Vojnici uz cenzuru okupatora javljali porodici da su živi
Šta su vojnici u I svetskom ratu pisali svojim porodicama sa fronta, iz logora, bolnica i sanatorijuma pokazuje jedinstvena kolekcija dopisnica koju čuva Muzej Ponišavlja u Pirotu.
Kako objašnjava istoričarka i kustos pirotskog muzeja Mila Panajotović građa ovakvog tipa, u vidu prepiske, veoma retko se javlja kao deo muzejskog fundusa jer su najčešće dopisnice u privatnim kolekcijama.
Ratne dopisnice predstavljaju istorijski izvor prvog reda, kaži istoričari, kako zbog podataka o životu srpskih vojnika na frontu i zarobljeništvu, tako i neobične slike rata i čežnje za domovinom.
Zbog cenzure okupatorskih vlasti, skoro sve dopisnice su sličnog sadržaja. Vojnici nisu smeli da napišu gde se nalaze ili u kakvom su stanju. Uglavnom su javljali da su dobro i žele da znaju kako su im porodice. Pre toga svako od njih, na dopisnoj karti, u par reči, zamoli Nikolu Mitkovića, Piroćanca koji radio za Crveni krst u Ženevi, da dopisne karte prosledi u Srbiju - objašnjava Panajotovićeva.
Pisma svojih sinova čitali u novinama
Prepiska išla preko srpskog Crvenog krsta u Ženevi Napominje da dopisnice pirotskih vojnika njihovim porodicama nisu stizale poštom, već su najpre cenzurisane od strane austrougarskih i bugarskih okupacionih snaga, a zatim prepisivane i objavljivane Beogradskim novinama i Moravskom glasu.
Po nekoliko komada ovih novina deljeno je po pirotskim kafanama te su tako porodice vojnika mogle da pročitaju sadržaj dopisnih karti - kaže kustos Muzeja Ponišavlja.
Ona objašnjava da se kompletna prepiska odvijala se preko srpskog Crvenog krsta u Ženevi, a da je tek pred kraj rata dozvoljeno slanje dopisnica putem pošte, tako da su mnoge sačuvane i nalaze se u privatnim kolekcijama.
Ističe da zahvaljujući Nikoli Mitkoviću, fotografu i trgovcu, koji je dosta dokumentacije i dopisnica doneo iz Ženeve, muzej ima ovu značajnu zbirku.
Sačuvan je samo mali deo dopisnica. Prepiska u vreme rata bila je velika, pa je u Ženevu dnevno stizalo više od hiljadu dopisnica. Ne znamo šta se desilo sa preostalom dokumentacijom. Neke od dopisnica smo dobili od porodica vojnika, koji su ih sačuvali i doneli kući na povratku sa Solunskog fronta - kaže istoričarka u Muzeju.
Pojašnjava da ima više vrsta dopisnica, koje su pisane u periodu od 1915-1918. godine, kao i da su neke od njih oštećene toliko da se ni tekst ne može pročitati, neke su isečene, zaprljane, dok su pojedine veoma očuvane.
Objedinjene u publikaciji do kraja godine
Ova značajna zbirka dopisnih karti biće predstavljena u u publikaciji do kraja godine.
Priprema publikacije već je počela i biće objavljeno 269 dopisnica. O korespondenciji između vojnika na frontu i njihovih porodica, kao i ulozi članova Crvenog krsta u tome, ima veoma malo objavljenih publikacija. Tema je neistražena i zbog toga interesantna - kaže Mila Panajotović.
Izdavanje publikacije podržalo je Ministarstvo kulture, Opština Pirot i Muzej Ponišavlja, a biće posvećena 102. godišnjici Velikog rata.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Pirota.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Pirot u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Pirot, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Pirota i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.