Srpsko-britanski odnosi kroz priču o "kući milosrđa i dobročinstva" na izložbi u Nišu
Nakon Prvog svetskog rata, o brojnoj srpskoj deci koja su ostala bez roditelja brinule su britanske humanitarke u “kući milosrđa i dobročinstva” kako nazivaju nekadašnji Englesko-srpski dom u Nišu. Zgrada u Jagodin mali bila je utočište za siročiće, ali i temelj prijateljstva dva naroda čiju priču kroz izložbu donosi niški Istorijski arhiv.
Otvorena u Istorijskom arhivu; foto: S. V. U osiromašenoj Srbiji, niškim siročićima engleske dobrovoljke bile su jedina porodica i čuvale su ih najpre u nekadašnjem staračkom domu kod Starog groblja. Pošto su uslovi bili loši, rodila se ideja za izgradnju nove zgrade i zahvaljujući Englesko-srpskom potpornom fondu počelo je prikupljanje novca, gde su se uključili mnogi viđeniji građani Britanije, među kojima je bio i Vinston Čerčil.
Autori su Igor Rakić i Milutin Miltojević; foto: S. V. Zgrada Englesko-srpskog doma u Jagodin mali izgrađena je 1926. godine, a Dom svečano otvoren 7. novembra. Tako je sačuvana najvredinja stvar jednog naroda - deca, počinje priču arhivista Milutin Miltojević, jedan od autora izbožbe "Priča o dobroti i prijateljstvu” koja se prikazuje u Istorijskom arhivu.
Sačuvani su pupoljci koji su produžili koracima hitro ka budućnosti i obnovili jedan postradali narod. Biti mali čovek, nezaštićen, ostavljen ne željom već nesrećom nadomestio je neko ko je bio nesebičan, pun ljubavi i potrebe da učini nešto humano. Podići krov nad glavom, nahraniti, voleti je nešto na čemu roditelji odgajaju svoju decu, a za ratnu siročad to je bio Englesko-srpski dom na čelu sa Florens Mo i engleskim milosrdnim sestrama - priča Miltojević.
Niški argivatori istraživali u Britaniji; foto: S. V. Engleski dom nije bio samo utočište za siročiće, za vreme nacističke okupacije korišćen je za potrebe neprijateljskih vojnika (ima istoriju i u periodu između dva rata), o čemu smo ranije pisali.
Kako je danas pričao arhivista Igor Rakić, ima još zanimljivosti koje se prvi put mogu videti na izložbi u Istorijskom arhivu.
Pronašli smo mnogo toga bitnog za istoriju Niša i srpsko-britanskih odnosa. Uglavnom znamo istoriju između dva svetska rata, ali postoji englesko-srpski dom i kasnije. Zanimljivo je da su mlade generacije koje su bile dezorjentisane tu izvedene na pravi put. Oni su postali važne ličnosti u istoriji Niša - kaže Rakić.
Zgrada Engleskog doma je sada je republička ustanova - Dom učenika srednjih škola, ali se u njoj nalazi i spomen-soba posvećena engleskim dobrotvorkama koje su čuvale srpsku decu.
Ambasador Britanije otvorio izložbu; foto: S. V. Niški arhivistiistraživali su u Nacionalnom arhivu Ujedinjenog kraljevstva i arhivu Univerzitetskog koledža u Londonu i objedinili dokumenta sa onima iz niškog Arhiva. Izložbu koja veliča prijateljstvo između dva naroda, kako je naziva direktorka Istorijskog arhiva Snežana Radović, otvorio je ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji Edvard Ferguson.
Komentari
Poslednji komentari
Friend
07:46 // 24. 5. 2024.
Rakic,strani placenik.Nista novo od njega.
Niski91
22:11 // 23. 5. 2024.
Vidim kako nas postuju. Da mogu sutra bi nas istrebili koliko nas mrze i oni i ceo taj nakaradni zapad. Istoriju ostaviti vremenu da je izbrise i gledati samo u buducnost, a to nam nisu ni Britanci, ni Francuzi, niko sa zapada.
Misko
17:05 // 23. 5. 2024.
Veliko hvala ujedinjenom kraljevstvu Velike Britanije i njihovom Ambasadoru.To mi kao Srbi nesmemo da zaboravimo.Zivela Britanija i Srbija
Ja, Sofronije
02:06 // 24. 5. 2024.
Mi, kao Srbi, NE SMEMO da ostanemo NEPISMENI !!!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.