U niškoj biblioteci u 2020. najčitanije knjige na temu epidemije, kao i literatura puna humora

U godini koju je obeležila pandemija korona virusa, mnoge Nišlije su u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ upravo tražile literaturu koja, kako objašnjava bibliotekarka Ivana Jocić, u istorijskom, filozofskom ili naučno-fantastičnom smislu obrađuje temu epidemije, pa su najčitaniji naslovi Besnilo, Kuga, Slepilo i Godina potopa. Ipak, popularne su bile i knjige pune humora, kao i dela nagrađivanih pisaca.

Prema rečima diplomiranog bibliotekara Ivana Jocić, biblioteka “Stevan Sremac” u Nišu beleži povećanu posećenost u odnosu na prethodni
period, kao i da je novonastala situacija iznudila je i donekle izmenjen način rada gde su preporuka bibliotekara i pretraga elektronske baze dominantan način izbora naslova.

Odeljenje beletristike, kao najfrekventnije odeljenje, beleži porast poseta i broj izdatih naslova. Starosna dob se unekoliko promenila u korist mlađe populacije, koja uzima naslove i za svoje seniore u porodici – kaže Jocićeva.

Napominje da su pre svega u prošloj godine tražile knjige koje kao temu imaju epidemiju, poput dela Besnilo Borislava Pekića i Kuga Albera Kamija.

Popularna je i literatura puna humora, pa se tako čitaju i naslovi kao što su Svi smo mi od istog lepka, Kratka istorija traktora na ukrajinskom, Dve prikolice, autora Marina Levicka, Čovek po imenu Uve koju je napisao Frederik Bakman i Loša karma Davida Zafira – kaže Jocićeva.

Članovi niške biblioteke često su iznajmljivali i dela Mišela Uelbeka, a sve više pažnje privlači nordijska književnost, kao i istočnjački nagrađivani pisci.

Najtraženiji su romani Jua Nesbea kao tipičnog predstavnika mračnog, horor trilera, a zatim slede autori kao što su Aleksandar Sederberg sa svojom trilogijom, trilogija “Milenijum” Stiga Lašona koja ne gubi na popularnosti pošto je dobila i svoje nastavke, Jen Lir Horst i Karin Fosum. Najčitaniji pisci Dalekog istoka su mnogo puta nagrađivani Haruki Murakami i Mo Jen. Pažnju zavređuju, a i osvajaju sva njihova dela – objašnjava Ivana Jocić.

Napominje da sve više pažnje privlači i naša istorija utkana u dobar zaplet, pa su tu romani Slaviše Pavlovića, Saše Edija Đorđevića, kao i već klasika literature Dušana Baranina i Slavomira Nastasijevića. Sve više je pobornika i fantastike, a najtraženiji su serijali Igre prestola, Točak vremena Roberta Džordana, ali i dela Pitera Breta i Patrika Rotfusa.

Čitala su se u prošloj godina i dela nagrađenih autora domaće i strane književnosti, a bile je primetna i velika potražnja za delima klasične literature, kako domaće, tako i strane – Dobrica Ćosić, Stevan Jakovljević, a naročito Borislav Pekić. Od stranih to su uglavnom Tomas Man, Herman Hese, Knut Hamsun i Mario Vargas Ljosa .