Sećanja na Hipi dolinu i "Daltone" ovekovečena u Nišu

Ulice Sokolska i Generala Tranijea i zvanično su obeležene kao mesta koja su pisala nišku urbanu istoriju. Postavljene su memorijane table sa podsećanjem da su Daltoni 1970. godine oborili rekord u neprekidnom muziciranju i da je Hipi dolina bila stecište mladih i progresivnih ljudi.

Vođeni idejom da od zaborava treba sačuvati sentimentalna mesta mladosti generacija koja su odrastale šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, grupa Nišlija je odlučila da obeleži mesta, događaje i ličnosti iz kulturne, sportske i društvene istorije Niša. Nekada obarali rekord, sada otkrili memorijalnu ploču; foto: B. J.

Daltoni popularniji od Bitlsa, svirali neprekidno 28 sati

Da bi oborili rekord u neprekidnom sviranju koji je tih godina držala grupa Čičak iz Sarajeva, grupa mladih i talentovanih muzičara okupljenih u grupi Daltoni 7. i 8. marta 1970. u sali Sokolane svirala je 28 sati i 12 minuta. Sa ove distance od preko 40 godina, kažu da je to bilo veoma hrabro, ali da ih je vodila ljubav prema muzici.

Mnogi se sećaju toga. Bio je to predivan događaj za celu generaciju. Kompletno dešavanje u gradu je bilo na igrankama koje smo mi organizovali i pala je ideja da oborimo rekord - kaže Dragan Nune Nikolić, tada gitarista Daltona.

Ovo neformalno obaranje rekorda nije bilo nimalo lako izvesti. Bilo je tu mnogo nezgodnih situacija, objašnjava Žarko Stanković koji je tada svirao solo-gitaru.

Hranili su nas na slamčicu, zamislite to. Kenediju je za bubnjevima bilo najgore, on je od umora i nespavanja upao u čučavac. Bajagić (gitara) jedini od svih nas nije seo 28 sati. Nije nam bilo lako, ali uspeli smo - kaže Stanković.

Misija Nišlija je da se ne zaborave njihova mesta mladosti; foto: B. J.Daltoni su u to vreme bili popularniji i od Bitlsa, svirali su širom tadašnje SFRJ, a jedina su grupa iz Srbije koja je prva snimila singl za zagrebački Jugoton. Njihov tadašnji menadžer Lazar Stanković (Laza Barun prim. aut.) kaže da je današnjim generacija verovatno nepojmljivo to što se po ploče odlazilo za London.

Ploča se objavi, recimo, danas u Londonu, a već posle dva dana ja je donesem u Niš. Sve najveće hitove tog vremena mi smo praktično istog trenutka imali na repertoaru - kaže Stanković.

Stanković je bio menadžer grupe više od deset godina i za to vreme, kako kaže, nisu imali velike honorare.

Sve pare koje smo zaradili ulagali smo u kupovinu instrumenata. Niko od nas se nije obogatio, 90 odsto je bila ljubav, a samo 10 odsto zarada - zaključuje Lazar Stanković.

U planu postavljanje još ploča u znak sećanja; foto: B. J.

Hipi dolina kao svet u malom

Ulica Generala Tranijea nekada ulica dece cveća; foto: B. J.Nekadašnji hipici Niša okupili su se u Ulici generala Tranijea i sa nostalgijom se prisetili svoje mladosti i jednog potpuno drugačijeg vremena. Hipi dolina je početkom sedamdesetih godina bila svet u malom i sve je kretalo iz te ulice. 

Razmenjivale su se ploče, romani, stripovi. Nikada nismo bili bliži svetu nego tada. Nije bilo razlike u oblačenju mladih na Trafalgar skveru u Londonu  ovde kod nas. Jedino smo se mi oblačili modernije jer smo svakog vikenda išli po garderobu u Italiju- seća se Branislav Miljković, jedan od di-džejeva u najpopularnijoj diskoteci tog vremena “13”.

Grupa Nišlija će kroz projekat “Muzej sentimentalnosti” nastaviti sa postavljanjem memorijalnih tabli širom grada, a sledeća lokacija je jedan od stubova hotela Ambasador. Tabla će biti sećanje na 1973. godinu kada su u Nišu boravili Elizabet Tejlor i Ričard Barton na Filmskim susretima.