Povodom Sretenja - Kako je Niš učestvovao u razvoju Srbije, izložba u Arhivu
Učešće Niša u razvoju državnosti Srbije u proteklih 145 godina posetioci će moći da vide na izložbi “Država to smo mi: Niš i državnost Srbije (1878–2006)” u Istorijskom arhivu, koja će trajati do 1. marta. Autor izložbe Igor Rakić kaže da će publika moći da vidi neke manje poznate detalje i datume o obeležavanju dana države u kojoj je Niš bio od oslobođenja do danas.
Izložba povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije; foto: S. V. Izložbu je povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije pripremio istoričar i arhivista Igor Rakić, kojom je hteo da prikaže kako se taj dan obeležavao u Nišu od oslobođenja 1878. godine do 2006. godine, kada je Srbija ponovo postala nezavisna država.
Mogu da se vide različiti dokumenti, isečci iz novina, članci i fotografije državnika koji su posetili Niš i bili na čelu naše države. Imamo i različite dokumente iz službenih listova gde se vide nazivi država, odnosno kako se država menjala kroz istoriju - kaže Rakić.
"Niš je interesantan za Jugoslovensku državu"; foto: S. V. Iako Niš u vreme donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine nije bio u sastavu Srbije, Igor Rakić kaže da Nišlije nisu gubile svest o nacionalnoj pripadnosti jer su znali da narod čini državu. Po oslobođenju, učestvovali su u razvoju države.
Niš je interesantan za Jugoslovensku državu jer je tu donešena “Niška deklaracija” koja je proklamovala ratne ciljeve države. Iz Niša je krenula ta ideja jugoslovenstva, a kasnije je postao i jedan od centara te države i prestonica Moravske banovine 1929. godine - ističe Rakić.
Većnica za kulturu Adriana Anastasov otvorila je izložbu i pozvala Nišlije da tokom praznika dođu u Istorijski arhiv i saznaju nešto više o slavnoj istoriji našeg grada.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.