Rimske spomenike čuvaju na skeli

Zbog nedostatka odgovarajućeg prostora u niškom Narodnom muzeju, komadi statua iz rimskog perioda sa iskopavanja iz okoline Niša čuvaju se u lošim uslovima - na montažnoj skeli iza pomoćne zgrade Logora "Crveni krst".

Na istu skelu će biti premešteni i ostaci zavetnih krstova iz XIX veka, podizani u selima u čast zaštitnika i seoskih slava, koji se trenutno nalaze takođe na otvorenom, iza glavne zgrade Logora.

- I epigrafika iza glavne zgrade će biti izmeštena na skelu jer je naša želja da posetioci Kompleksa "12. februar" mogu da obiđu celu logorsku zgradu. Ali ni to nije najbolje rešenje - kaže direktor Narodnog muzeja Slaviša Popović.

Spomenici sa iskopavanja i zavetni krstovi ostaće na skeli do daljnjeg (foto: Svetlana Rajković)Iako se epigrafika inače čuva na otvorenom, kao što je slučaj sa zbirkom nadgrobnih spomenika od I do IV veka u tvrđavskom Lapidarijumu, stručnjaci kažu da je ovim spomenicima ipak potreban odgovarajući prostor.

- Jedino moguće rešenje je adekvatan depo, odnosno realizacija obećanja da Narodni muzej dobije zgradu. Poslednje obećanje gradonačelnika bilo je da se za naše potrebe iskoristi vojna zgrada u Lešjaninovoj ulici. Zgrada bi imala izložbeni deo za epigrafske spomenike i depo - kaže Popović.

Kustos Nebojša Ozimić i direktor Slaviša Popović kažu da je Muzeju neophodan prostorKako objašnjavaju stručnjaci, ni rimska epigrafika ni zavetni krstovi koji se čuvaju u kompleksu Logora još nisu procenjeni kao kulturno dobro.

- Epigrafika nije zavedena kao kulturno dobro. Teško je proceniti materijalnu vrednost kada je, na primer, u pitanju zavetni krst sela kod Sokobanje iz XIX veka. On svakako može da posluži u proučavanjima - kaže Nebojša Ozimić, istoričar i kustos Narodnog muzeja zadužen za Memorijalni kompleks “12. februar”.  

Spomenici za koje u Narodnom muzeju nema mesta, osim u kompleksu logora, čuvaju se i u niškom vodovodu, odnosno u JKP Naissus. Tamo su zauzeli čitav sprat upravne zgrade u Ulici kneginje Ljubice.

- Mi smo ugovorom od pre petnaestak godina pristali da kao javno gradsko preduzeće izađemo u susret Muzeju. Izmeštanje spomenika iz naše zgrade značilo bi i njima i nama, pa poslednjih desetak godina pokušavamo da nađemo rešenje. Muzeju je potrebna zgrada, a nama bi dobro došlo da opet koristimo svoje kancelarije - kaže Zoran Ignjatović, portparol JKP "Naissus".

Iz gradske kuće za sada nismo uspeli da dobijemo komentar o ovom problemu Muzeja.  

Na problem ukazuju i turisti

Turista iz Hrvatske Marin Pocrnja, koji je sa drugaricom iz Niša posetio Logor, kaže da ga je zbunilo što je, obilazeći pomoćnu zgradu, naišao na ostatke spomenika za koje nije znao šta predstavljaju.

- Bilo bi bolje da negde piše šta je to. Prema teksturi, stekao sam utisak da su spomenici vredni, pa sam se začudio zašto je sve tako razbacano i neugledno. Sam logor je, s druge strane, odlično uređen. Iako je mnogo manji od ostalih koje sam posetio u Evropi, ostavio je jak utisak na mene – kaže ovaj turista.