Promocija knjige o ratnom putu najodlikovanijeg Gvozdenog puka od 1912. do 1918.
Istorijska svedočanstva o odgovornosti srpskog naroda u periodu najtežih istorijskih iskušenja u Prvom svetskom ratu, od pretnje okupacijom, represije do mobilizacije i ratnih stradanja, ilustruje najnovija knjiga Ratni put Drugog pešadijskog puka Knjaz Mihajlo - Gvozdeni puk autora Darka Žarića, istoričara u prokupačkom Muzeju. Promocija knjige je zakazana za večeras u Galeriji Muzeja od 19 sati, a ulaz za sve zainetresovane je slobodan.
Knjiga je štampana povodom 110. godina od mobilizacije i, između ostalog, opisuje put Gvozdenog puka, najodlikovanije jedinice u Velikom ratu, počev od Kumanovske bitke i učešća te jedinice u oslobođenju Kosova i Metohije i Makedonije 1912. do proboja Solunskog fronta i oslobađanju srpskih gradova od 1916. do 1918. godine.
Knjiga govori o odgovornosti srpskog naroda u periodu kada je oružani otpor jedina mogućnost očuvanja slobode i identiteta kulture Srbije. Ratni put Gvozdenog puka je svedočanstvo o “nevoljnim ratnicima i odlučnim patriotama” koji su bili svesni svoje uloge uprkos ljudskoj bojažljivosti za sopstveni život, ali su ostali dosledni u borbi za očuvanje svoga naroda, ne žaleći da to plate svojim životom. U takvim okolnostima, heroja nije manjkalo - kaže između ostalog Saša Marković, recenzent knjige.
Gvozdeni puk je svoju ratnu misiju završio 1918. godine, nakon što je jedinica aktivno učestvovala u oslobađanju Niša, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Zrenjanina i Kikinde, a tokom svih borbi u Prvom svetskom ratu iz te jedinice poginulo je 2.974 vojnika i podoficira i 84 oficira.
Komentari
Poslednji komentari
Deda topličanin
15:46 // 5. 10. 2022.
Neki hoće jedinstvo sa najodlikovanijom srpskom zastavom, hoće deo njene slave, ali, njihovi dedovi bejahu u austrougarskoj uniformi, surovo, tako je.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.