Sveti Josif Pesmopisac, zaštitnik pesnika, po drugi put slavi se u Nišu
Skoro zaboravljeni svetac, zaštitnik pesnika Sveti Josif Pesmopisac, poznat i kao Josif Himnograf, prošle godine je “oživeo” u Nišu kada je grupa pesnika obeležila 17. april, dan ovog sveca. Poete najavljuju isto i za ovu godinu uz napomenu da će isto uraditi i njihove kolege u drugim gradovima.
Ideju da se slavi Sveti Josif, ali ne na tradicionalan, već na pesnički način uz čitanje poezije, dobili su Dragiša Eraković, Jovica Đurić Major i Miroslav Mitković Nam boraveći na Svetoj Gori.
Prošle godine prvi domaćin slave bio je pesnik Miroslav Mitković Nam, a ove godine je to pesnik Dragiša Eraković. Da bi ova slava bila dostojna ovog sveca, puno je pomoglo i bratstvo crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Pesnici iz drugih gradova izrazili su želju i pokazali interesovanje da i oni u svojim mestima počnu da slave ovog divnog sveca - kažu organizatori.
Oni su, kako kažu, prvi u svetu koji čitaju stihove u slavu Svetog Josifa Pesmopisca.
I ove godine će, kao i prošle, niški pesnici ovaj dan obeležiti u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene, 17. aprila od 18 sati.
Nikolaj Velimirović o Svetom Josifu
U svom delu “Prolog“ teolog i govornik Nikolaj Velimirović kaže za prepodobnog Josifa Pesmopisca da je rođen na Siciliji.
Posle smrti roditelja, još dok je bio mlad, odlazi u Solun, gde se zamonašio. Kao monah brzo je postao primer svima.
Odavde odlazi u Carigrad, odakle biva upućen u Rim da pozove papu i rimsku crkvu u borbu za pravu veru, jer je buknuo plamen ikonoboračke jeresi.
Na tom putu uhvatili su ga gusari i odveli na Krit, gde je proveo šest godina u tamnici. Odatle je nekim čudom vraćen u Carigrad, a njegovom povratku svi su se obradovali - pisao je Velimirović.
Za života ispevao je mnogo kanona i stihira svetiteljima, verno služeći i delom i pesmom Gospodu.
Doživeo je duboku starost i mirno skončao 883. godine.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.