Sa najstarije likovne kolonije radove izlaže 12 umetnika
Svoje impresije o Sićevačkom predelu prenete na dela, 12 autora iz zemlje i inostranstva predstaviće Nišlijama u Paviljonu u Tvrđavi. Svečano otvaranje izložbe je u petak, 25. novembra u 19 sati.
Učesnici ovogodišnje kolonije dolaze iz Aleksinca, Vranja, Beograda, ali i Rumunije, Japana, Meksika, Francuske i Litvanije.
Likovna kolonija Sićevo 2016. foto Gslu
U nastojanju da prate trend dvehiljaditih godina, kolinija je ove godine, prema rečima organizatora, okupila umetnike koji se bave tradicionalnim tehnikama ali i one koji neguju savremene tendencije.
Jedan deo umetnika je svoj početni impuls pronašao u neiscrpnom krajoliku Sićevačke klisure poput Miroslava Lazovića, Haruhika Jošinage, Lene Hvičije, prevodeći ga u vlastiti jezik i umetnički izraz - kažu organizatori.
Sićevački pejzaž obojen jesenjim bojama dodatno je, kažu, upotpunio atmosferu bliskosti i produktivnosti koja je vladala među umetnicima.
To potvrđuju dela koja će ostati kao trajno blago u Fondu Galerije savremene likovne umetsnoti Niš - ističu u Galeriji.
Učesnici ovogodišnje kolonije su Milan Pantelić, Goran Jović, Radovan Trnavac, Miroslav Lazović i Nikola Žigon iz (Beograd), Ljilja Strize (Vranje), Jelena Stanojević (Aleksinac), Kostin Brateanu (Rumunija), Haruhiko Jošinaga (Japan), Herardo Vargas (Meksiko), Sabrina Sabeg (Francuska), Lena Kvičević (Litvanija).
Oni su početkom septembra bili učesnici likovne kolonije koja se tradicionalno održava u Sićevu.
Nadežda Petrović u Sićevu osnovala najstariju umetničku koloniju
Sićevačka likovna kolonija je kao najstarija umetnička kolonija na Balkanu prvi put održana 1905. godine, a osnovala je istaknuta srpska slikarka Nadežda Petrović koja je upravo na ovom mestu okupila svoje slovenačke i hrvatske kolege sa kojima je studirala u Minhenu.
Te godine formirana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija. U prvom sazivu pored Nadežde bili su i Rihard Jakopič, Ivan Grohar, Ferdo Vesel, Paško Vučetić i Ivan Meštrović.
Opčinjeni sićevačkim krajolikom svako od njih je svoje impresije i posvećenost prirodi preneo i transponovao u pikturalni jezik i skulpturu – podsećaju u Galeriji.
Ometeni Balkanskim ratovima kao i Prvim svetskim ratom u kome je Nadežda izgubila svoj život, nije bilo ponovnog okupljanja sve do 1964. godine kada je na inicijativu niških umetnika i kulturnih radnika kolonija ponovo formirana i od tada do danas traje u kontinuitetu.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.