Po tekstu niškog glumca radi se film u Bugarskoj
Komad o srpskim i bugarskim vojnicima koji su na Uskrs 1918. godine izašli iz rovova na Solunskom frontu, spustili oružje i čestitali jedni drugima praznik, a čiji je autor niški glumac Aleksandar Mihailović, biće pretočen u dokumentarno-igrani film. Film će biti sniman u Bugarskoj, a producent Emil Mihov najavio je da će prvi kadrovi biti snimljeni u martu sledeće godine.
Mihailović kaže da je tekst “Vaskrs na Moglenu” napisao pre 4 godine, a nakon što se nije ostvarila prvobitna ideja da se po njemu radi predstava, kao ni ideja jednog bugarskog producenta da se napravi dugometražni film, do teksta je došao Emil Mihov koji sada radi na pripremi dokumentarno-igranog filma.
Pre mesec dana sam bio u Gabrovu, dogovorili smo se i on sada radi na pripremi filma. Ideja je da snimanje počne na proleće, kao i da u njemu učestvuje i nekoliko glumaca iz Srbije - kaže Mihailović.
Kako bi film mogao da se gleda u obe zemlje, pronašli su kompromis.
Dogovorili smo se da uzmemo jedan, da tako kažem, iskvareni srpski i jedan iskvareni bugarski jezik. Da se nađemo negde na pola. To je jedna vrsta veze i pomirenja, jer mali ljudi nisu vinovnici sukoba, oni su uglavnom samo kolateralna šteta - objašnjava niški glumac.
Mihailović kaže da ga tema Solunskog fronta interesuje od srednje škole, jer je njegov pradeda bio na tom bojištu i preživeo.
Još tada sam pročitao svu literaturu o Prvom svetskom ratu, kako stručnu, tako i romane. Na taj način sam želeo da dođem i do neke slike o svom pradedi. Ova epizoda o pomirenju srpskih i bugarskih vojnika je nešto što sam pročitao u romanu Stevana Jakovljevića Srpska trilogija. I dugo mi se ta priča u glavi jer sam shvatio da nisu oni tek tako izašli iz rovova - kaže Mihailović.
Svestan je, kaže, da i dalje postoji kod nekih Srba netrpeljivost prema Bugarima upravo zbog ratova koji su se vodili u prošlosti, ali da je krajnje vreme da se na to stavi tačka.
Vreme je da se kaže da neki mali ljudi nisu realno bili za to. Kako se navodi u Jakovljevićem romanu, ti vojnici su pili čaj, jeli keks, pokazivali slike svojih najbližih, pričali o kući, porodicama, o svemu, samo ne o ratu - ističe Mihailović.
Kako saopštavaju iz niškog Narodnog pozorišta, postoji mogućnost da se ovaj komad pretvori i u pozorišnu predstavu. Kažu da su u toku pregovori sa teatrom iz bugarskog grada Gabrova o mogućoj koprodukciji, a sredstva bi trebalo da budu obezbeđena iz predpristupnih fondova Evropske unije.
Komentari
Poslednji komentari
Tivat
21:50 // 15. 11. 2018.
Aleksandre,obidji srpsku kosturnicu u Surdulici,Bojnik,Crnu Travu...pa ces videti da potomci zaklanih,mucenih i zverski ubejenih,tesko mogau da" stave tacku".Da ti si umetnik,ali je lajt motiv price degutantan!
Vlada
10:08 // 14. 11. 2018.
Postoji li neki dokaz postojanja ovakvog dogadjaja ili je sve izmišljotina u želji da se preslika situacija sa zapadnog fronta i umanje zverstva koja su bugarski vojnici počinili tokom I svetskog rata?
zoza niš
08:17 // 14. 11. 2018.
realno običan bugarski narod nije bio za rat ali je isto realno činio zverstva po jugoistočnoj srbiji u cilju bugarizacije dela srbije
ne šurujte sa bugarima prvom prilikom će nam opet udariti u leđa ko što su 1915,1941,1948,1999.....
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.