„Sajmovi knjiga su se pretvorili u vašar“

Umesto da sajmovi promovišu čitanje, autore i nova izdanja, pružaju mogućnost čitaocima da se druže sa piscima, u Srbiji uglavnom liče na pijacu gde se kupuje upola cene i na gomilu, ocenjuje predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije i direktor izdavačke kuće “Clio” Zoran Hamović.

Osvrćući se na Niški sajam knjiga koji još traje, a koji je ove godine slika i prilika loše organizacije, Hamović kaže da on nije gori nego u drugim mestima u zemlji, ali da nije ni bolji.

Iz godine u godinu se svaki od sajmova pretvorio u vašar, u programskom smislu, što će reći da nema programa. Došlo je do toga da se sajmovi knjiga pretvaraju u prodajnu izložbu, u neku vrstu diskontne prodaje gde se kupuje na gomile. To je ponižavajuće i za one koji pišu, i za one koji čitaju – objašnjava Hamović.

On napominje da se uglavnom zaboravlja da sajmovi knjiga moraju da imaju program i da konceptualno podrazumevaju promociju godišnje produkcije izdavača.

Od toga se iz godine u godinu odustajalo, a posebno nakon devedesetih. Organizatorima je postalo primarno da se iznajmi sajamski prostor, da se iznajme štandovi, a mnogo se manje gleda na to kakav će biti sadržaj i program. Time su, manje više, svi sajmovi u Srbiji prestali da imaju legitimnost i pretvorili u neku vrstu uspešne ili manje uspešne zabave – kaže direktor izdavačke kuće “Clio”.

Isitče da su značaj i uloga sajmova knjiga srozani kvantifikacijom, odnosno činjenicom da se najčešće govori o brojkama – koliko je izlagača, tiražima i kilogramima prodatih knjiga.

Sajam u Nišu nevidljiv

Hamović kaže da, iako mnogi pričaju da je Niški sajam velika manifestacija, on to neće biti dok ga oni koji ga organizuju, kao i same Nišlije, ne dožive kao veliko dešavanje.

Sajam je nevidljiv ove godine. Ako pitate ljude na ulici „Gde je Sajam knjiga?“, neće znati da vam odgovore. Pitali smo ljude čak u blizini hale da nas upute gde je sajam i nisu znali. Ništa nije obeleženo. A recimo u Torinu u vreme Sajma na svakom koraku imate bilborde koji pokazuju gde je sajam, ceo grad diše time  – ističe naš sagovornik.

Kaže da u Srbiji sajmove knjiga organizuju ljudi koji se “suštinski ne bave time, već su njihovi poslovi nešto drugo, ali su oni, na ovaj ili onaj način, proizvedeni da se time bave”.

Zato se dešava da se u tome ne snalaze i toga, možda, nisu svesni, ali onaj koji im je to poverio treba da bude svestan. Gradske vlasti, posebno sektor za kulturu, treba da ima ideju šta tačno hoće od sajma – objašnjava Hamović.

Preporučuje organizatorima Niškog sajma knjiga da potraže savet od kolega iz inostranstva, da ih pozovu u goste, i uče na dobrim primerima.

Da li je neko iz Niša pogledao i istražio kakav je sajam u Lajpcigu, Sofiji, Budimpešti ili Ljubljani? Recimo, sajam knjiga u Ljubljani je manji nego u Nišu, uređen apotekarski, reprezentativan za jednu relativno malu grupu ljudi, ali je reprezentativan. Niko neće da se postidi kad dođe na taj sajam. S druge strane, u Lajpcigu je sajam okrenut autorima – kaže predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije.

Podvlači da to ne znači da Niš treba da kopira druge sajmove, već da bude inventivan, mali i poseban.

Ono što je interesantno za Novi Sad i Niš jeste da se sajmovi održavaju u dva vrlo reprezentativna prostora, tako da imaju mogućnost ne samo za izlaganje knjiga već i bogati program koji ide uz knjige. To postoji kao mogućnost, samo je pitanje koliko oni koji to organizuju imaju potrebe, snage i znanja da urade – kaže on.

Čemu služe praznici knjiga?

Glavni urednik i direktor izdavačke kuće “Clio” kaže da sajmovi knjiga služe novinarima, autorima, bibliotekarima, svim ljudima koji su zaposleni u kulturi, koji se bave humanističkim naukama i svim obrazovnim ustanovama. Međutim, ističe, to se zaboravilo.

Pitam se koliko je profesora književnosti i nastavnika srpskog jezika posetilo niški Sajam knjiga? Možete li da nabrojite koliko je profesora filozofije ili sociologije došlo? Nažalost, verujem da ih je bilo jako malo. A to je njihov sajam, a ne nakupaca i onih koji su tu slučajno zalutali – naglašava Hamović.

On ističe da je suština sajmova knjiga i predstaviti važne autore i pokazati koliko vredi ono što su uradili, a ne „da neko na tezgi kupi nešto upola cene“. Značajno je, kaže, da na njima gostuju eminentni i popularni autori jer čitaoci žele da se sa njima upoznaju i razgovaraju.

To je način na koji se čitalačka publika neguje i obrazuje, neguje se ukus i stvara jedna vrsta književnog polja komunikacije – kaže Hamović.

Objašnjava da sajmovi imaju zadatak da favorizuju kvalitet, a ne kvantitet.

Uglavnom kada se govori o sajmovima knjiga govori se o petparačkoj literaturi, zabavnoj literaturi onog najgoreg tipa koju možete da kupujete u samoposluzi, a ne govori se o knjigama koje treba da popunjavaju fondove biblioteka. Nije samo književnost ono što je u knjizi, več postoji i stručna literatura koja takođe treba da bude predstavljena – objašnjava Hamović.

Poručuje da država, gradovi, opštine, univerziteti i ustanove kulture moraju podići nivo sajmova knjiga jer “nismo na dnu, ali smo jako blizu”.