Predlozi za spomenike kralju Milanu, Patrijarhu Pavlu i skulpturu Naise

Da bi Nišlije trebalo da se posle skoro 150 godina adekvatno zahvale kralju Milanu što je oslobodio grad i celu južnu Srbiju, kada je i dobijena nezavisnost, smatra predsenik Saveza za kulturno stvaralaštvo Hadži Ivan Redi. Ukoliko gradske vlasti usvoje predloge ovog tela, u Nišu bi svoj spomenik dobio i Patrijarh Pavle, a u Nišavi bi bila postavljena skulptura Naise. Kod sata u Parku Svetog Save mogao bi da se nađe spomenik nenasilju.

Pre nego što je usvojen projekat rekonstrukcije Trga kralja Milana, Redijev predlog bio je da se na mestu gde je sada parking kod Tvrđavskog mosta nađe upravo sponenik kralju oslobodiocu. Ipak, ovaj predlog nije uvažen, a na tom mestu je predviđena fontana. Međutim, prema Redijevim rečima, Savet za kulturno stvaralaštvo je stava da je to idelna lokacija za taj spomenik, dok je odgovor iz Zavoda za urbanizam da će se mesto za spomenik razmarati kada rekonstrukcija bude završena.

To je poruka koju mi šaljemo sa spomenikom kralju Milanu, o našoj istoriji. Prava istorija Niša, koju i danas imamo ovakvu kakva jeste, de facto je počela 1878. godine kada se na Tvrđavi podigla srpska zastava. Te godine ne samo da je Niš oslobođen, nego je Srbija dobila nezavisnost - kaže Redi.

Osim kralja Milana, stav je i da spomenik u Nišu treba da dobije još jedna ličnost značajna za Srbiju - Patrijarh Pavle. Redi kaže da bi on trebalo da bude upravo na Trgu Patrijarha Pavla - ispred Pozorišta lutaka.

Ima predivno mesto tamo kod Lutkarskog pozorišta, da bude obeležje tog trga, pogotovo što se druge strane nalazi česma Sveta trojica. Imamo čoveka koji je u svesti ljudi u Srbiji neprikosnoven, nisam čuo da neko ima nešto protiv Patrijarha Pavla - dodao je Redi.

Poruka da nasilje ne sme da se dešava među ljudima, dodaje, trebalo bi da bude poslata iz Parka Svetog Save. Zato je predlog da na tom mestu bude podignut spomenik - nenasilju.

Branko Miljković bi takođe morao da dobije mesto koje zaslužuje u Nišu, stava je Redi, pa bi njegova skulptura iz Muzeja trebalo da se preseli ispred TC Kalča, u blizini spomenika Sremcu i Kalči. Ipak, dodaje da je iz Grada dobijen negativan odgovor za tu lokaciju, a da su predlozi da bude smešten ili ispred zgrade Muzeja u Ulici Nikole Pašića ili dijagonalno od Narodne biblioteke - na Trgu Pavla Stojkovića.

Na ovaj način Branko Miljković bio bi skrajnut, kao što je sakrivena njegova bista ispred Narodnog pozorišta - na travnjaku i zatvorena borovima. Ovako bi ljudi mogli da priđu, da ga zagrle, da se srednu s njim, da osete njegovu poeziju. S druge strane na tom mestu ima toliko neprimerenih sadržaja - od kućica za prodaju hrane, nakita, do kontejnera. Malo je tužan takav odgovor - zaključuje Redi.

Skulptura "Naisa" u Nišavi kao simbol Niša

Možda u Nišavi bude vila Naisa; Foto: V. M. R. Udruženje stvaralaca Niša predoložilo je, kaže Redi, da skulptura koja se dodeljuje na Filmskim susretima - Naisa u mnogo većim dimenzijama bude postavljena u Nišavi.

Došli su na ideju da može da bude prepoznatljiv simbol za Niš. Naisa, Nišava, Niš - jedna duhovna veza, trojstvo koje postoji u toj priči. Smatram da je odlična ideja jer bi se našla u reci, jer ona je i vila iz reke, to je tako prirodno - ističe Redi.

Spomenici kao kultura sećanja, ne ideologija

Predlog je i da se mesto nadomak sela Supovac koje se zove Gola čuka, obeleži, jer je na tom mestu počeo Prvi srpsko-turski rat 1876. godine. Kultura sećanja, obrazlaže Redi, mora da postoji, uprkos tome što je, ističe, većina spomenika u Nišu ideološki obojena.

Podseća da je spomenik Nikoli Pašiću nekada bio ispred današnjeg Apelacionog suda, ali je porušen na kraju Drugog svetskog rata.

Najveći broj naših spomenika ima pre svega ideološku konotaciju. Mnogi od njih i treba da ostanu, krajnje je da sada to sklanjamo, ali treba istoriju isčitavati bez ideološkog naboja, nego po onome šta je neko učinio za ovaj grad - ističe Redi.

Inače, Svaet za kulturno stvaralaštvo je savetodavno telo koje pokreće inicijative, te njihove odluke nisu obavezujuće za gradsku vlast.