnčarije na točku za oblikovanje gline, a konačne proizvode mogli su da ponesu sa sobom kao uspomenu. Srpska kola u Bugarskoj; foto: T. T.

Osim upotrebe u različite srhe i dekorativne namene, grčarski proizvodi doprineli su i scenskom izvođenju koreografije kojom su se bugarskoj publici predstavili niški folkloraši.

Plaketa zahvalnosi za niški sastav; foto: T. T.Kroz prepoznatljiva kola Kokonješte, Bela rada i Čačak, koja dolaze iz srpskih krajeva, sastav iz Niša uspeo je da među 6 folklorskih grupa iz Bugarske pokupi najviše simpatija publike, kao i da dobiju priznanje domaćina.

Najznačajnije, ono što su ljudi zapravo primetili, jeste bilo upoznavanje sa tradicijom našeg naroda, neki običaji i pesme koje su ostale sačuvane do danas. Izvodili smo igre iz okoline Niša, to su tri kola koja se najčešće povezuju sa ovim krajem i želeli smo da prikažemo kulturu, ali i grnčariju kroz tu koreografiju - kaže Jelena Stanojević, koreografkinja.

Sajam starih zanata; foto: T. T.Sličan sadržaj biće organizovan 18. i 19. juna, kada će Niš biti domaćin Sajma grnčarstva na kom će gostovati domaći i strani izlagači, a sve u cilju jačanja turističkog kapaciteta u Montani i Nišu, kao i promocije kulture u prekograničnom regionu.